I prijatelj i neprijatelj – ogledalo

Kenissuaqu : “ Jednog dana ću ti pokloniti ogledalo “

Inuit Oakpeha: “ Ogle – dalo ? “

Kenissuaqu: “ Tačno, ogledalo služi da se gledaš, da bi video kakav si…sopstveni lik…“

Inuit Oakpeha: “Kad poželim da to saznam, pitam tebe…“

Kenissuaqu: “ A ako si sam? “

Inuit Oakpeha: “ Ako sam sam, izgled nije važan! “

PAUZA. DUGA.

Kenissuaqu: “ Koji me đavo tera da se uplićem u ovakve razgovore ? “

Ovo je konverzacija Kena Parkera ( Kenissuaqu ) poznatijeg kao Duga Puška i njegovog vernog prijatelja Eskima ( Oakhepa ) koju sam pozajmila iz stripa “ Priča jednog čoveka “ br.9, januar 2004. da bih napravila uvod za temu, a tema je simbol svih simbola – nj.v. OGLEDALO, Treba li nam ili ne? Ima li neko skriveno značenje i ako ga ima koje bi to značenje bilo?

Od speculum (ogledalo) potiče reč :spekulacija : spekulisati je izvorno načelo posmatrati nebo i kretanja zvezda uz pomoć ogledala. Od  sidus (zvezda) isto je tako nastala reč considération (razmatranje) , što etimološki znači gledati skup zvezda. Te dve apstraktne reči, koje danas označavaju visoko intelektualne radnje, ukorenile su se u proučavanju zvezda odraženih u ogledalu. 

Šta sve ogledalo može da označava? Istinu, iskrenost, tajne srca i svesti: Kao Sunce, kao mesec, kao voda, kao zlato, čitamo na jednom kineskom ogledalu u muzeju u Hanoju: budi jasan i blistav i odražavaj ono što nosiš u srcu. 

U japanskoj tradiciji, ogledalo je vezano za otkriće istine i za čistoću. S tog istog gledišta  Jama, indo-budistički vladar kraljevstva mrtvih, upotrebljava za suđenje ogledalo od karme. Čarobna ogledala, mada su u čisto proročkom obliku samo iskrivljeni instrumenti otkrivenja Božje reči, ipak su začudo uspešna u različitim oblicima šamanizma – koji za to upotrebljavaju kameni kristal – a i kod afričkih Pigmeja. 

Istina koju otkriva ogledalo može biti višeg reda. Čarobno ogledalo budističke Dharme pokazuje uzrok prošlih dela. 

Ogledalo je sredstvo prosvetljenja. Ono je zapravo, simbol mudrosti i znanja, a ogledalo prekriveno prašinom simbol je uma pomračenog neznanjem. 

Mudrost velikog Ogledala u tibetanskom budizmu označava vrhovnu tajnu, jer svet oblika koji se u njemu odražava je tek jedan aspekt šünjâtâ – praznine. 

Ogledalo se još javlja kao simbol stvaralačkog Uma-božanskog Intelekta koji odražava stvoreno stvarajući ga kao takvo, na svoju sliku. To otkrivanje identiteta izvor je luciferskog pada. Ljudsko srce je ogledalo koje odražava Boga, nalazimo kod Angelusa Silesiusa. Ogledalo srca u budizmu odražava prirodu Bude, a u taoizmu nebo i zemlju. 

U sibirskoj simbolici dva velika ogledala odražavaju univerzum, a taj odraz univerzuma šaman hvata ogledalom. 

Kao mesečev i ženski simbol ogledalo je u Kini i znak kraljice. Ono je, osim toga, znak sklada, bračnog jedinstva a razbijeno ogledalo označava odvajanje (polovina ogledala razbijenog u obliku svrake može mužu da ispriča nevere žene ). 

Odraz čoveka ne daje samo polirana bronza ili mirna voda. To dokazuje tekst iz Letopisa Tanga: “ Čovek upotrebljava bronzu kao ogledalo, čovek starinu upotrebljava kao ogledalo, čovek čoveka upotrebljava kao ogledalo. 

U Japanu je Kagami tj.ogledalo, simbol savršene čistoće duše, duha bez ljage. Mnoga šintoistička svetilišta imaju sveto ogledalo kao što crkve imaju raspeće. 

Prema legendi, Pitagora je imao čarobno ogledalo koje je stavljao nasuprot mesecu i iz njega čitao budućnost kao veštice iz Tesalije. Upotreba ogledala obrnuta je od prizivanja duhova, običnog prizivanja mrtvih, jer ono pokazuje ljude koji još ne postoje ili koji rade nešto što će tek u budućnosti uraditi. 

U Kongu vračevi primenjuju postupak posipanja ogledala prahom kaolina. Odgovor im daje crtež belog praha, emanacija duhova  U srednjoj Aziji šamani gataju ogledalom okrećući ga prema suncu ili mesecu, za koje se veruje da su takođe ogledala na kojima se odražava sve što se zbiva na zemlji. I šamanska odeća često je ukrašena ogledalima. 

Zadatak ogledala nije samo da odražava neku sliku. Kad duša postane savršeno ogledalo, ona učestvuje u slici i tim sudelovanjem doživljava preobražaj. Između subjekta koji se posmatra i ogledala koje ga posmatra stvara se veza. Duša naposletku učestvuje u lepoti kojoj se otvara. 
Apostol Pavle u svojoj Drugoj poslanici Korinćanima (Novi Zavet 3. 18 ) navodi nas da pomislimo da ogledalo postaje simbol božanskog Intelekta koji odražava stvoreno, a otkrivanje identiteta i njegove prave suštine tj. da li je dobar ili zao, je izvor luciferskog pada! Uopštenije, to je dostizanje najvišeg duhovnog iskustva.

Apostol Pavle u ovom delu Poslanice govori da kad je slavno ono što prestaje, mnogo će više biti u slavi ono što ostaje; “ a ne kao što Mojsej metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje “. Dublji smisao je da se trudimo da nemamo nikad to “ pokrivalo “ na srcu svom ili na licu jer otkrivenim licem odražavamo slavu Gospodnju. To bi bio novozavetni smisao ogledala.
Razume se, postoje i brojna druga tumačenja, na primer da ono predstavlja simboliku uzajamnosti svesti u momentu kad vernik postaje ogledalo vernika odn. postajemo ogledala jedni drugima. Tek kada uvidimo na nečijem drugom primeru da je ono što smo učinili loše, a pre toga to nismo shvatali, taj primer postaje ogledalo za nas!

I što je lice ogledala uglačanije ono je sposobnije da verno odražava, čak i najskrivenije misli drugoga.

Nekad je metalno ogledalo simbolizovalo srce, rđa je bila simbol greha, a glačanje ogledala očišćenje od greha. 

Ogledalo Naše Gospe Marije, upotrebljavalo se za blagosiljanje prvog susreta verenika i verenice. Ogledalo visi u dnu crkvene dvorane. Verenici moraju ući na dvoja suprotna vrata i, umesto da direktno gledaju jedno u drugo, oni se moraju gledati kroz ogledalo. Tako se oni sreću kao u raju, gledajući se u oči pravo (desno oko u desno oko), a ne obrnuto, kao na ovome svetu (L. Massignon, Utorci, str 29) . Sposobnost ogledala da ispravlja sliku postaje tu simbol stvari viđenih u njihovoj esencijalnoj stvarnosti. 

Neiskvarenim starosedeocima Amerike koji se nisu setili da izmisle novac i katance ogledalo nije bilo potrebno. Nama, itekako treba, itekako!

Ogledalo duše. Dostizanje najvišeg duhovnog iskustva.
Bolje je ogledati se u očima drugih. One mnogo više govore od reči, pokreta, emituju toplinu, smeju se…kroz njih možeš da pronikneš u čoveka, skoro kao svetlost i da ti se to oplemenjeno vrati.

Ogledalo simbolizuje uzajamnosti svesti. Jedan čuveni spis tzv. sufistički hadit kaže da je vernik ogledalo vernika. Što je lice ogledala uglačanije askezom , to će biti sposobnije da verno odražava ono što ga okružuje, čak i najskrovitije misli drugoga. Sufistička književnost puna je primera te sposobnosti odražavanja očišćenog čoveka. 

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: