Lakši put do katastrofe – grupno mišljenje

Da li Vam se već događalo da se nađete u nekoj grupi, a da niste smeli da ispoljite svoje pravo mišljenje, nego ste morali da ga zadržite za sebe? Sigurno Vam se desilo. Čovek ne želi da smeta, da bude nazvan problematičnim članom grupe ili nekom vrstom večnog provokatora. Pod pritiskom grupe čovek može poverovati da je njegovo mišljenje neuklopivo u celinu, sledstveno tome i pogrešno. Čovek može biti uveren kako drugi ljudi nikako ne mogu biti glupi u svom jednoglasnom mišljenju. I zato, najčešće, ćuti čovek.

Kada bi svi tako radili uvek bi na snazi bilo tzv. „groupthink“ – „mišljenje grupe“ , ili “ zajedničko mišljenje “ ili „grupno mišljenje „.

Jedna grupa ljudi može doneti idiotske odluke jer većina članova grupe ima potrebu da svoje mišljenje uklopi u unapred pretpostavljenji konsenzus mišljenja.

„Grupno mišljenje “ je defekt u procesu mišljenja.

U martu 1960.godine, američka tajna služba je počela da organizuje antikomunistički orijentisane Kubance u egzilu, ne bi li ih upotrebila protiv Kastrovog režima. Dva dana nakon stupanja na dužnost u januaru 1961, tajna služba je obavestila predsednika Kenedija o postojanju jednog tajnog plana invazije na Kubu. Početkom 1961. u Beloj kući doneta je odluka. Kenedi i njegovi savetnici dali su svoju saglasnost.

17.aprila 1961.g., uz pomoć US Navy-ja, Air Force-a i CIA, iskrcala se jedna brigada od 1400 Kubanaca u ‘Zaliv svinja’ na južnoj obali Kube. Cilj: oboriti vladu i režim Fidela Kastra.

Kad je akcija je počela, ništa nije išlo po planu! Prva dva dana, brojni brodovi su bili potopljeni od strane kubanske avijacije, a neki su se okrenuli u beg. Ubrzo su ih Kastrove brigade kompletno okružile. Trećeg dana 1200 preživelih odvedeno je u zatvore.

Kenedijeva invazija u Zalivu svinja važi kao veliki fijasko američke spoljne politike.

Nije toliko čudno što je invazija doživela krah, koliko je uznemirujuće čudno što je tako apsurdan plan uopšte bio usvojen! Sve pretpostavke i predvidjanja u vezi ovog plana bile su pogrešne. Na primer, potcenjena je snaga kubanske avijacije; ili, oslonjenost na verziju da ako plan krene po zlu, brigada od 1400 Kubanaca se može sakriti u Escambray brda i odatle voditi jedan podzemni rat protiv Kastra, bila je takodje skroz pogrešna. Samo jedan pogled na kartu Kube mogao im je reći da se naznačeno mesto za beg nalazi na 150 km udaljenosti od Zaliva svinja, i da izmedju ove dve tačke leži močvarna, teško prohodna oblast.

Šta je pošlo kako ne treba između januara i aprila 1961. godine?

Profesor psihologije Irving Janis se bavio istorijom fijaska odn.raznih propalih pokušaja u politici , ekonomiji i sl. I zaključio je da svi ovi pokuşaji imaju nešto zajedničko: članovi jedne zatvorene, tajne grupe razvijaju „Esprit de Corps “ u kojem grade svoje iluzije. Prva iluzija je vera u neranjivost: “ Ako naš predsednik ( u ovom slučaju Kenedi ) i grupa savetnika oko njega imaju stav, i čak su čvrsto ubeđeni da će plan funkcionisati, onda će sreća biti na našoj strani. „. Zatim sledi iluzija jednoglasnosti. „ Ako svi imaju takvo mišljenje, onda mora da je moje mišljenje pogrešno, izvitopereno, i može se staviti pod znak pitanja. “ Tipično, čovek uglavnom ne želi da bude gnjavator, modernije rečeno ne želi da sebe dovede u situaciju da mu grupa predoči da je smarač i ne želi da baš on bude taj koji će da zasmeta jednoglasju. Čovek je srećan jer je dosegao pripadnost određenoj grupi, i to ne želi tako lako da izgubi. Ukoliko bi čovek počeo da nastupa s rezervom, to bi moglo rezultirati isključenjem iz grupe.

Groupthink – nalazimo ga svuda! Kolaps Swissair-a 2001 izazvan je felerom koje je proizvela vera u mišljenje grupe. Oko tadašnjeg CEO okupila se grupa ljudi kojq je bila opijena prethodnim uspesima kompanije, pa je izgradila je tako snažan konsenzus mišljenja da svako suprotno mišljenje o visokorizičnoj strategiji ekspanzije, nije smelo da se ispolji.


Rezime: Ako se nađete u bilo kojoj grupi, kažite uvek ono što mislite, čak i ako se to mišljenje neće svideti ostalim članovima grupe. Bolje je i da budete isključeni iz grupe nego da postanete saučesnik u nekoj katastrofi koju mišljenje grupe i sprovođenje grupnog mišljenja može da donese. Uvek preispitujte, analizirajte, i suprostavljajte se svakoj tendenciji grupe da donese idiotsku odluku. A ukoliko ste vođa grupe postavite jednu osobu za Advocatus Diaboli. Ta osoba neće biti najomiljeniji član grupe, ali će biti najvažniji!

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

2 thoughts on “Lakši put do katastrofe – grupno mišljenje

  1. Кад сам почела да радим покушавала сам на све начине да се уклопим у средину. Дружили смо се, излазили по кафићима, посећивали се… Све је било супер док се нисам удала и преселила. Одједном више нисам била део колектива, иако ми то нико није рекао! Тек сам после првог породиљског схватила да сам ја у том колективу САМА, и тако је и данас! Али, ја сам задовољна и срећна, јер мој живот није мој посао!
    Што ће рећи – ја нисам неко ко по сваку цену прихвата мишљење групе као једино исправно, баш зато што мислим својом главом ја сам таква каква јесам!

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: