Na večeri s vukovima

Vukovima, za razliku od ljudi, treba i te kako dobar razlog da napadnu

Simbolizam vuka, kao i mnogi drugi, ima dva aspekta: jedan je okrutan a drugi je povoljan.

Simbol je svetla jer vidi noću. Takvo značenje ima kod Nordijaca i Grka, gde se pripisuje Belenu ili Apolonu.

U svom svetlom aspektu VUK je solarni simbol. I kod Mongola ima izrazito nebesko značenje: on je Džingis – kanov predak.

U Kini postoji Nebeski vuk ( zvezda Sirius ) koji je čuvar nebeske palate ( Veliki medved ) .

Zbog snage i žestine u borbi vuk je kod mnogih naroda ratnička alegorija: „Ja sam samotnjak, lutam mnogim zemljama“, reči su iz ratničke pesme Indijanaca severnoameričke prerije.

Nasuprot nebeskom vuku, ističe se Romulova i Remova vučica, zemaljska; međutim, u oba slučaja ova životinja se povezuje sa plodnošću.

Mit Indijanaca Algonkina prikazuje ga kao brata demijurga Menebuša, velikog kunića, a vlada na Zapadu, nad carstvom mrtvih / demijurg.grč. demiurgos – tvorac sveta /

Vuk je i psihopomp – simbol lutanja, minornosti individue u bezmerju vode ali istovremeno i snaga onog koji plovi. Jedna rumunska pogrebna pesma govori i o tome:

Još će se vuk

Pred tobom pojaviti

Nek ti bude brat

Jer vuk dobro zna

Običaje šumske

On će te povesti

Jednim putem ravnim

Do Kraljeva sina

Do samoga raja

( R. Kaloa i Ž. K. Lamber: Tresor da la poesie universelle, paris, 1958. )

U srpskom narodu postoji izreka da vuk kada beži pronađe kuću dobrog čoveka gde će se sakriti; zna i on da prepozna dobrog čoveka.

U skorije vreme u priličnom broju tv emisija na našim programima novinari su prikazivali dirljivu priču o prijateljstvu jednog kaluđera i vuka u jednom manastiru u Srbiji.

Kevin Kostner je tako divno plesao sa vukovima i dobio sedam Oskara.

Najčešće žive u čopru.
Jezgru čopora čini jedan reproduktivni par vukova, alafa mužjak i alfa ženka, dok su svi ostali pripadnici čopora, štenad i njihova starija braćai sestre, potomci tog para roditelja.
Vukovi u čoporu putuju, love, hrane se i odmaraju, to jest, zajedno su tokom cele godine. Da bi sve te aktivnosti skupina uspešno provodila, u čoporu postoji relativno složena društvena struktura.
Vučji čopor je hijerarhijski ustrojen, gde roditeljski par vukova drži dominantan položaj, dok ostali pripadnici čopora međusobno grade odnose nadređenosti i podčinjenosti, po muškoj i po ženskoj liniji. Dominantan vuk ili vučica odlučuje kada će čopor ići u lov, gdje će biti brlog, a hijerarhijska struktura vidljiva je i kod hranjenja na plenu – podčinjeni vukovi jedu nakon nadređenih.
Jaka dominacija, naročito po ženskoj liniji, onemogućava parenje podčinjenih članova, bilo međusobno ili sa jednim od dominantnih vukova. Tako u pravilu samo jedna vučica u čoporu može imati mlade, što je jedan od mehanizama samoregulacije veličine populacije ovog vršnog predatora. U isti mah je i sprečeno parenje u srodstvu.

Vukovi biraju partnera za celi život. Ukoliko jedan od partnera ugine, njegov par postaje vuk samotnjak.

Vuk je u slovenskoj mitologiji biće prepuno kontradiktornosti. On je istovremeno i totem u čiju su se snagu i zaštitnu moć Sloveni uzdali, ali i tabuisano demonsko biće koje ne treba spominjati, posebno ne za vreme jesenjih vučjih praznika i svakako nikada noću.
Susret čoveka i vuka mističan je i opasan, ali i veličanstven na svoj način. Ovo je istovremeno i susret sa demonskom životinjom, ali na neki način i susret sa svojim rodom, zbog verovanja o vučjem poreklu Slovena. Kod Slovena, veoma je bilo rašireno verovanje da vuk može čoveku da oduzme glas, ako ga prvi ugleda; vuk tada prvi obzine, odnosno otvori čeljusti na čoveka, što čoveku zatvori usta te ne može pustiti glasa kako bi zvao u pomoć. Zanimljivo je da važi i obratno: čovek će vuku sigurno zatvoriti usta, ako ga prvi ugleda i počne da viče na njega. Ovo verovanje zasnovano je na ljudskom iskustvu da se vuk plaši ljudskog glasa i da se čovek može odbraniti od napada vukova vikanjem. Neobičan odnos čoveka i vuka, otkrivaju mnoge priče o navodno istinitim događajima, poput onog o kumstvu između čoveka i vuka. Kažu da je pri susretu dovoljno reći : „Pobratime, skloni mi se s puta „, čime se trajno uspostavlja ovo mistično krvno srodstvo. U Bosni je zabeleženo verovanje da vuka ne treba mučiti, jer ko zo uradi dobiće padavicu. Opet važi i suprotno, te se u magijskim postupcima lečenja padavice upotrebljava i vučji grkljan
Izvori iz 15.veka i kod Zapadnih Slovena pominju običaj pozivanja vuka na večeru, koji je tako čest na Balkanu. Ova posebna večera vuku sprema se od svih jela sa Božićne trpeze i iznosi se na raskršće ili ispred kućnih vrata, čime se vuk simbolički ipak želi ostaviti izvan kuće, uz jasan poziv :“ Pobratime, hodi da večeramo“, čija formulacija ukazuje da između čoveka i vuka nema neprijateljstva. Mnoga verovanja koja važe za vuka važe i za psa, njegovog dvojnika. Tako, zavijanje psa na raskršću predskazuje nesreću, a zabeležena je i poslovica koja vuku pripisuje isto svojstvo: “ Razvukao se kao kurjak na raskršću „.
Vuka su nekada nazivali tabuisanim imenom: neimeonik, kamenik ili divjina.
Prema Čajkanoviću, otelovljenje vrhovnog srpskog boga, za koga on smatra Dajboga, ponekad se opisivao i kao Hromi vuk ili Hromi Daba. Verovalo se da Srbin potiče od vuka.
Oklen tu , vuka vidio „,kaže se kad se sretnu dva prijatelja u tuđem mestu Vuk je jedan od najstarijih srpskih totema.Veruje se da kapa od njegovog krzna, zvana vučetina, ima veliku snagu i stavlja se na glavu pred polazak u borbu.

No eto ti staroga Novaka
na njemu je strašno odijelo
na njemu je kožuh od međeda
na glavi mu kapa vučetina.



Vuk dlaku menja, ali ćud nikada“. Principijelna je to životinja.
Vučja katarza. Predivna spoznaja
.

Meni je vuk nekako najposebnija zivotinja, koju ne mogu do kraja definisati, puna suprotnosti, strašna jer je opasna i krvoločna a nekako i jadna jer ima ona ‘k’o olinjali vuk’, rekla bih usamljenik, samotnjak. A opet pozitivno jer taj samotnjak je nekako sam svoj i ponosan vuk, a opet stalno su neke hajke na vukove, pa jadan mora da bezi i da se skriva.

Vuk je vuku čovek.

Pogledajte film rezisera Jean-Jacques Annaud-a (rezirao je i 7 godina na Tibetu i Ime ruze ) Wolf Totem o čoveku koji je usvojio vuka:

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

2 thoughts on “Na večeri s vukovima

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: