Zena epohe prosvecenosti i njena „prava“ 3.deo

Tradicionalni brak je zaista glavna meta prosvećenosti. “ Brak je postao težak jaram“. piše Mersije( Slika Pariza 1783-1786, “ Devojke za udaju“ – Filles nubiles ). Šta mu se zamera? Pre svega, da je izopačen društvenim ciljevima i novcem. Mersije traži ukidanje miraza, koji smatra uzrokom glavnih bračnih neslaganja. Sažaljeva devojke, žrtve porodične politike, udate za starce koji su im odvratni, za raspusnike koji će proćerdati njihovo imanje, za tvrdice kod kojih će živeti u bedi itd. One najpomirenije sa sudbinom osuđene su na nesreću, a druge će varati muževe. Takvi se, dakle, brakovi odbacuju u ime slobode devojaka i u ime dobrih običaja, čiji su grob.

Neraskidivost braka se takođe snažno napada. Razvod postoji u mnogim protestantskim zemljama, ali u katoličkoj Evropi bračni drugovi, koji se na kraju mrze, osuđeni su da ostanu u zajednici do smrti. Nasuprot verskom shvatanju neraskidivosti braka, ideja ugovora se postepeno razvija. Tako se brak zamišlja kao slobodno zaključen ugovor dve ravnopravne strane, koji se može raskinuti. Ovaj pojam će doživeti ostvarenje za vreme Francuske revolucije, kad Ustav iz 1791. utvrdi da “ zakon smatra brak samo građanskim ugovorom“. Čisto revolucionarna definicija koja, s jedne strane,čini ženu pravnim subjektom, a s druge, otvara put zakonu koji će dozvoliti razvod ( 20. septembra 1792. )

Bračni par prosvećenosti treba da počiva na osećanjima a ne na konvencijama. Nije zamišljen kao sučeljavanje muškarca i žene već kao mesto sklada i ličnog slobodnog, nesputanog izražavanja dveju osoba koje su partneri. Fihte, nemački filozof, smatra da brak “ nema drugog cilja izvan samog sebe, on je sam sebi cilj, a to je uzajamni, prirodni i moralni odnos srca “.
I, tako , dok je poslovica iz 16.veka uveravala da “ dobar konj ili loš konj traži mamuzu – dobra žena ili loša žena traži batinu “, 1786. čitamo u Komičnom rečniku ( Dictionnaire comique ) Lerua da “ treba biti drug svoje žene i gospodar svog konja “

Zaključiću na kraju jednim paradoksom, opet.

Paradoksalni 18.vek prosvećenosti daje nam dve slike braka, jednu sumornu “ Plave biblioteke “, a drugu mnogo optimističkiju i uspavljujuću, po kojoj su supružnici drugovi.

Samo se pitam sad na kraju – a gde da smestim Emila i Sofiju- bračni par za ugled i svetlo prosvećenosti?! Njihov brak nije sklopljen iz računa, njeni roditelji , vodeći je mudro, pustili su je da se odluči za izabranika svog srca. Ljubav i naklonost prethodile su braku. A u braku Emil nije postupao sa suprugom kao “ sa svojim konjem “, već kao s drugaricom. Ipak, moram da primetim da Sofija ostaje u nekoj vrsti podređenog položaja. Ako Gospi Neslozi u tom braku nema mesta, niti se čuju svađe, niti buka to je zato što je Sofija “ od malena naučila da otrpi čak i nepravdu, da podnese i pogrešne poteze muža ne žaleći se “.

Uprkos svom preterivanju i grubosti, Ruso ne odudara u svom veku, jer svi mislioci, MA KOLIKO BILI NAPREDNI, slažu se sa tvrdnjom da čovek vlada i zapoveda bračnom zajednicom. Biti drugarica svom mužu ne znači biti i ravnopravna. Lubav, poverenje, čak i saučesništvo, vladaju brakom prosvećenosti, što ne znači da nema nejednakosti. Baš naprotiv!

Literatura: Covek doba prosvecenosti, priredio Misel Vovel, Klio

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: