Uninije = čamotinja = boredom

Uninije je staroslovenska reč za tugu. U slobodnijem prevodu to bi mogla biti i raslabljenost duše i iznemoglost uma; iz uninija proizilazi čamotinja a može se reći i ‘ boredom ‘- ‘ dosada’

Sve ovo što podrazumevaju ove tri reči proisteklo je iz jedne od bolesti današnjice, a to je usamljenost. Usamljenost nam je došla od međusobnog otuđenja, otupelosti za nevolju onog drugog, od trke za priznanjima i uspehom. A šta donosi ta stresna trka? Samo trenutnu sreću, a praznina duše ostaje.

Mogu se menjati stanovi, radna mesta, žene, automobili, prijatelji, zabave, ali ništa ne može zauvek da otkloni tu sveprožimajuću tugu.

Od uninija pate i oni koji ropću, na život, na politiku, na sve. Ukoravaju sve one za koje misle da su im ‘ krivi ‘ za njihova ‘ stradanja ‘. Suština roptanja može se prikazati i ovako. Čovek prilazi nekom opasnom izvoru energije i čita natpis: “ Ne stavljati prste – udariće vas struja! ‘, i potom stavlja prste i doživljava udar, biva malo uzdrman i počinje da vapi : “ Ah, kako je Bog loš, zbog čega je dozvolio da me udari struja? Zbog čega? Ah, ah, to je Bog kriv za sve! “A može nastaviti sa optužnicom: kriv je električar i onaj ko je izmislio struju. Svi su krivi, samo ne on ili njegova neopreznost i prkošenje nečemu što na upozorenju piše. Ljudi prkose i Božjim zapovestima, i kad zbog toga sebe dovedu u bezizlaznu životnu situaciju, opet budu krivi: neki tamo zli političari, tajna svetska vlada, država pa na kraju opet Bog. 

Ropće se i na okolnosti, i po pravilu kriv je onaj koji im je poslao te okolnosti. I tako oni bivaju “ uvređeni od Boga “ i neprestano ropću, kritikuju!

Da li je Bog primorao onog čoveka da stavi prste tamo gde ne treba? U roptanju se ispoljava psihološki i duhovni infantilizam jer čovek nikad ne okrivljuje sebe za svoje pogrešne postupke, uvek je neko drugi kriv, pa na kraju i sam Bog!

Uninije je neprestano nespokojstvo koje dušu i telo dovodi do krajnje iznemoglosti. A krajnja iznemoglost vodi do očajanja.

Neprekidno nezadovoljstvo oseća i uspešni biznismen i neuspešni fizički radnik.
Kod fizičkog radnika nezadovoljstvo izaziva tugu i nemoć, a uspešni biznismen samo registruje nezadovoljstvo i tera dalje.
Naravno, nisu svi u tako dobrom materijalnom položaju i zato često govore: tužan sam jer nemam dovoljno novca, ili nemam svoj stan, ili posao nije odgovarajući, ili je žena svadljiva, ili je muž pijanica, ili se automobil pokvario, ili nisam zdrav i tako dalje i tako dalje. Njima se čini da ako se nešto malo promeni ili poboljša da će I tuga da prodje. Oni mnogo snage potroše na postizanje onoga što im kako im se čini ni ne nedostaje, ali jedva uspevaju da ostvare željeno, kad ponovo posle kratke radosti nastupa tuga. Mogu će menjati stanovi, radna mesta, žene, automobili, prijatelji, zabave, ali ništa ne može zauvek da utoli tu sveporažavajuću tugu. I što je čovek materijalno obezbedjeniji to ga po pravilu ona jače drži.
Psiholozi odredjuju takvo stanje kao depresiju. Oni je opisuju kao psihičko rastrojstvo, koje kao po pravilu nastaje posle negativnih dogadjaja u čovekovom životu, ali se često razvija i bez nekih vidljivih uzroka. U današnje vreme je upravo depresija – najrasprostranjenija psihička bolest.
Zar je svako stanje tuge uninije? Ne, nije svako. Tuga i teskoba nisu bolesti ako se nisu ukorenile u čoveku.
Možemo uzeti poredjenje iz sveta sporta. Svaki sportista prinudjen je da trpi teške napore u vreme treninga. A u borilačkim vrstama sporta treba još primati i prave udarce. A van treninga sportista se ozbiljno ograničava u hrani. Dakle, on ne može da jede to što želi, ne može da ide tamo gde želi, i mora da se bavi time što dovodi do iscrpljenosti i nanosi realan bol. Medjutim pri svemu tome sportista ne gubi cilj radi koga sve to podnosi, i ta njegova upornost biva nagradjena: telo postaje jače i izdržljivije, trpljenje ga kali i čini snažnijim, iskusnijim, i kao rezultat toga on postiže postavljeni cilj. To što se dešava sa telom dešava se i sa dušom kada ona trpi stradanja ili ograničenja. Sportista koji je izgubio cilj, prestao je da veruje u to da može da postigne neke rezultate, upada u uninije, treninzi za njega postaju besmisleni, i čak i ako se primora da ih nastavi on ne može da postane šampion, i znači gubi plod svih svojih trudova, koje je hteo ne hteo pretrpeo. Može se pretpostaviti da se slično dešava i sa dušom čoveka koji je upao u uninije, i to je tačno pošto je uninije posledica gubitka vere, maloverja. Ali to je samo jedna strana stvari.
Druga se sastoji u tome da je uninije često praćeno roptanjem. Ropot se ispoljava u tome da čovek prebacuje svu odgovornost za svoja stradanja na druge, a na kraju i na Boga, smatrajući da sam nevino strada i sve vreme se žali, i ukorava one koji su po njegovom mišljenju krivi za njegova stradanja, – a “krivaca” je sve više po meri toga kako čovek sve dublje upada u greh roptanja i ozlojadjenosti. To je najteža pogreška i najveća glupost.

Uninije vodi u roptanje. Roptanje vodi u očajanje. Očajanje je smrt nade.
Uninije se ispoljava čak i u čovekovoj mimici i ponašanju: izrazom lica koje se tako i zove – unilo, opuštenim ramenima, pokunjenom glavom, odsustvom interesovanja za okolinu i svoje stanje.Takodje je karakteristična duševna inertnost. Dobro raspoloženje ljudi koji ih okružuju izaziva kod onih u uniniju nedoumicu, razdražljivost i javni ili skriveni protest. Čovek koji je u očajanju, to jest koji je izgubio svaku nadu često se odaje narkomaniji, pijanstvu, bludu i mnogim drugim gresima, smatrajući se ionako za palog. Krajnja projava očajanja je kako je – samoubistvo. Svake godine na zemaljskoj kugli million ljudi okonča život samoubistvom. Strašno je i zamisliti taj broj koji prevazilazi broj stanovnika mnogih zemalja.
Veliki ruski svetitelj prepodobni Serafim Sarovski je govorio: “Treba se udaljavati od uninija i truditi se imati radostan duh, a ne tužan. Prema Sirahu “tuga je mnoge ubila, a od nje nema koristi” (Sir. 31, 25)”.

Ali kako se udaljiti od uninija?

Razgovori sa dobrim ljudima koji su bogati duhom je takodje sredstvo protiv uninija. U razgovoru mi manje ili više izlazimo iz mračne unutrašnje dubine u koju se duša pogružava zbog uninija; pored toga, razmenom misli i osećanja u razgovoru sa takvim ljudima, osećamo od njih neku snagu i životnost, koja je tako potrebna u stanju uninija. Razmišljanje o utešnim stvarima – jer misao u stanju uninija ili uopšte ne deluje, ili kruži oko tužnih stvari.

Da bi se izbavili od uninija, treba sebe primorati da se misli o suprotnom. 
 Bavljenje nekim fizičkim radom takodje odstranjuje uninije. Neka čovek u uniniju počne da radi, čak i ne želeći; neka nastavi da radi čak i bezuspešno; od kretanja oživljava najpre telo, a potom i duh i čovek počinje da oseća bodrost; misli se u toku rada neprimetno odvoje od stvari koje navode čoevka na tugu, a to već mnogo znači u stanju uninija”

Molitva je najefektivnije sredstvo protiv uninija? Iz mnogo razloga. Kao prvo, kada se u vreme uninija molimo, samim tim se borimo protiv sopstvenih loših misli koje pokušavaju da nas ubace u to uninije. Kada se s molitvom obraćamo k Bogu, prekidamo niz loših mislii, pokazujući da nismo upali u njihovu zamku, već naprotiv koristimo njihove zamke da bismo pojačali vezu sa Bogom, koju su naše loše misli misli pokušale da prekinu..

Jer svaka smirena molitva Bogu za pomoć –čak i najkraća kao “Gospodi pomiluj!”, – znači da priznajemo svoju slabost i ograničenost i počinjemo da verujemo Bogu više nego sebi. I zato svaka takva molitva čak izgovorena na silu predstavlja udarac za gordost, sličan udaru ogromnog klatna koje ruši zidove starih kuća.

U tužnim pomislima nema nikakvog smisla: one ne izbavljaju od nevolja, ne donose nikakvu pomoć, samo rastrojavaju dušu i telo. Znači one su od loše sorte i treba ih odgoniti od sebe…Blagodarenje najpre umiruje srce, potom mu donosi utehu, a naposletku i nebesku radost – zalog, predukus večne radosti.

Blagodarim muzičarima koji stvaraju duhovnu, instrumentalnu muziku. Za mene je ona spas od dosade i bezrazložne tuge, a najefektnija mi je ova koja me uvek povrati u smirenoumlje :

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: