Sima Gluvać Veličanstveni

Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba, a naročito ako si član družine kakvu je imao Branislav Nušić u svojim školskim danima.

Sima Gluvać je jedan od glavnih junaka mog detinjstva. Lik iz Nušićevog autobiografskog dela “ Hajduci “ kojem sam se uvek rado vraćala, i dok sam išla u školu, i kasnije kada sam predavala istoriju i građansko vaspitanje u raznim školama.

branislav_nu__i__53072549c0dd2

 

Već u predgovoru Branislav Nušić naglašava da je knjiga opis njegovih doživljaja iz detinjstva na jednom starom velikom hrastu pored obale Dunava na koji bi se popeli on i još petorica i redovno družili četvrtkom i nedeljom. Bilo ih je šestorica “ stalnih “ i nije se znalo koji je smešniji od kojega. Predstaviću ih redom kojim ih Nušić prestavlja u knjizi. Joj, već se smejem i na samu pomisao o njima.

Dakle, bili su to : Žika Dronja, Mile Vrabac, Sima Gluvać ( ovaj moj ), Mita Trta, Laza Cvrca i maleni Nušić. Čeda Brba je dolazio samo nedeljom.

Žika Dronja je bio vredan i uvek je revnosno učio lekcije ali mu nekako Bog nije dao da upamti što uči. On, na primer, nauči lepo lekciju iz zemljopisa ( ondašnja geografija ) i da ga tog časa zapitaš on bi znao i odgovorio bi ti reč po reč. Na nesreću, dok dođe do škole on sve zaboravi. Zvali su ga Dronja što je bio sav rasklimatan i sve je na njemu visilo. Kad trči ili igra mete ( neka stara , tadašnja igra za dečicu ) ostalu decu bio je strah da mu se ruka ili noga ne otkine. 😃😄

Dečaci su se sjajno zabavljali, provodeći vreme zajedno, smejući se, i kasnije dogovarajući se da se odmetnu u hajduke.

active-1822704_960_720

 

Postoje dve varijante kako je Mile Vrabac dobio nadimak. Jedna je vezana za njegov običaj da za vreme časa jednako trpa ruke u džepove, da vadi otud suve mrvice pa da ih gricka. Druga varijanta je vezana za Miletov susret sa jednim sveštenikom. Sva deca su se javila i skinula kape a Mile je baš tad našao da traži svoje mrvice po džepovima pa ga je sveštenik upitao : “ Mali, jesi li ti đak? “ – “ Jesam! – veli mu Mile. – “ A da nemaš ti slučajno vrapca pod kapom? “ – nastavljao je sveštenik  a Mile je kao iz topa odgovorio “ Nemam ! “ Začuđeni sveštenik mu je saopštio da je bio uveren da nosi vrapca pod kapom i da se boji da mu ne odleti ukoliko kapu slučajno skine. I eto nadimka. Mile Vrabac je bio dobar iz hrišćanske nauke i istorije a jedanput je čak znao i jednu lekciju iz zemljopisa! Iz svih ostalih predmeta nije umeo ni da zine. Kad ga je jednom profesor zoologije upitao zašto on jednom ne nauči bar jednu lekciju iz tog predmeta Mile mu je odgovorio da mu lekcija nikako ne ulazi u glavu. Profesor jr rekao da ni njemu nikako ne ide u glavu da će Mile moći preći u stariji razred!

boys-1844435_960_720

Mita Trta je bio dobar drug. Kad je jednom Vrabac dobio jedinicu iz računice i umesto da on plače plakao je Mita Trta. Nadimak su mu dali njegovi ukućani. Naime, Mita beše mnogo lenj i nije da on nije hteo ujutru da ustane nego naprosto nije mogao. Pružio bi on jednu nogu pa drugu pa onda ruke ali ono što je najteže na njemu ostajalo bi dugo na krevetu. To nikako nije mogao da digne sa kreveta tako da je Mita svoj nadimak već doneo u školu. A mrzelo ga je i da govori. Profesor pita :“ Reci ti meni Mito, je li udaljen Mesec od Zemlje i koliko? “ A Mita samo kaže “ Jeste “ . Profesor već vidno iznerviran : “ Šta jeste? “ a Mita ležerno: “ Pa, udaljen je?“ . A profesor neumoran pa navalio da “ muči “ dete : “ Koliko je udaljen?. – “ Mnogo! “ – odgovori Mita i tu stane i ni makac dalje. Mita je smatrao da je kazao dovoljno i zašto bi se umarao govoreći dalje? 😤😵😉

Laza Cvrca je bio najmanji, najduhovitiji i najveća kukavica. Umeo je svašta da izvodi ali je mucao otkad je pošao u prvi razred gimnazije. Da li je stvarno mucao ili se pretvarao kao Sima Gluvać nikad nije utvrđeno!

Dođosmo do mog omiljenog junaka, do Sime Gluvaća. On nije bio gluv kad je razgovarao i kad se igrao sa ostalom decom ali je bio gluv kad god nije znao neku lekciju.

“ Kaži ti meni, Simo, u kome su veku Srbi primili hrišćanstvo i ko su bili prvi hrišćanski učitelji među njima?

A Sima zapne:

– Kosovska bitka je bila 15.juna 1389. godine na Polju Kosovu. Tursku vojsku je predvodio. . .

– Stani, stani, ne pitam te to! – nadvikuje ga profesor, a Sima nastavlja još višim glasom – tursku vojsku je predvodio sam sultan Murat, a srpsku vojsku srpski car lazar. Vojske su se sukobile na reci Labu. . .

-Stani, brate, pobogu!. . . – viče profesor, pa se diže sa katedre i rukom mu zapušava usta. – Jel ti ne čuješ dobro? – pita ga profesor.

-Jeste, ne čujem dobro! – veli Sima.📣📢

Zato vidim, ja te pitam jedno a ti odgovaraš drugo. Dobro, idi na mesto. “

I tako se Sima nekako izvuče. A kad je video da mu to dobro prolazi on se baš izbezobrazio pa počeo i da preteruje. Ranije bi se držao istoga predmeta a posle bi počeo i predmeta da zamenjuje.

“ Kaži ti meni Simo, koje se životinje nazivaju kopitarima? “

A kako Sima nema pojma o tome, odgovara:

– Naša se država graniči sa istoka Bugarskom, sa severa Rumunijom i Austro – Ugarskom, sa zapada. . .

Razume se da ovo nije moglo da traje zauvek. Dovedoše i lekara na čas pa profesor upita Simu : “ kako se ti zoveš? “ dok će ti on “ Ameriku je pronašao Hristifor Kolumbo “.

boys-1825416_960_720

I šta je bilo? Ono što je moralo da bude. Razredni starešina koji je takođe bio u komisiji koja je ispitivala Simin “ slučaj “ počeo je da šapuće kako bi Simi trebalo opaliti 25 batina ali tako krvnički da bar mesec dana ne može sesti na stolicu. Da vidiš čuda, Sima odjednom udari u plač. Izgleda da je to čuo ili načuo, šta već…“ Nemojte molim vas gospodine! “ – vapio je Sima i dalje tvrdio kako samo čuje na jedno uvo pa je komislija zapretila sa polovinom batina. Sima je sad čuo na oba svoja uva. Konačno! Nije dobio batine ali je bio otpušten iz škole sa pravom polaganja ispita, koji ispit, on, razume se, nije položio, te je ponavljao prvi razred Gimnazije naš Sima Gluvać Veličanstveni. Tako sam ga “ prozvala “ jer me je uveseljavao nekad a neretko i sad. Nema nikakve veze sa Sulejmanom 1. Veličanstvenim koji je usput jedna od mojih omiljenijih istorijskih ličnosti.

Kakav je bio mali Nušić? Mali Nušić nikako nije mogao da shvati zašto je on tako često dobijao batine. Smatrao je da je sve to bilo zbog sitnica – ili razbije prozor, ili razbije sestri glavu, ili upali slamu na tavanu, ili sipa mastilo u slatko od ruža koje je majka iznela da se hladi. Jadno dete, bilo “ ubijano “ od batina a sve, složićete se – pa zbog tih sitnica. Kad nije znao lekciju opravdanje mu je bilo da je lekciju bio naučio ali da ga je otac baš pred polazak u školu tako istukao da je mali Nušić sve zaboravio;inače, otac ga je tukao zato što ovaj nije hteo da ide u školu! Šta li bi na takav metod vaspitanja rekli današnji pedagozi, pogotovo oni koji su zagovornici soft metode u vaspitanje – samo šargarepa, a nikako štap..

Jednom ga majka nije pustila da ide u školu jer ga je zaboleo zub i to je bilo sasvim razumljivo; ali, vraga, mali Nušić potom nije odlazio u školu ni kad bi majku zaboleo zub, ni kad bi sestru zaboleo zub a profesori i to saznaju pa ga kazne i za to “ nedelo “.

Čeda Brba je dobio nadimak jer se jednom pogrešno potpisao na kontrolnom a iz škole su ga izbacili jer je bio prava napast i lako je umeo i drugu decu da ubedi da beže iz škole.

Ovi mali vragolani odlučili su da odu u hajduke. O tome neki drugi put, možda…

Genijalni Branislav Nušić je napisao Narodnog poslanika kada je imao 20 godina a Pokojnika kada je imao približno sedamdeset. Želeo je da piše tragedije a proslavio se komedijama. Nije želeo ratove, a bio je u ratovima. Nije želeo zatvor, a bio je u zatvoru zbog jedne pesme. Bio je glumac – amater, novinar – feljtonista, diplomata, upravnik pozorišta. Rodio se u Beogradu 1864. g. a umro, takođe u Beogradu 1938.g. Život mu je bio raznovrstan, često raznovrsniji nego što je želeo on, Ben – Akiba, čovek iz dva veka, Branislav Nušić.

Asocijacije na Nušića: anegdotičan, šaljiv, duhovit, komičan, lakrdijaški, humoristički, današnjim rečnikom – šašav, vickast, “ krvav “, možda i cool! Kako god, kad Vam fali smeha – trk i brzo Nušića u ruke i eto Vam osmeha na usnama!

180px-Nusic_1894a.8652

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: