O poreklu pokrivanja glave kod žena

Običaj pokrivanja glave kod žena vuče korene iz davnih vremena. Tokom antičkog perioda, susrećemo podatke da veliki broj žena u oblastima koje čine mediteransko podneblje, na glavama nosi veo. Kod starih Arabljana, stanovništvo je pokrivalo glavu. I Jevreji i hriščani su se povinovali tom običaju urbane, preislamske Arabije i prihvatili ga. U Siriji su udate žene pokrivale glavu, dok su devojke išle gologlave. U Asiru je pronađen zakonik, koji hronološki svojim korenima seže do polovine drugog milenijuma pre Hrista, u sebi sadrži dva paragrafa koja govore o velu i ženama, odnosno velu kao delu ženske garderobe. To je ujedno i najstarije svedočanstvo o velu. U njemu se kaže da udate žene, kao i kćeri slobodnih ljudi, ne smeju ići nepokrivene glave, dok prostitutke, robinje i neudate služiteljke pri hramu nemaju pravo da nose veo. U staroj Siriji je postojala praksa da ukoliko neki slobodan čovek želi da oženi robinju, on javno mora da joj stavi veo na glavu, te time i tako pred svima pokaže da joj priznaje novi status i uvodi je u njega.

Veo u staroj Siriji

WomenInNinevehValley

U staroj Grčkoj, veo je bio povezan s magijskim ritualima. On je bio sastavni deo grčkih misterija, gde je imao ulogu prilikom rituala inicijacije. Nose ga i boginje, kao npr. boginja Artemida iz Efesa. Aristofan pominje veo kao izraz i sastavni deo ženstvenosti, dok Plutarh govori da je brijanje i šišanje kose rezervisano za robove i robinje. Saglasno naučnim studijama o poreklu vela kod žena u starom veku, ošišane žene smatrane su seksualno raspoloživim ili nenormalnim. Rimski pisac Vergilije ukazuje na to da je pokrivanje glave bilo isključivo akt ženstvenosti. Muškarci, koji bi se usudili da to naruše, pogaze, bilo da sami pokrivaju glavu, bilo da žene sprečavaju da to čine, tretirani su krajnje prezrivo. Muškarac koji bi svoju kosu pokrivao, mazao parfemom i pokrivao kapom, smatran je polučovekom – semivir, i sumnjalo se u njegovu zrelost i muževnost.

U Tarsu, gradu u Maloj Aziji, u kome se rodio i rastao Sveti apostol Pavle, žene su do te mere bile umotane u odeću, i to tako da se naprosto nije moglo odrediti gde se koji deo tela nalazi. One same ne vide ništa, kaže Dion, grčki pesnik i filosof stoičkog usmerenja, osim puta kojim hode.

Stoički filosof Dion kaže još: Žene idu pokrivena lica, a duše otvorene, širom otvorene.

Kod proroka Isaije ( 47,2 )  , gologlava žena simbol je Vavilona, paganske imperije, koju će Bog razoriti i uništiti. Drugim rečima, veo je znak dostojanstva žene.

Filon Aleksandrijski veo kod žena vezuje za zakon o ljubomori i podozrenju prema ženi. U tom zakonu govori se o pravnom aspektu podozrevanja na ženu u smislu eventualne preljube, i o načinu i proceduri da se to podozrenje ukloni. Kad je osumnjičena za preljubu, žena je dužna da se pred sveštenikom u prisustvu svog muža pokaže otkrivene glave. Skidanje vela u ovakvoj situaciji znači da je žena lišena znaka stida i svog dostojanstva. Ona tu pred sveštenikom, ispija vodu pomešanu sa prahom zemlje. Ako joj se ništa ne dogodi, sumnja je smatrana neutemeljenom. Kroz skidanje vela žena je sada bila lišena bezuslovnog poverenja, kao i statusa udate žene, kojim se podrazumevalo da je čedna u braku i časna. Sve je to sada bilo pod znakom pitanja.

museum_veil_face

Interesantno, muškarac nikada nije bio podvragavan ispitivanju  vernosti putem ispijanja vode pomešane s prahom. On je bio povlašteniji.

Žensko telo se nije smelo izlagati sablažnjivom oku i pomisli, i to je karakteristika opšteg bliskoistočnog etosa, koja krasi kako Jevreje, tako muslimane i hrišćane.

Vavilonski Talmud sugeriše da udata žena koja ide nepokrivene glave nosi poruku sa značenjem podavati se, nuditi se drugim ljudima. To je isto kao i hodati u haljini otkrivenih ramena ili ići u ista kupatila u koja idu i muškarci. Jerusalimski Talmud, nešto mlađi od vavilonskog, govoreći o neprihvatljivo obučenim ženama, u koje se ubrajaju i one koje imaju gola ramena, kaže da đavo igra na kosi žene čija glava nije pokrivena. Istina, neke od jevrejskih žena imale su običaj da od vlasi, kose, prave veo, te bi tako imale formalno pokrivenu glavu i u isto vreme mogle su i raspustiti kosu. To je naravno izazvalo mnoge rasprave među rabinima, u smislu treba li biti dopušteno. Postoji jedan sačuvani novčić sa likom Salomije, kćeri Irodijadine, koja je bila udata za Aristovula, sina Iroda cara Halsiskog, potonja carica Jermenije. Na tom novčiću Salomija nosi malu krunu u obliku kape, pri čemu se vidi da njene raspuštene kose padaju znatno niže od onoga što je kapom, krunom, moglo biti pokriveno.

Dakle, videli smo da su se žene dovijale da na neki način izbegnu nošenje vela. U današnje vreme, običaj pokrivanja glave je gotovo iščezao kod hrišćana, a kao što svi znamo, muslimanske žene su zadržale tu tradiciju.

120511-muslimwear

Na slici su prikazane različite vrste velova, i kao što možemo videti burka pokriva praktično celo telo, te se žene koje ga i danas nose mogu smatrati zatočnicama starog sveta i starih običaja.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: