Doba razuma i njegove avanture 1.deo

Čovek prosvećenosti? Slika se snažno nameće u najdoslovnijem smislu reči. Vilijam Blejk ga predstavlja u svojoj kompoziciji Prijatan dan ( Glad day ), u njegovoj golotinji, mirnog i sigurnog, raširenih ruku na tamnoj pozadini. On je u centru univerzuma: čovek prosvećenosti, u iskušenju sam da kažem. Gotovo isti stav vidimo kad Renjo usred Francuske revolucije slika svoje platno (Sloboda ili smrt – La liberte or la mort ). I to je čovek raširenih ruku koji lebdi na nebu – anđeo ili Ikar, jer mu je umetnik dao krila, kao što mu je čelo ukrasio nebeskim plamenom. Ali simbolika je složenija, iako teži da bude eksplicitna. S desne strane je ljudska figura Slobode, u jednoj ruci drži frigijsku kapu, u drugoj vagu jednakosti. Kao protivteža na drugoj strani je smrt koja kao da je izašla iz prazne grobnice iz doba baroka, skelet uvijen u crno oslanja se na svoju kosu. Slobodan čovek, osvajač, pravi gospodar univerzuma, koji je izgonio snage senke i prošlosti.
Osamnaesti vek stavio je čoveka u središte svog sveta, usmerivši na njega sva svoja razmišljanja. Pod tim se podrazumeva raskid sa epohom baroka.

Ko su bili ljudi prosvećenosti? Bili su to plemići, sveštenici, preduzimači, ljudi od pera, naučnici ili umetnici i, na kraju, istraživači. Iako sam u iskušenju da ih svrstam u jednu ili drugu grupu, svi oni zajedno tvorci su duha tog vremena.

Prelistaću na brzinu stranice Didroove i Dalamberove Enciklopedije i pogledati odrednicu čovek. Ne bez iznenađenja, uočila sam : 45 kolona od kojih je 36 posvećeno anatomiji, 8 “ moralnom čoveku “, a pola stranice “ političkom čoveku “. Uvod daje neki opšti ton.

“ To je biće koje oseća, razmišlja, misleći slobodno šeta se po površini zemlje, deluje kao da je iznad svih životinja nad kojima dominira, živi u društvu, izmislilo je nauke, umetnosti, ima sebi svojstvenu dobrotu i zloću, ima svoje gospodare, stvorilo je zakone…“

Kratkim prelazom, koji priznaje da se mogu do u beskraj umnožiti različiti pogledi kojima se čovek razmatra, “ jer ne postoji ništa što se može s njim porediti “, počinje opširan opis koji ne ostavlja ništa nepoznato baš o tom fizičkom čoveku, od fetusa do puberteta i starosti, uz detaljan opis njegovih kostiju, mišića i organa.

“ Oholost, sujeverje i strah su proizveli sisteme, opteretili poznavanje čoveka hiljadama predrasuda, koje opažanje treba da uništi. Religija je zadužena da nas vodi putem sreće koju nam priprema na onom svetu na kraju vremena. Filozofija treba da izuči prirodne motive čovekovog delovanja kako bi ga učinila boljim i srećnijim u ovom prolaznom životu“.- ovde vidimo da Enciklopedija razmatra objašnjenja mešavine dobra i zla.
Kant je formulisao pitanje “ Was ist Aufklarung? “ – “ Šta je prosvećenost? “ . Priznaćemo da Encikolpedija pruža viđenje prosvećenosti kroz viđenje osobina čoveka prosvećenosti. Ono što najviše pada u oči je svakako odbacivanje teocentričnog viđenja sveta kojim je dotad uređivan univerzum. Čovek više nije viđen u Božjim mislima, vanzemaljsko se briše. Greška i greh ulaze u metafizičke spekulacije, čak možda štetne.

Vraćenom u prirodni poredak kao životinja koja ima određene posebne sposobnosti, čoveku se prilazi sa strane njegove fizičke konzistencije, njegove anatomije, fiziologije, načina da se analizira ono što čini jedinstvo, ali i raznovrsnost ljudske vrste.

Teolog se sakrio, ušančio a čovek ga je zamenio.

Prirodno biće, pojedinac pokrenut pobudama sopstvenog interesa, čovek o kome piše Enciklopedija, izgleda da se izvukao iz hijerarhije staleškog društva koje je do tad nametalo svoj sputavajući okvir.

Gospodar svoje sudbine

Jednom oslobođen svih hipoteka prerasuda, religije i uslovljavana

ČOVEK se razlikuje kao razumno biće koje aktivno stvara bogatstva, jednom rečju – civilizaciju.
ČOVEK je elastičan i može da se usavršava, istorija ljudi postaje istorija progresa, onako kako se on ocrtava na zemlji u granicama života ovde na zemlji, u meri u kojoj je konačan cilj koji se traži – zemaljska sreća.“ Da li je dobar ili zao?“ – da podražavam Didroa sad do kraja u ovom opisu, rasprava je otvorena. Postoji ilustracija koja dovodi do zaključka o prvobitnoj dobroti čoveka koja je možda izvitoperena; egzistira i druga ilustracija koja se svodi na kombinatoriku egoističnih ciljeva i ličnih interesa, možda umerenu težnjom koja se vezuje za “ skupocenu osećajnost “ , koja je izvor svih vrlina“ .

Pročitajmo ovog puta malo i Voltera, da bismo kod njega otkrili raznovrsnost niza formulisanih ocena pesme “ Le Mondain “ – “ Ah, srećnog li vremena ovog veka gvožđa “ – “ Ah L’Heureuh temps que ce siecle de fer “ do priča: “ Svet kako ide “ – “ Le monde comme il va 00 koji se završava presudom bez komentara “ Spasavaj se ko može “ – “ Sauve qui peut “.

Ili, još bolje, “ Avanture Razuma “ – “ Aventures da la Raison “ o putovanju Razuma koji je izašao iz bunara, gde se bio zatvorio sa svojom ćerkom Istinom, da bi prošao ovaj svet koji smo nazvali i koji zovemo Prosvećenim. Rezultat je vrlo iznijansiran: tamo gde vladaju prosvećeni vladari ima nade, ali svuda su samo ratovi, varvarstvo, nekad i nazadovanje. Otac i ćerka se na kraju vraćaju u svoj bunar da sačekaju bolja vremena.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: