Najsmrtonosnija godina na Sredozemnom moru – 2016

Nakon najnovijih nesreća na izbegličkim brodovima na Sredozemnom moru, broj mrtvih, prema podacima IOM (International Organisation for Migration) se uvecao na 4200. Zbog toga je godina 2016-a,postala najsmrtonosnija godina na Sredozemnom moru. Brodovi ‘Lekara bez granica’ su takodje u oktobru ove godine bili na zadatku spasavanja unesrećenih. Nicholas Papachrysostomou,vodja tima lekara na spasilackom brodu “ Dignity “ dao je izjavu za javnost u kojoj se seća najdramatičnijih spasavanja u oktobru:
“ Sunce jos nije bilo izaslo kada smo 22.oktobra,oko 4h ujutru isplovili sa obale Libije. Pozvani smo da spasimo jedan gumeni brod koji se nalazio nedaleko od nas. Prizor koji sam ugledao, kao da je imao za cilj da dočara moje najgore nocne more. Na tom gumenom brodu bila je gomila uspanicenih ljudi. Osecali su se izgubljenim u mraku i nemerljivom prostranstvu mora. Jedino sto su zeleli bilo je da budu spaseni, i niti su mogli da čekaju , niti da nas sabrano poslusaju. Pre nego sto smo mogli da odlucimo kako cemo postupati, neki su vec skocili u more. Vristali su i hvatali se za nase naduvane camce za spasavanje. Pomogli smo im da se ukrcaju, a kada su ostali ovo videli, pomislili su da je to najsigurniji nacin za spas. U roku od nekoliko minuta bilo je dosta ljudi u vodi, i nas tim je bez pauze radio na njihovom spasavanju. Mnogi su bili vec bez svesti, sa ozledema i znacima davljenja. U medjuvremenu privukli smo njihov brod, i privezali ga za „Dignity„. I tek tada smo uvideli prave razmere tragedije: u njihovom brodu plivalo je devet leševa; usla je voda i žene s decom koji bi u normalnim uslovima trebalo da sede u sredini, bili su pregazeni i na kraju umrli od mešavine goriva i vode. Moje kolege privezali su ovo „putujuće groblje“ za Dignity kako bi tela mogla da budu sahranjena. Istog dana spasili smo u roku od nekoliko sati jos osam brodova kojima je bila potrebna hitna pomoc. U jednom momentu, na Dignity-ju se nalazilo 668 ljudi; svi oni su morali da budu ocisceni od goriva, dobili su hranu, i informacije o poginulima. “
Oktobar je bio najstrašniji mesec u ovoj godini, i zbog oluja i ogromnih talasa. Vise od 4200 ljudi je ove godine umrlo na Sredozemnom moru. Tragedija je mogla da bude jos veca. Tri broda Lekara bez granica : Aquarius, Bourbon Argos i Dignity, počev od januara 2016 su spasili oko 18 000 hiljada ljudi. Svaki pojedini čovek imao je svoje ime, lice, zivot i zelje. Svakog pojedinca odnela je smrt bez imena.
3.oktobar je takodje bio dan vrhunca tragedije, dan smrti. Tog dana lekari nisu mogli da ožive jednu 34-godisnju trudnu zenu iz Nigerije. Mnoge žene su se porodile na ovim brodovima, dok pomenuta Nigerijka tu sreću nije imala. Nicholas Papachrysostomou, priča kako mu je najteze kada zene pocnu da mu postavljaju teska pitanja, zeleci da saznaju gde su im deca. I ta pitanja postave u trenutku kada na spasilackom brodu – vise nema dece: usred haotičnog spasavanja desava se da ne uspeju sve leseve da prebace na brodove. Ta deca umiru anonimnom smrću.

Niko ne zaslužuje da umre anonimnom smrću na otvorenom moru. Evropska unija posmatra ovu anonimnu smrt iz daljine. Oni koji imaju sreće da stignu na tle Evrope bivaju suočeni sa bezbrojnim problemima, počev od čekanja na resavanje pitanja azila do prekih pogleda komsija. Taman sto su pobegli od jedne smrti, one fizicke, preti im nova, potencijalna smrt, sporija a isto tako jeziva: smrt u borbi za očuvanje identiteta koji se negde zagubio, usput. Prosecan Evropljanin ne gleda blagonaklono na svog novog suseda, tamnije kože i drugacijeg ponasanja. Pritom Evropa zaboravlja da je istorija sveta zapravo istorija Mediterana. I sve je počelo migracijom. Pre oko 50 do 70 hiljada godina ljudi iz Afrike migrirali su na Bliski istok i u Evropu preko istočnog Sredozemlja, tj. doline Nila i Levanta. Mediteranski čovek zatim je pre oko 11 hiljada godina osmislio poljoprivredu i, bacajući semenke u sredozemnu zemlju, na kratko se skrasio. Stvorio je jednu od najstarijih civilizacija na prostoru „Plodnog polumeseca“, odnosno na teritoriji koja se proteže od današnjeg Egipta, preko Izraela, Palestine, Jordana, Libana, Sirije, Kipra i Iraka, sve do južne Turske. Podignuti su i prve gradove – Ur, Uruk, Eridu, Larsa, Kiš, Nipur, Akad, Uma i mnogi drugi. Mediteran nam je podario poljoprivredu, pismo, pravo i državu, kao i tri velike monoteističke religije, odnosno proroke poput Mojsija, Isusa i Muhameda i njihove verne sledbenike. Mediteran je sa svog kopna iznedrilo i Talesa, Platona i Aristotela, Aleksandra i Cezara, Alhacena, al-Farabija i al-Kindija, Leonarda i Galileja, Kolumba i Magelana.
Mediteran jeste ta bukvalno rečeno kolevka – ali i obdanište i gimnazija i univerzitet – civilizacije, dok je danas Mediteran samo jedno veliko groblje!
Poenta je u odnosu koji Evropa ima prema samoj sebi i sopstvenoj civilizaciji, zapljusnutoj sredozemnom vodom i stotinama hiljada ljudi koji pokušavaju da tu vodu pregaze. Jer, Evropa je drastično umanjila finansiranje operacija namenjenih spašavanju migranata. I pitanje svoje južne vodene granice uporno gura pod neku vrstu birokratskog tepiha. Među razlozima za ovaj cicijaški bašmebrigizam je i otvoreni strah da će humani tretman migranata delovati kao otvoreni poziv novim talasima unesrećenih ljudi drugačije vere i boje kože. Katastrofe na Mediteranu se dešavaju zato što evropski političari svojim belim glasačima teško mogu (ili žele) da ponude komšiju Sirijca ili Libijca. Multikulturalizam i interkulturni dijalog zvuče pristojno i lepo po raznoraznim evropskim projektima, ali je sasvim drugo kada ih treba živeti i pokazati na delu. Tada nastupa sebičluk, i zaziranje od novopridošlih ljudi, uz sve moguce stereotipe i predrasude. Evropljanin se pretvara u neosetljivo, uskogrudo, palanačko i rasistoidno biće;  biće limitiranog uma koje je nespremno da prihvati pridošlicu iz dalekih,ratom pogođenih krajeva. „Neka se vrate tamo odakle su došli “ kao da reže najglasniji među rasistoidnim ljudima Evrope. Nije ih briga za decu koja anonimno umiru na izbegličkim brodovima. Ne osećaju tuđu bol, ne pogađa ih u udobnosti njihovih evropskih, situiranih domova. Niti mogu niti žele da se stave u poziciju tih ljudi,niti mogu niti žele da pogledaju iz njihovog ugla. Nemaju predstavu da se to svakom može dogoditi, i da treba pomoći nevoljnicima. I zbog toga je važno prizvati sećanju učiteljicu života, odnosno prijateljicu Istoriju, a ona kaze :Mediteran je stvorio Evropu i evropsku civilizaciju zato što je milenijumima funkcionisao kao autoput, a ne kao bedem ili zid. Punktum! Fenomen i uspeh Sredozemlja leži isključivo u tome što je Mediteran hiljadama godina predstavljao superbrzi autoput ideja, kultura, tehnologija, znanja i umetnosti. Mediteran je bio koridor civilizacije. Mediteran je to što jeste zato što su Atinjani na Siciliju doneli ovo, a Rimljani u Aleksandriju ono. Ali i zato što su Feničani u Grčku doneli nešto drugo, a Arapi iz Bagdada u Španiju nešto treće i četvrto. Uostalom, ti su isti Sirijci, Libanci i Egipćani u tehnološki i kulturno zaostalu Evropu svojevremeno doneli pšenicu i metalurgiju, te i pismo, na kraju krajeva. Ima neke kosmičke nepravde u tome što njihove potomke danas etiketiramo kao druge i drugačije, te kao strance koje proterujemo, zatvaramo i ograđujemo. Ovo sve u tomovima govori mnogo ružnog o nama, ali i o našoj budućnosti. Uljuljkana iluzija prema kojoj smo, ograđeni u bedeme imaginarne tvrđave, dovoljni sami sebi je ta koja je razarala civilizacije. Dok su ih jedino neprekidne migracije, komunikacije i prožimanja – terali unapred. Čovek kao vrsta je otpočeo svoj vrtoglavi biološki i sociokulturni uspon onda kada je iz Afrike i sa Bliskog istoka stigao u Mediteran. Sam je čovek u Evropi jednom bio došljak ili stranac. Nije bio domorodac. Svi su odnekud došli ili dolazili u tu Evropu. Mediteran je bio zadivljujuće uspešan, produktivan i čudesan samo onda kada je predstavljao jedinstveni kulturni i civilizacijski prostor. Kada je bio spomenuti autoput i raskrsnica, a ne granica među kulturama i ljudima. I zato, kada se Mediteran pretvori u zid ili masovnu plutajuću grobnicu, na gubitku je Evropa. I civilizacija sa njom.
Izvori: internet stranica organizacije ‘Lekari bez granica’, Roberto Lopez- Rođenje Evrope, Fernan Brodel – Mediteran

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: