O prisustvu paganskog, starozavetnog i novozavetnog u nama

Značenje reči ‘ religija ‘ izvodi se od latinske reči ‘ religare ‘ što znači ponovo uspostaviti neku izgubljenu vezu.

Paganski čovek u nama je hedonista, čovek prirode koji teži da zadovolji svoje nagone, on sledi svoje težnje koje je Frojd nazvao ‘ principima zadovoljstva ‘. Kao neraskidiv deo ljudskog bića postoji u svakom od nas, a najjače je izražen u detinjstvu, dok u odraslom dobu biva onoliko jak koliko je u nama ostalo infantilnosti. Paganin u nama je i plemenski čovek vezan krvlju i krvnim srodstvom za drugog čoveka svoga roda i porekla; on je i bezobziran, često ličan, gotovo uvek ličan a nikada načelan. Paganin u nama je anarhist, sebični individualist, zlopamtilo i osvetoljubiv. Paganin u nama je ili neznabožac ili mnogobožac. Veruje u duhove, dobre i zle, ponajviše u duhove predaka, sklon je i magiji i raznoraznim animističnim verovanjima. U svakom od nas ponekad se prepozna pomalo od čoveka Paganina.

Starozavetni čovek u odnosu na paganskog nesumnjivo je označio korak napred u istoriji čovečanstva. Poznata zapovest Božija čoveku “ stoga će čovek ostaviti oca i majku i prilepiće se k ženi svojoj “ znači početak nezavisnosti čoveka. Poslušnost ili pokornost ocu ili poglavici plemena lagano se zamenjuje poslušnošću čoveka prema Bogu. U Starozavetnom čoveku učvršćuje se moral i moralne obaveze. Bog je jedan i njemu Starozavetni čovek prinosi žrtve. kakve su to žrtve? Da li jareće, ili one muških prvenaca u porodici. Bog ne traži ovakve žrtve, niti je ikada to tražio i Starozavetni čovek je grešio u tome.Prema rečima ruskog filozofa Viktora Nesmjelovog čovek je bio i ostao taj koji objektivizuje Boga očekujući od njega gnev ili kaznu. Starozavetni čovek nije opraštao ni sebi ni drugima, tražio je osvetu. U svakom od nas ponekad se prepozna nešto i od ovog Starozavetnog čoveka.

A koju žrtvu to Bog traži od čoveka? Milosrđe, i ništa drugo osim milosrđa i evo nas stižemo do preporođenog NOVOZAVETNOG ČOVEKA.
Dolazak Isusa hrista u svet kao ovaploćenog Logosa doneo je čoveku jedan nov kvalitet života. Individualnost čoveka dobila je šansu da postane ličnost. Čovek dobija kroz slobodu i slobodan izbor i nova krila sa Hristovim pozivom da pođe za njim ( oni koji to hoće, a ne koji moraju, naglašavam). Sa jačanjem te dobrovoljne vere čoveka u Hrista – Boga raste i njegova nada u Božju blagodat, a sa verom i nadom ljubav zadobija vrednost koju nikada ranije nije imala u svetu. U svakom od nas najviše dobro se dostiže kad se prepozna nešto od Novozavetnog čoveka, kad već ne možemo ili nećemo da postanemo savršeni Novozavetni čovek.

Najstariji neprijatelj čovekov – strah, prognan je iz tela i duše novozavetnog čoveka koji veruje i oprašta, i kroz pokajanje reintegriše dušu svoju iznova!

Ovo neprekidno prisustvo paganskog, starozavetnog i novozavetnog u nama dovodi nas do dualističke drame, sve do tragičnih ishoda, kako u ljudskoj istoriji, tako i na individualnom putu svakog čoveka, nažalost.

Ljudi u svetu mogu biti ujedinjeni ili Bogom ili nikako. Bogom do kojeg se došlo ličnom verom i duhovnim eksperimentom, na duhovnom putu samoispitivanja, prepoznavanja greha i kajanja.

Pokušaj ujedinjenja ljudi na rasnoj osnovi(nacizam), na internacionalnoj, klasnoj osnovi(boljševizam) ili nacionalno-šovinističkoj (“ Bog I Hrvati“. “ Ko će kao Srbin “ ) apsurdan je anahronizam danas, i to već svima postaje jasno jer jača mržnju i fanatizam koji su naročito karakteristične i posebno opasne kad se pojave u bilo kojoj monoteističkoj religiji na svetu.

Čovek, pre svega treba da nauči šta Bog nije ! A Bog nije bio Oktavijan August, nije bio ni Staljin, a nije ni inkarnacija u političarima današnjice. Nikako.
Na kraju bih mogla da sumiram: kako se ljudi menjaju i bogovi im se menjaju.
Prvo ih je bilo mnogo različitih.
Zatim samo jedan koji je sve stvorio za sedam dana. On je zahtevan, ljubomoran, osvetoljubiv, bog koji teško prašta.
Od Isusa naovamo, naš bog je postao drugačiji, voli nas, prašta nam, dovoljno je da se pokajemo. Pokajnike najviše voli.
Poslednjih decenija govori se o bogu kreatoru, stvorio je i vasione i nas i ko zna šta još, ali ne bdi nad nama. Verovattno kreira nove i drugačije svetove, zabavlja se i igra, a možda mu je to i posao.
Ko zna kako će izgledati naši bogovi za sto godina, ili koji milenijum.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

2 thoughts on “O prisustvu paganskog, starozavetnog i novozavetnog u nama

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: