Neobuzdani jezik:Yep and No Way

“ Umesto tog mnoštva dijalekata, zbog koga su u Starom svetu umna komunikacija i saosećanje ograničeni, područje koje se neprestano širi otvoreno je za američki um jer se jedan jezik prostire na tako velikom delu kontinenta. “ – Edvard Everet

Novonastalo izobilje američkog jezika nije se moglo otkriti na stranicama nekog američkog Šekspira ili Miltona već u jeziku zapadnih čamdžija, gradskih preduzetnika, trgovaca krznom, istraživača, boraca protiv Indijanaca i kopača zlata. Dok se veličanstvenost britanskog engleskog jezika mogla otkriti u biblioteci, da bi se spoznala veličanstvenost američkog engleskog jezika trebalo ga je čuti. Amerika nije imala moćnu književnu aristokratiju, nije imala svoj London. A ta nova država vratila je jezik narodu. Nijedno američko dostignuće nije bilo osobenije i manje predvidljivo.

Milioni Amerikanaca bili su raštrkani i brzo su se selili. U Evropi je, uopšte uzevši, obeležje nižih slojeva društva bila njihova geografska i društvena nepokretljivost. Najniži društveni slojevi bili su vezani za zemlju kao panj. Najčešće su putovali pripadnici viših srednjih slojeva, aristokratije ili učene elite: odlazili su na “ veliko putovanje “ da bi zaokružili svoje univerzitetsko obrazovanje, na naučno hodočašće da bi sedeli kraj nogu nekog velikog čoveka i sl. U Americi je bilo sasvim suprotno. Tamo nije bilo monolitne mase seljaka ni koherentnog aristokratskog staleža. Tamo su pripadnici srednjeg ili nižeg društvenog sloja tragali za srećom u povorkama kola koja su išla na zapad; putovali su čuvenim konestoga vagonima, i stalno su bili u pokretu.
Oni su se često selili i pri tome su se selili u svim pravcima

U Americi su granice jezičke prikladnosti bile podjednako neodređene kao i one geografske; bilo je podjednako teško definisati američki govor kao i obeležiti državnu teritoriju. Tamo gde se američka nacija najbrže širila, na obodu nepoznatih krajeva, tamo je i došlo do najvećeg bogaćenja rečnika.

Džon Rasel Bartlet je u predgovoru svog Rečnika amerikanizama ( 1848; 4.izd. 1877 ) izneo tvrdnju da, i pored toga što Englezi optužuju Amerikance “ da su iskvarili naš govorni jezik i dodali mu beskorisne reči, …autor smatra da ni u jednom delu sveta engleski jezik ne govori tako veliki broj ljudi u čistijem obliku nego u Sjedinjenim Državama “.
Amerika je obezbedila idealne uslove za vitalnost, prilagodljivost i unošenje novina u govorni jezik. Bili su to otprilike najpovoljniji uslovi za nastanak slenga. “ Tri kulturna preduslova “, primećuje Stjuart Berg Fleksner u svom izvrsnom Rečniku američkog slenga “ posebno doprinose nastanku rečnika bogatog slengom : 1) Otvorenost ili prihvatanje novih stvari, situacija i koncepata; 2) postojanje velikog broja različitih podgrupa;3) demokratsko mešanje tih podgrupa i dominantne kulture. “ Sleng je jezik u opštoj neformalnoj upotrebi ili ga neformalno koristi samo jedan deo opšte javnosti…kako su u Americi granice standardnog govora bile još nejasnije nego drugde, i razlika između slenga i “ ispravne upotrebe “ je bila nejasnija. A ta razlika je postajala sve nejasnija i nejasnija kako je rastao broj američkih reči, kako je američka civilizacija postajala sigurnija u sebe .“ Američki jezik je prerastao u apoteozu slenga.

Volt Vitman je u svom delu Novembarske grane ( 1888 ) među prvima bez imalo srama opisao – čak je i hvalio – to osobeno američko dostignuće: “ takav je sleng, ili okolišanje, pokušaj običnih ljudi da umaknu ogoljenoj doslovnosti i da se izraze bez ikakvih ograničenja…sleng je i korisno zrenje ili izbacivanje onih procesa večno aktivnih u jeziku, pomoću kojih se izbacuhu pena i kapljice, koje uglavnom nestaju; mada se ponekad desi da se zadrže i zauvek kristalizuju…“

Američka sloboda poprimila je sve moguće oblike.
Imamo jedan bogat i osoben američki rudnik dokaza: obimne beleške nastale tokom ekspedicije Luisa i Klarka, tog najhvaljenijeg istraživanja Amerike tog doba. U njima možemo da uočimo kako se engleski jezik rasteže i prilagođava predelima Novog sveta. Te beleške su utoliko dragocenije što ih, iako su bile obimne, nisu pisali obrazovani ljudi. U čitavoj družini od 45 članova koja je 1804.godine krenula iz okoline Sent Luisa nije bilo ni jednog jedinog učenog čoveka. Kapetan Meriveter Luis, zapovednik, i verovatno najobrazovaniji među njima, stekao je samo neformalno i nesistematično obrazovanje; nikada nije ostvario svoj naum da pohađa Koledž Vilijam i Meri, niti bilo koji drugi. Naravno, dve godine koje je proveo u Beloj kući kao Džefersonov lični sekretar doprinele su proširenju njegovog znanja o svetu. Ipak, iako je hvalio Luisovu čestitost, njegovu moć zapažanja i njegovo poznavanje Zapada, Džeferson je morao da prizna da on nije naučno potkovan. Kapetan Vilijam Klark je imao još manje formalnog obrazovanja od Kuisa. Mnogi članovi družine bili su na granici pismenosti.

Džefersonov zahtev da dnevnici budu podrobno i brižljivo vođeni naveo je, pored vođa, još nekolicinu članova da beleže ono što su videli. Nekoliko članova ekspedicije vodili su dnevnik ali je pronađen samo jedan. Književni urednici “ popravili “ su mnoge rukopiose za njihovo prvo objavljivanje, ali je srećom većina stvarnih rukopisa sačuvana i naposletku su štampani u svom izvornom obliku.

Ti dnevnici su bili bogata riznica reči upotrebljenih na nov američki način, karakterističnih američkih oblika glagola ili imenica, američkog pretvaranja jedne vrste reči u drugu, i gotovo 2 000 termina iz njihovog rečnika predstavljalo je novinu u američkom govoru; od tih reči bar hiljadu njih se pojavilo po prvi put u tim dnevnicima. Izgleda da su Luis i Klark bili prvi pioniri lingvistike u Americi.

Evo nekih najzanimljivijih reči iz tog čuvenog dnevnika:
calumet – lula mira, hickory – hikori(vrsta američkog oraha ) , bayou – rečni rukavac, moose – los, moccasin – mokasina, pemmican – koncentrat sušenog mesa, prairie – prerija, racoon – rakun, tamarack – vrsta američkog ariša koji raste u močvarama. timothy – popino prase, tomahawk – tomahavk, wampum – sitne perle koje Indijanci koriste kao ukras. bluegrass – trava za ispašu koja raste u umerenijim predelima, buffalo robe – pokrivač od krzna bizona, bullfrog – žaba bukačica, bull snake – vrsta neotrovne zmije, canvasback – vrsta severnoameričke patke, catbird – američki drozd, coal – pit – rudnik, cut – off – odsečen, bald eagle – beloglavi orao, ground hog – američki mrmot, ground squirrel – veverica, half breed – melez, head right – pravo, blue heron – plava čaplja, horned lizard – rogati gušter, huckle berry – vrsta borovnice, hunting shirt – jakna za lov, medicine man – indijanski vrač, moccasin snake – vrsta zmije, mocking bird – američki drozd, overall – ogrtač, overnight – prekonoć, prairie wolf – kojot, rattlesnake – zvečarka, red oak – crveni hrast, rocky mountains – Stenovite planine, running time – vreme trajanja, sage bush – žalfija, sandhill crane – američki ždral, sap sucker – američki detlić, sugar maple – šećerni javor, whistling swan – američki labud, timber land – šumovita zemlja, trading house – trgovačka kuća, black walnut – američki orah, war party – ratnička družina, strana u ratu, yellow jacket – vrsta ose, make out – razabrati, raven – gavran, scalp – skalpirati, settlement – naseobina, slash – udarac sečimice, some – nešto malo, split – rascep, stage -poštanska kočija, twist – upresti, izvrnuti, village -selo, woodsman – osoba koja živi ili radi u šumi i ostalo….

Ove reči su bile nova snaga koje je zadobio rečnik u celini. U Zaostavštinu iz tog doba spadaju i svakodnevni pridevi, kao što su ‘played – out ‘ – iscrpljen,’ down -and -out ‘-bez igde ikoga i ičega, ‘ under – the – weather ‘ – bolešljiv, ‘ on-the-fence’ – neodlučan, ‘ flat – footed ‘ – koji ima ravne tabane ali može značiti i beskompromisan, ‘ true – blue ‘- veran , odan;

Pojam DRUNK je pojam sa najvećim brojem sinonima u američkom slengu.

Osnovne pojmove iz američkog rečnika vezanog za konzumiranje pića možemo primetiti već od početka 19.veka: Bar – room ( 1807 ), i saloon ( 1841 ) bili su amerikanizmi za koje su se pojavili bezbrojni eufemizmi. Zatražite od bar – tendera ( 1855 ) to set’ em up ( 1851 )-Zatražite od barmena da ih usluži ! Želite li samo snifer ( 1848 9 ili da vam piće bude tačno izmereno pomoću jiggera ( 1836 ), ponya ( 1849 ), ili fingera ( 1856 )?- U pitanju su različite mere za piće, očito ogroman broj izraza za mere za piće je bio u upotrebi. Zatražite long drink ( 1828 ), osim ako ne volite da vaš viski bude straight ? Želite li eggnog ( 1775 ), mint – julep ( 1809 ), ili neki cobbler ( 1840 ), na primer sherry cobbler ( 1841)? – Punč od jaja, alkoholno piće začinjeno mentom, hladno piće od vina, viskija ili ruma, sa limunom i šećerom.
U tekstu objavljenom 13.maja 1806.godine u novinama BALANCE stajalo je jedno zanimljivo objašnjenje:“ Cock tail je, opojno piće, sastavljeno od alkohola bilo koje vrste, šećera, vode i gorkog tonika …priča se i da je on veoma koristan za demokratske kandidate, jer onaj koji je progutao tako nešto može da proguta i sve ostalo. “

Američki govor bio je jedinstven primer živog jezika koji je doživeo preporod u periodu koji pamte dva pokolenja. Tako nešto nije moglo da se planira niti je, kada je počeo da se razvija, to moglo da se kontroliše. I kako se pokazalo i dokazalo, nije ‘ ispalo ‘ loše.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: