Neplanirana drzava

Očigledna sudbina jeste da stignete do najboljeg ili bilo kog drugog mesta i pre nego što kročite tamo. – Džoš Bilings

Velika prednost Amerike u 19.veku bila je njena neodređenost. Američka neizvesnost, plod neznanja i napretka, podsticala je optimizam i odlučnost. Iako je malo ko bio spreman da prizna tako nešto, u doba između Rata za nezavisnost i Građanskog rata ta neodređenost je bila izvor američke snage.

Amerikanci su se već manje isticali po onome što jasno znaju ili u šta neopozivo veruju nego po svojim velikim i promenljivim nadama. Ako su druge nacije na okupu držale zajedničke izvesnosti, Amerikance su ujedinjavale zajednička neodređenost i zajednička uzavrelost.

Prvi njihov poduhvat bio je da otkriju ko su oni, mesto gde se nalaze, vreme u kome žive, šta su sposobni da postignu i kako mogu da prošire i organizuju svoju državu. Njihova je Amerika bila tek nešto više od polazne tačke. Ta država dugo će imati koristi od činjenice da je nastala a da to nikada nije bilo planirano.

“ Ali šta sa ‘ velikom američkom pustinjom ‘, koja je u prošlom pokolenju zauzimala tako veliki prostor na karti? Ona je nomadska i neuhvatljiva; ona se povlači pred civilizacijom koja joj se približava kao što su to činili i Indijanci i bizoni koji su nekada lutali njome…..Prognana sa prerija istočno od Stenovitih planina, izgleda da je ‘ velika američka pustinja ‘ počela da beži i skita po zemljinom šaru. Neko vreme kartografi su je smeštali u Jutu, ali kako je i odatle prognana, ona se povukla u Arizonu i Nevadu. “ – Džosaja Strong

To što je arena u kojoj se odvijao život Amerikanaca i sama bila neodređena doprinelo je da oni budu spremni da bez zazora prihvate neverovatne novotarije i srećnu igru slučaja.

Američko državotvorno iskustvo bilo je krcato nepredvidivim mogućnostima i više nego što su oni mogli da zamisle. Nikada ranije nije jedna tako mnogobrojna moderna nacija živela na tako loše određenoj teritoriji. Taj kontinent je bio tek jedva istražen, a ipak su naseljenici pretekli istraživače. Imali su nedovoljno mapa, a i one su bile loše nacrtane. Ponikli u mitovima, planinski lanci, reke, jezera, pustinje, prerasli su u tvorevine mašte koje ulivaju optimizam ili izazivaju očajanje, postali su svojevrstan raj ili pakao – veliki američki vrt ili velika američka pustinja.
Tokom prvog veka od nastanka njihove države Amerikanci nisu živeli na njenom obodu već na mnoštvu ostrvaca neodređenih granica. Prodor na Zapad se nije odvijao pravolinijski. Američki život, kao i samu državu, krasilo je nepostojanje jasnih granica. Taj je kontinent bio prekriven polusenkama u kojima se prepliću poznato i nepoznato, činjenice i mitovi, sadašnjost i budućnost, domaće i tuđe, dobro i zlo.

Živeli su na nedovoljno poznatom kontinentu, ali nisu znali koliko malo toga znaju. A ipak, da su znali više možda bi bili manje hrabri. Na dela su ih podsticali netačni podaci, izmišljotine, neutemeljene nade i neproverene činjenice.

Čuveni i dobri traperi znali su kako da preko najlakših prelaza i najsvežije zelene trave za ispašu stignu do reka gde ima najviše dabrova; znali su i najbezbednije prelaze preko pustinje. Oni se nisu bavili mapama već krznom. Traperi su imali svoj dobro oprobani sistem okupljanja a taj sistem okupljanja nametao je dobro poznavanje predela. Iz godine u godinu nekoliko stotina ljudi, raštrkanih po udaljenim krajevima traperskog Zapada, uspevalo je da se okupimprema planu. “ Oni nisu ličili na Ahila “, objašnjava Bernard de Voto, “ ali su bili spremni da se sa nekoliko stotina drugih ljudi susretnu u određeni dan i na predviđenom mestu i nisu marili ako bi ga geografi pomerili za čitavih deset stepeni. Kretali su se po tim prazninama na karti kao što ljudi ulaze u svoju staju. Velika američka pustinja bila je za njih dvorište iza kuće. “ Njima karte nisu bile potrebne; oni su svoje podatke nosili u glavi. Zbog toga su oni postali nezamenljivi a američki Zapad je za spoljašnji svet dugo bio nepoznanica.

Da su geografi znali više, ili da su znali manje, taj nepopunjeni kontinent ne bi bio tako privlačan.

Ta Bogom dana polupoznatost američkih predela može da objasni energiju i strast, opsednutost jednim ciljem i prilagodljivu snalažljivost sa kojima su Amerikanci tako brzo preusmeravali svoje nade sa jednog kraja kontinenta na drugi.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: