Multiperspektivnost ili kako su se pomirili Francuzi i Nemci

Istorijska nauka, u prvi mah, nekim naivnim i previse emotivnim posmatracima ili citaocima, deluje jako nelogicno. Nekima deluje surovo i nepravedno. I, umesto da se iskreno potrude da istorijsku nauku kao svetlost istine, svedoka vremena i zivot secanja razumeju na ispravan nacin mnogi „ pobegnu „ u poricanje odn. negiranje validnih istorijskih izvora.

Nijedna humanisticka nauka nije toliko zloupotrebljavana i postala popriste nimalo benevolentnih, stavise malizioznih amatera kao sto je slucaj sa istorijom. Samozvani sveznajuci kvazinaucnici odn. falschistoricari kojima je istorijska metodologija potpuno strana, nadmeno rovare po istinama proisteklih iz visedecenijskih napora kriticke istoriografije. Sebi su dozvolili previse. Pocascuju raznim uvredljivim imenima pripadnike srpske kriticke istoriografije ponikle na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Napadaju i samu katedru, i naucne radove sa te katedre,a da se prethodno nisu upoznali sa istorijskom metodologijom i nacinom na koji se pisu validne istorijske knjige . Sve te „ istine „ koje iznose nije vredno komentarisati jer oni „ dobijaju „ davno izgubljene bitke. Nevolja je jedino sto ih dobijaju u svojim paranaucnim snovidjenjima, i stoga ne zasluzuju da ih dalje opisujem, pa bih presla na objasnjenje sta je to zapravo validna istorijska metodologija?

Istorija nije pozeljna i prizeljkivana istina, i zato je opasno baviti se njome na metodoloski nedopustiv nacin.

U jednom izveštaju Parlamentarne skupsine Saveta Evrope je receno: „Niko ne moze jednoj nacionalnoj zajednici negirati pravo na istoriju. Stoga je normalno da svaka nacija ima politicku istoriju Problem se pojavljuje kad se odmaknemo od nacionalne istorije ka nacionalistickoj istoriji sto se cesto desava. Onda se istorija koristi u svrhu propagande i indoktrinacije. Dok nacionalna istorija traga za elementima ujedinjenja kako bi objasnila postojanje nacije, nacionalisticka istorija pokusava da opravda patriotske vrednosti u ime kojih je nesto ucinjeno, a to se radi uz pomoc preuvelicavanja epskih aspekata istorije. Ona naglasava razlike u odnosu na susedne zemlje, a ne slicnosti i sebe uvek definise u odnosu na spoljasnje neprijatelje.

Postoje dva, uzajamno povezana problema – indirektno nacionalisticka istorija i prirodjeni etnocentrizam, a resenje nije uvek u uvodjenju vise evropske istorije u nastavne programe i planove. Resenje je, zapravo, puno vise, u nacinu na koji se predaje istorija, i nacinu na koji ucenici uce.

Kao prvo, danas su istorijski podaci pristupacniji nego ikada ranije.To je delimicnozato sto su neki arhivi danas otvoreniji za analizu, nego sto su nekada bili,a sve se brze razvijaju arhivi koji nisu drzavni – ukljucujuci one koji vode razni mediji. Rezultat je jos , uprkos ogranicenjima koja se pojedincu namecu poznavanjem ili nepoznavanjem stranih jezika, da je sada istoricaru, i profesoru istorije, i njegovim ucenicima omoguceno da otkriju kako su dogadjaji koji su bitni za njihovu istoriju vidjeni u drugim zemljama.

Percepcija “ drugog “ i veza izmedju „ drugoga „ i „ sebe “ ( ili grupe ) u srcu je multiperspektivnosti tj. Visestrukosti uglova gledanja.Da bi se svaki ugao gledanja mogao razumeti, neophodno ga je kontekstualizovati. Drugim recima ustanoviti : „ odakle polaze „ oni koji nesto drugacije gledaju, njihovu drustvenu, politicku ili ekonomsku situaciju,njihove konkretne ciljeve i prioritete, faktore  koji ogranicavaju njihov prostor za manevrisanje i kompromis, domet njihove moci i uticaja i sl.

Visestrukost uglova gledanja u kontekstu nastave istorije ima za cilj tri stvari :

– razviti sire i sveobuhvatnije shvatanje istorijskih dogadjaja i razvoja, tako sto ce se uzeti u obzir sliocnosti i razlike u vidjenjima i uglovima gledanja svih drugih.

·bolje shvatiti istorijske odnose izmedju nacija ili prekogranicnih komsija, ili vecina i manjina unutar nacionalnih granica.

·-steci jasniju sliku o dinamici onoga sto se desavalo ispitivanjem interakcije izmedju doticnih naroda i grupa, i njihovu medjuzavisnost.

Visestrukost uglova gledanja pozeljno je da postane nacin razmisljanja i onih koji nisu profesori istorije, iz razloga sto se svi ili skoro svi za istoriju interesuju, i kako na pocetku napisah uglavnom diletantski.

Ko ne voli istoriju? Svi je vole ali nije dobro što se pojedini poigravaju njome, i tako dovode u opasnost sopstveni narod, a u najgorim slucajevima i ostale narode.

Neko ko je dobronameran i iskren, a zeli da razume logiku nelogicnosti istorije valjalo bi da zna : nije neophodno ( niti uobicajeno) da postoji jedna tacna verzija nekog istorijskog dogadjaja.

Neko ko je dobronameran i iskren, a zeli da razume logiku nelogicnosti istorije valjalo bi da zna:   da se isti istorijski dogadjaj moze opisati i objasniti na razlicite nacine, zavisno o stanovistu istoricara, politicara, novinara, tv producenata ili ocevidaca, i da svako objasnjenje moze biti validno,mada i nepotpuno i delimicno.

Neko ko je dobronameran i iskren, a zeli da razume logiku nelogicnosti istorije valjalo bi da zna:  isti dokaz razliciti istoricari mogu razlicito tumacoti, zavisno o njihovom uglu gledanja, vremenu kada pisu i drugim dokazima koje ugradjuju u svoj istorijski pregled.

Za sve ovo je potreban proces istorijske empatije: staviti se na mesto neke osobe , nekih osoba, grupa, grupacija pa i citavih naroda, u pokusaju da se shvati kako su to oni videli i zasto.

U tom smeru bavljenja istorijom zajednickim snagama najvise su postigli Francuzi i Nemci. Nedavno je u Beogradu, na jednom skupu u Francuskom institutu predstavljen francusko-nemacki udzbenik istorije koji pokazuje da je moguce prevazici etnocentricni pogled na proslost. Na skupu se, nazalost culo i da je Balkan jos uvek daleko od toga. Zaista je moguce napisati zajednicki udzbenik istorije nekad zaracenih strana, kroz dijalog i razumevanje izmedju istoricara tih zemalja.

ljubav

French President Jacques Chirac (L) greets German Chancellor Gerhard Schroeder during the arrival ceremony in Caen on Sunday, 06 June 2004. World leaders and thousands of veterans are due to gather in Normandy this weekend to mark the 60th anniversary of the D-Day landings. Foto. Anatoly Maltsev dpa

Na mnoga pitanja trazio se odgovor na tom skupu koji su zajedno organizovali Francuski institut i Fondacija „ Konrad Adenauer „. Francusko – nemacki udzbenik istorije predstavljen je na oba jezika , a povod je bio pedesotogodisnjica Jelisejskog sporazuma kojim je ozvaniceno pomirenje dveju zemalja.

Prema recima francuskog istoricara Etjena Fransoa, projekat je radjen sedam godina u potpunoj slobodi, a ministarstva obe zemlje, od kojih je projekat dobio zeleno svetlo, nisu se uopste mesala istoricarima u njihov posao.

– Nismo se raspravljali o tome zasto je doslo do rata, ali smo se svadjali oko drugih tema: oko vrednovanja uloge SAD 1945. godine i uloge komunizma iste godine – dodao je Peter Gajs, istoricar iz Nemacke.

Nemacka strana je naglasavala monolitsku, tiransku i represivnu stranu socijalistickog bloka sto ne treba da bude cudno s obzirom na sve ono kroz sta je prosao istocni Berlin, a i istocna Nemacka u celini, a francuska strana isticala da je komunisticka utopija neko vreme smatrana kao resenje kapitalistickom i liberalnom modelu ( neki i danas veruju u ovo )i da su socijalisticka društva imala relativnu autonomiju, sto je relativno i tacno ali opet zavisi od slucaja do slucaja odn. Od drzave do drzave. Ove razlike nisu negirane vec su prihvacene kao razlicite percepcije sto je najbitnije za multiperspektivnost uglova gledanja na istorijske procese, i na kraju podvucene kao poglavlje o ukrstenim francusko – nemackim pogledima koje upucuje na dalje diskusije i razmisljanja.

Petar Gajs je istakao neobicnu vaznost izlaska Nemacke iz uloge zrtve, kako je inace ovaj narod sebe video u 19.om i u prvoj polovini 20.veka. Iz te perspektive zrtve nastala je instrumentalizacija agresija sto je , kako svi znamo, kulminiralo nacizmom; dodao je da ga nimalo nije iznenadilo sto je  u francuskim udzbenicima citavo poglavlje posveceno Visiju i aktivnoj saradnji sa Nemcima , sto pokazuje da je Francuska izasla iz uloge zrtve. Etjen Fransoa je rekao da poglavlje o Visiju nije bilo moguce na takav nacin napisati, recimo pre 30 godina, sto svedoci o potrebi vremenske distance.

O Balkanskom primeru govorila je istoricarka Dubravka Stojanovic. Ona je istakla da se balkanski strucnjaci jos uvek bore sa dnevnim upotrebama i zloupotrebama istorije, sa skoro svakodnevnim izmenama koje se unose u savremene udzbenike istorije. Rekla je da je radjen jedan projekat ali samo 5 godina nakon ratnih sukoba, i dodala da je taj projekat dokazao da nije moguce doci do zajednicke, jedinstvene interpretacije onoga sto se dogodilo i naglasila da su vidjenja jednog te istog dogadjaja toliko razlicita da se cesto nije moglo prepoznati da se radi o jednom te istom dogadjaju.

Godine 2005. objavljene su cetiri knjige pod naslovom : „ Nastava moderne istorije jugoistocne Evrope“ cije su teme bile osetljiva i kontroverzna pitanja zajednicke proslosti balkanskih zemalja a da su izabrani principi pisanja i proucavanja istorije bili komparativnost i multiperspektivnost. Poslo se od toga da se sva balkanska neprijateljstva zasnivaju na poricanju legitimnosti drugacijeg misljenja i tumacenja sto je osnova i uzrok svakegresivnosti.Dubravka Stojanovic je kazala da su knjige prevedene na devet jezika regiona,i da je kroz obuku za njihovo koriscenje proslo oko 1 000 nastavnika. A projekat je nedavno dobio nagradu fondacije za ljudska prava „ Fridrih Ebert „

Pogrdni nazivi za ovaj projekat (tipa „prostitucija istorije”), koji su se kod nas pojavljivali, proizvod su, prema recma Dubravke Stojanović, dubokog dejstva etno-centricnog pogleda na proslost i sadasnjost i straha od komparativnog pristupa dok je multiperspektivnost dozvljena kao nasrtaj na nacionalni integritet, so sve pokazuje da smo jos daleko od francusko – nemackog primera.

Sada nam ostaje da cekamo u nadi da ce nam vremenska distanca pomoci da prevazidjemo strah jedni od drugih, mislim na nas, balkanske, u boju neustrasive, a u miru i ispravnoj interpretaciji istorije plasljive narode.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: