Judžin Rouz – Pravoslavni Amerikanac

“ Danas je potreban jedan širi um, koji se oslobađa okova „javnog mnjenja“,da bi se videlo obilje stvaralačkih dela Božijih, opisano u Postanju. Sveti Oci – „najistančaniji“ i „najučeniji“ umovi svoga vremena – mogu da budu oslobodioci naših sputanih umova. –

 O. Serafim Rouz
 Serafim Rouz je jedan od prvih pokrštenih Amerikanaca koji je istinski primio pravoslavlje, i kao pisac i molitvenik pročuo se širom pravoslavnih zemalja. On je svojim propovedima i Bogoslovskim radovima, u toku svog kratkotrajnog života od 48 godina, neumorno dokazivao istinitost učenja pravoslavne vere i pogrešnog modernog duha i svih poroka koje naše vreme donosi.On je prvi američki pravoslavni sveštenik koji je povezan s patrističkom tradicijom crkve. Monaške zajednice u Rusiji: Valaam i Optina imali su presudni značaj na formiranje mladog Judžina. Generacija mladog naraštaja u SAD, govorio je Judžin duhovno je mrtva, bez kompasa, a Hristos je jedini izlaz.

Monaško ime Judžinovo bilo je Serafim. Otac Serafim Rouz rođen je 1934.godine u San Dijegu, u jednoj metodističkoj porodici. Mali Judžin je od ranih dana detinjstva bio miran i često zamišljen. Rano je počeo da čita, tako da je vrlo brzo znao izvesne delove Biblije. U školi je bio izuzetan đak i nastavnici su polagali velike nade u njega. Mislili su da će se Judžin posvetiti matematici i prirodnim naukama. Studirao je filozofiju u Pomoni, na koledžu u južnoj Kaliforniji. Stalno je žudeo za nečim uzvišenijim, savršenijim. Nije se mogao ukopčati u okvire protestantizma jer je to za njega bio “ status quo “- ljudi žive za ovaj svet, uživaju zemaljske blagodeti, ali dalje od toga se ne ide. Bila mu je dosadna zapadna mudrost pa je jedno vreme lutao, tražio istinu u budističkom učenju pa i kod Ničea, čak je i studirao kineski jezik u San Francisku jedno vreme i kažu da je naučio kineski jezik kao da je bio rođen u Kini.
U San Francisku, na univerzitetu čuo je na jednom predavanju da je u izučavanju bilo koje religije potrebno prodreti u izvornu formu te religije. Čudesnom i srećnom okolnošću, jedan student Srbin preporučio mu je da se upozna sa pravoslavnim crkvenim običajima i bogosluženjima. Baš tada Judžin upoznaje jednog svog vršnjaka, ruskog bogoslova, koji će ga prvom prilikom odvesti u hram Presvete Bogorodice koji se nalazio u san Francisku. Iako nije tada poznavao jezik, ni svešteničke ceremonije, ni vernike okupljene na tu molitvu, miris tamjana i sveća i duboka molitvenost prisutnih učinili su sudbinski utisak i prelom u duši Judžina. Takav prelom nije osetio ni u jednom protestantskom, budističkom ili bilo kojem drugom hramu. Počeo je da čita pravoslavne knjige, da ide na bogosluženja, da uči ruski i crkvenoslovenski jezik. Imao je osobitu sreću da postane učenik Arhiepiskopa Jovana Šangajskog i Sanfranciskanskog. Judžin je tri godine proučavao pravoslavnu teologiju, i prešao je u pravoslavnu veru. U pravoslavnoj crkvi je saznao da istina nije van nas, da je to lični doživljaj koji se neguje u srcu. Čitao je spise pravoslavnih crkvenih otaca, naročito je voleo delo sv.Jovana Damaskina “ Ne od ovoga sveta “. Rad i stvaralačka energija novog pravoslavca postali su ogromni. Počelo se sa izdavanjem časopisa “ Pravoslavna reč “ i nabavkom ikona.

Posle smrti Arhiepiskopa Jovana, Judžin i saradnici su želeli da se udalje od sveta i da stvore monašku zajednicu po ugledu na drevne monahe – pustinjake i isposnike. Nešto pozajmicom, nešto od sakupljenog i ušteđenog novca kupili su 32 hektara zemlje u jednom udaljenom planinskom kraju, nekih 300km od san Franciska, prema severu. Tu se Judžin konačno i zamonašio i dobio novo ime – Serafim, uzevši ume čuvenok ruskog isposnika i pravoslavnog mudraca sv. Serafima Sarovskog. Njegova skromna monaška zajednica se nazvala “ Manastir bratstva sv. Germana od Aljaske “. Serafim je primio jeromonaški čin 1977.godine. Tada je bratstvo brojalo 15 monaha, mladih Amerikanaca koji su primili Pravoslavlje i odlučili se da žive isposničkim životom. Otac Serafim Rouz poživeo je 14 godina u tom manastiru i to mu je bilo dovoljno da iza sebe ostavi dela “ Pravoslavlje religija budućnosti “, “ Božje otkrovenje ljudskom srcu “, “ Blaženi Jovan čudotvorac “ i dr.Grob oca Serafima je pri samom manastiru, gde mnogi dolaze na molitvu.
Otac Serafim je pisao da je moderno doba po mnogo čemu blisko onom nevaljalom Antihristu. Upozoravao je pravoslavne hrišćane da istraju u pravoslavnom, izvornom hrišćanskom ispovedanju vere.

Bio je putokaz mladim Amerikancima u moru materijalizma.

Kod nas je izdata knjiga izabranih tekstova jeromonaha Serafima Rouza pod naslovom “ Ovo je tvoj dom“ . Reči “ Ovo je tvoj dom “ su prve reči koje su mladom Judžinu pale na pamet kad je prvi put ušao u jedan pravoslavni hram; dakle, mladi Amerikanac Judžin je pomislio u pravoslavnom hramu “ Ovo je moj dom “. Svi tekstovi u ovoj knjizi prvi put su objavljeni bili na srpskom jeziku.

„Dobro uravnoteženo Pravoslavlje“, pisao je o.Serafim „lako može da primi bilo kakve strane uticaje i da ih ispravi, da ih učini pravoslavnim; ali, jednostrana „partijska linija“ sebe odseca od glavnog toka Pravoslavlja. O. Serafim, ovaj neotradizionalizam poistovećuje sa nekom vrstom „obnovljenstva sa desnice“.“ Bostonsko pravoslavlje „, pisao je „jeste zapravo jedna vrsta desnog krila ‘pariskog pravoslavlja’-‘reformisanog’pravoslavlja koje je većim delom ‘ispravno’, ali je zapravo jednako kao i Pariz izvan pravoslavnog Predanja i jednako je tvorevina ljudske logike. Užasno iskušenje našeg doba.“. O. Serafim je bio duboko razočaran biltenom neotradicionalista jer je objavio besmislen napad na njegovog voljenog Blaženog Avgustina. Članak je one koji poštuju Blaženog Avgustina nazivao „bogoslovski neupućenima“ i „skonim latinštini“. Napad na Blaženog Avgustina je o. Serafimu otkrio da su neotradicionalistički bogoslovi izvan duha pravoslavnog bogoslovlja: „Ne“, rekao je „zato što nisu dovoljno pametni ili načitani, već zato što previše strasno dokazuju kako su uvek u pravu“.

Možda upravo ovo „zapadnjaštvo“ čini Blaženog Avgustina za nas još važnijim u današnje vreme, kada smo pogruženi u Zapad i zapadni način mišljenja, pisao je o.Serafim. 

O.Serafim je uskogrudosti ovakvog tipa nadenuo ime „super – ispravnost „, a ponekad je ljude sklone takvom vidu ispravnosti nazivao bolesnima od „bolesti ispravnosti „. Video je kako ona ima uvek jak upliv na mlade ljude, kako na obraćenike tako i na pravoslavne koji su rođeni na Zapadu. Uviđao je da im „ovi novi autoriteti ‘super – ispravnosti ‘ nude neke ‘jednostavne odgovore na složena pitanja, a to je jako privlačno za one koji su malo nesigurni ili klimavi u veri…“Znam mnoge obraćenike koji se grabe za ‘ispravnost’ kao beba za flašicu, a mislim da bi bolje spasili svoje duše kada bi bili malo ‘neispravniji’, ali skromniji. „

“ Dok sam studirao, ja sam imao uvažavanje prema drevnim tradicijama, ali sam više voleo da ostanem izvan njih. U pravoslavnu crkvu sam zavirio samo zato da bih se upoznao sa još jednim učenjem…Ipak, bilo je potrebno samo da prekoračim prag ruske crkve u San Francisku, pa da se sa mnom dogodi nešto što dotad nisam doživeo u drugim hramovima. Srce mi je došapnulo: OVO JE TVOJ DOM. Konačno sam pronašao ono što sam tražio. “ – Jeromonah Serafim ( Rouz )

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: