JA IMAM MOOOOOĆ…tja, na internetu

Na prijemu kod psihijatra:
– Pišete komentare na internetu?
– Pišem!
– Koliko na dan?
– Tri hiljade.
– I šta pritom osećate?
– Vlast, moćno se osećam!..
– Dajte primere, detaljnije!
– Pa, pretpostavimo da je Džim Džarmuš (režiser) snimio film, potrošio 40 miliona, s njim je radilo sedamsto profesionalaca. A ja sam samo seo i bez po muke napisao: „film „Ghost Dog: The Way of the Samurai – je obično sr…, neviđeni šit, ništa epohalno“. I to je sve! Osećam moć! Osećam vlast!

Bez po muke, bez savesti i bez kontrole ljudi pod pseudonimima za tili čas mogu obezvrediti nečiji dugogodišnji rad; samo ako to požele – mogu nekom srušiti višegodišnje snove za jedan dan. Bez kajanja. Udariti đonom na nekog koga ne poznaješ, niti si ga ikad u životu video, namerno izvlačiti tuđe reči iz konteksta može samo bestidna osoba, digitalna baraba post – činjeničnog doba. 
Dovoljno je samo otvoriti na sajtu slobodni dostup za komentare, razmenu mišljenja, diskusije itd. – što danas privlači masu dokone publike, – i budite uvereni, ta zona će se brzo prevratiti u ĐUBRIŠTE. Pritom ne mislite da su za to krivi svi, ili veći deo učesnika. Dovoljno je samo nekoliko anonimnih „aktivista“, koji proizvode neviđenu količinu agresivnih gluposti u jedinici vremena, i koji neumorno stvaraju svima dobro poznatu atmosferu internet-diskusije: psi laju, a karavani prolaze… To su nesrećni ljudi, veoma slični narkomanima, pijanicama i kockarima. Oni žive u svom „plastičnom univerzumu“ za igranje („plastic universe” – stari engleski izraz), koji grade sami za sebe, provodeći mesece i godine za kompjuterom. Pa čak i kada čuveni mops (vrsta kučenceta), pri svoj svojoj beznačajnosti, ima nekakav racionalni motiv za svoje lajanje, kod njih ni toga nema: tu samo perverzna psiha „hrani“ sebe prosutom zlobom i lažima proisteklim iz ljubomore.
I u realnom životu se narušavaju etičke norme, ali na internetu je sve to pojačano. Internet ovde radi samo kao pojačivač signala, generator svega je nezadovoljstvou ljudskom srcu. I ako nastavimo analogiju s tehnikom, taj pojačivač je zaista širokopojasni.

Kompjuter pojačava sve ljudske sposobnosti, od primitivne mizantropije (zloba i mržnja prema ljudima i svemu što je dobro u svetu), neznanja, neuzdržanosti, tvrdoglavosti, depresivnosti, do tanane i teško ulovljive gordosti prefinjenih intelektualaca i kvazi intelektualaca… Anonimnost, pritom, služi kao univerzalno prikrivanje bilo kog zla.


Problem je u prekoračenju granica, u tom tužnom obeležju našeg vremena
: gubitak ljubavi prema istini, zarad rastuće ljubavi prema sebi samom. Ljudi traže nešto veselo, interesantno, zabavno, nešto što uzbuđuje nerve, što imponuje samoljublju i likovanju, – iluziju umesto istine. Otuda i izraz – „plastični“ svet, gde nema razlike između kompjuterskih igara i realnosti. Taj plastični svet osobito je zastupljen na blogu b92 gde većina autora piše anonimno. Svoje pravo na anonimnost po svaku cenu brane, kao što brane i golootočku metodu tzv.toplog zeca – udaranje packi novopridošlom članu, ili članu koji se u nečemu razlikuje od njih,u vidu ponižavajućih i obezvređujućih komentara,od zapljuskivanja najgrozomornijim uvredama,do organizovanje bukvalnog linča, da bi mobirana žrtva morala svojevoljno da napusti to bolesno mesto i tako spasi svoje zdravlje. Moderacija ne ažurira, niti uklanja degradirajuće komentare, dozvoljava da blogeri jedni druge naružuju, ocrnjuju, bacaju ljagu i srozavaju targetiranog blogera na najniži nivo. Nedavno je osvanuo tekst na pomenutom blogu, u kome piše kako je preminula tajanstvena urednica bloga, uz hvalospeve o tome kako je blog b92 učinila mestom gde ljudi mogu da izraze svoje mišljenje a da ne budu diskriminisani. O mrtvima sve najbolje, ali u tekstu je načinjen veliki propust, ne da nema diskriminacije nego je ona postala načelo, pri kojem diskriminisani diskrimišu i tako se krug diskriminacije nikad ne zatvara, bar ne na blogu b92 koji je navodni svetionik borbe za ljudska prava. U prigodnom blogotekstu, povodom smrti urednice, nije pomenuto kako je blog zapravo izgledao ( i izgleda ) u periodu njenog uredništva, i šta se sve pojedincu može desiti ukoliko nije deo blogočopora. Ostaće nepoznato da li je urednica znala za bullying na blogu, a ostaće zapamćeno da ništa nije učinila da zaštiti pojedinca od mase nekontrolisanih komentara blogogrupacija, da ne kažem pežorativno blogorulje. Pojedinac na blogu b92 ne može učiniti apsolutno ništa da se zaštiti od anonimnih tzv VIP blogera. Ne zna se samo u čemu su oni VIP? Da li u majstorstvu da drugo ljudsko blogobiće okude i profanišu do tog nivoa obestemeljonsti da bloger-žrtva nikada više ne može biti sagledan u drugom, pozitivnijem svetlu. VIP blogeri i tzv.blogeri autori mogu napisati bilo šta, i nikada za to neće biti kažnjeni, a blogeri -obični smrnici mogu biti privremeno ili trajno kažnjeni za istovetni prekršaj. Toliko o nediskriminaciji, i poštovanju ljudskih prava na b92. Blaćenje, pljuvanje, povređivanje i osipanje verbalne paljbe – svakodnevna su pojava na blogu b92, i to je taj topli zec kojim se ponose. Jeziva komunistička ili neokomunistička metoda koju s ponosom ističu kako su je prošli, te stoga imaju pravo da je nastave, umesto da je kao recidiv prošlosti ukinu. Topli zec i 21.vek ne idu zajedno. Osim u zemljama gde se topli zečevi ili gulazi nikada ne ukidaju, ma koji politički sistem da je na snazi. Ostaje nam da se nadamo da će novi urednik ili urednica to uzeti u obzir, ili možemo samo da se ponadamo..

Anonimna „obraćanja“ na blogu b92, botovska obraćanja pod pseudonimima u komentarima ispod kolumni internet stranice Danas, Kurir ili Blic otkrivaju samo jedno: bezumlje njihovih autora.

Štampani mediji imaju jednu nedostižnu prednost – izostanak i nemogućnost komentarisanja. Okej, u slobodnim zemljama naš jezik, pero i štampu niko ne kontroliše, osim naše savesti, – ipak, to nas ni malo ne približava psovačima i ljubiteljima pornografije.
Bar ne normalne ljude. Zar onda nije bolje da se sasvim isključimo od komunikacije na internetu, predlažu ljudi umorni od borbe. Onda bi, s istim uspehom i iz istih razloga, mogli da se odreknemo i od telefona, i od knjiga: jer toliko svakakvih gadosti govore i štampaju.
U poslednje vreme, zajednički napori za zaštitu interneta niču u najrazličitijim sferama, pri čemu su rezultati veoma ohrabrujući. Postoje predlozi da se izdvoji na internetu zona komunikacije, koja bi bila dostupna samo onima, koji na internet ulaze pod svojim pravim imenom. Internet to omogućava, pritom još i veoma jednostavno: već danas je, za neka finansijska plaćanja na internetu, neophodno da dokažeš svoj identitet. Kada se ta tehnologija raširi i pojednostavi, možemo biti sigurni da će bilo koji čovek koji drži do sebe, koristiti samo tu zonu. Druga zona, sa anonimnim ličnostima će ostati na raspolaganju za „nekontrolisano samoizražavanje“ – kao nekada zidovi kabina u javnim toaletima.
Šta nam ostaje? Možemo se nadati da će normalni ljudi sutra sve ružne pojave na internetu doživljavati onako, kako i zaslužuju, kao „nekontrolisano samoizražavanje“, “ neutemeljeno samodokazivanje u realnom životu neostvarenih ljudi „, skandalozno online „lajanje“ , “ džiberajsko projavljivanje frustracija „ i možemo se boriti za to, da u „geto“ oteramo te anonimne „pse“: pa neka tamo laju i do gubitka pulsa, i tako osećaju svoju „moć“…

*Stop internet bullying!

Na kraju nekoliko saveta kako se zaštititi od internet mobinga. Saznanjem da nije tvoja greška. U redu je kad neko pristojno argumentuje ali ako je neko kontinuirano okrutan prema tebi to je svakako bullying i ne treba da kriviš sebe. Niko ne zaslužuje da bude okrutno tretiran na internetu. Niko nikog ne može udaljiti sa interneta, zapušiti mu usta u digitalnom svetu. Jedno vreme se pojavljivao poster sa natpisom “ Napusti internet „. To su šerovali ljudi koji bi da zabrane drugačije mišljenje jer smatraju druge ljude toliko glupima da im se ne sme dozvoliti da prezentuju svoje mišljenje. Nemojte da vas ubede u to. Niko ne zaslužuje da mu se ukine pravo da izrazi svoj stav, ma kako on drugima zvučao glupo.  Dakle, nije tvoja greška kao prvi savet.

Drugi savet bi se sastojao u tome da nikako ne nasedneš na provokaciju. Ponekad je reakcija baš ono što sajber agresor čeka jer misli da će tako steći moć nad tobom. Ako možeš, skloni se iz nepovoljne situacije, ako ne možeš promeni temu; ponekad humor učini da osoba koja vrši mobing zastane i bude ometena neočekivanim obrtom.

Sačuvaj dokaze u slučaju da situacija eskalira, obrati se za pomoć nekom ko ima više iskustva.

Napiši sajber agresoru: “ Stop! Ja ovo ne želim. Prestani ili prestanite. “ Moraš svoju poziciju sačuvati potpuno čistom i neokrnjenom. Saopšti decidirano da nećeš dozvoliti takav maltretman. 

Potraži pomoć, naročito ako ponašanje agresora počne da te stresira do te mere da ne možeš više normalno da funkcionišeš. Zaslužuješ pomoć i podršku.

Niko ne zaslužuje da bude proteran sa interneta ma koliko se njegovo mišljenje ili njegovi tekstovi nekom učinili glupim. 

*Stop digitalnom lovu na veštice.

*Stop sajber agresorima. 

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

4 thoughts on “JA IMAM MOOOOOĆ…tja, na internetu

    1. Da. Postoji samoproglašena elita na blogu b92 kao i u nekim FB grupama. Ako vam se stavovi samo u nijansama razlikuju, nastupiće problemi, da ne govorim o većim neslaganjima, tada već morate da napuštate portale, blogove ili grupe ili da čekate da vas izbace, svejedno je – koegzistencije nema, a svi ističu načelo – mi smo fini, borimo se protiv diskrimimacije..a ateisti diskriminisu vernike i obratno, kao u začaranom krugu 😢

      Liked by 1 person

  1. 1. kada je rec o b92 nadam se da kapiras da je zadatak svakog ko hoce da dobije vip poziciju da komentarie i istice se na blogovima onih koju istu poziciju imaju. dakle, obican citalac ima iluziju da je ono sto cita neverovatno, jer ima mnogo komentara. a ti ako ne komentarises nikad neces dobiti vip mesto i prostor da objavljujes.
    2. cesto oni sto vicu po internetu kako su ugrozeni vrlo cesto sami najvise ugorzavaju.
    3. meni su vrh portali i boravak u drustvu nevidjenih urednika istih. i njihove bulumentice. nekad me je sramota da ih citam. pa prestanem.
    4. imala sam divnog udvaraca, koji se strašno hvalio svojim internet biznisom, kako yaradjuje opasne pare i zvao me da radim za njega..kad sam pomenula placanje..rekao je da bas trenutno nema. onda je baljeygao toliko po feju, naravno, ne sam, dok ga nisam blokirala.
    5. imam onih koji moj lik i delo ne vade iz usta…dobro je, živa sam .
    cmok. Pozdrav Stockachu iz Zemuna

    Liked by 1 person

    1. Oh ☺, pa ne samo da sam komentarisala na blogu b92 nego sam bila i autor u tzv potpalublju pocev od 2009 pa gost autor kod nekih VIP autora. Bila sam čitana, dobijala preporuke ali u komentarima sam doživljavala jako okrutne stvari, i pišem iz iskustva. Gledala sam kako drugi dobijaju autorske a ja na čekanju. Na kraju sam odustala. Iz nekog razloga tamo nisam nasla mesto pod Suncem, niti sam bila podobna. A zasto, vise i ne pitam, samo ne dozvoljavam da ostane na tome da sam kriva jer nisam uspela. Istina je tamo negde..
      Da, tacno je da oni sto viču da su ugroženi i sami ugrožavaju. Uvek navodim primer kako vernici diskriminisu ateiste, a ateisti vernike i obe strane misle da su u pravu. Lose je kad neko ko je diskriminisan pocne da diskriminise i tako postane isti kao onaj protiv koga se bori. Ima toga na netu zaista puno.
      Joj, urednici portala su priča za sebe 😊 samo ako se slazes sa urednickom politikom mozes da pises tekstove, i da komentarises, a drznes li se da uputis dobronamernz kritiku koja bi poboljsala portal bude ti predočeno – Drski ste, bezobrazni i neotesani, vi cete meni da se mešate u moje uredjivanje portala 😃 e, izvini egipatski Bože Amon Ra nisam te prepoznala, ubuduce cu samo da ti se klanjam 😂
      Eh placanje, to svi izbegavaju. Kao nemaju a biznise, sajtove i portale imaju. Jako perfidno. Zar nekom da radimo za dž? Blokirati dakako!
      Takvih koje moj lik i delo ne vade iz usta imam za izvoz 😁 opsedam ih i kad ih blokiram ili me blokiraju, kad napustim grupu ili budem izbačena, svejedno je, neki nastave da mi posvecuju statuse. So sweet.
      Pozdrav Zemunu iz Stockacha.
      Najbolje je biti u freelance sferi a ne razvijati koječije portale i blogove za dž ili za obecani honorar koji nikad nece stići.

      Pozdrav 😍
      Liebe grüße

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: