Noli turbare drvećes meos

leonardo-virgin-and-child-with-saint-anne-resized-600-jpg– Drvo, na slici sv.Ana, Devica i dete, Leonardo da Vinči (Luvr)

Drvo – jedna od najbogatijih i najraširenijih simboličkih tema; sama njegova bibliografija bila bi knjiga. Kao simbol života, u neprestanom uspinjanju prema nebu. drvo ukazuje na celokupni simbolizam uspravnosti: takvo je drvo Leonarda da Vinčija. Drvo je simbol cikličnog karaktera, smrti i preporoda, a naročito je lisnato drvo simbol cikličnosti jer svake godine gubi lišće da bi se njime ponovo prekrilo.

Svi paganski narodi su obožavali drveće. Korenje mu ponire u tlo, a grane se dižu u nebo, znači drvo uspostavlja vezu između neba i zemlje. Drvo koje se smatralo mitskim pretkom nekog plemena u uskoj je vezi sa lunarnim kultom. Antropomorfna tumačenja drveta sreću se u verovanjima mnogih naroda, naročito među altajskim i turko-mongolskim u Sibiru. Kod Tunguza se čovek pretvara u drvo i tatim dobija svoj prvobitni oblik.

Seksualni simbolizam drveta je dvostruk. Spolja gledajući, uspravno deblo je falička slika. U crtežima Viktora Igo-a možemo sresti takve motive.

victor-hugo-dessin-07-1080x858

victor-hugo-dessin-04-1080x685 – Victor Hugo, crteži

U legendamaraznih naroda sreću se bezbrojna drveta očevi. Nasuprot tome, šupljina drveta slična pećini često se javlja kao materica. Neka drveta su bila muška, a neka ženska. Kod nekih naroda, lipa je služila za izradu pogrebnih stubova prilikom obreda umrlim ženama, a hrast tokom obreda umrlim muškarcima.

Marko Polo izveštava da je prvi kralj Ujgura rođen od neke gljive koja se hranila sokom stabala. Najstariji oblik mita je onaj da svetlost oplođuje drvo.

Činjenicu da je drvo veoma star, ako ne i prvi čovekov simbol potvrđuje dravidski običaj venčavanja stabala, koji se izvodi u južnoj Indiji. Prema tom predanju bračni par koji ne može da ima dece dolazi na obalu močvare ili svete reke ujutro za to određenog dana. Supružnici tamo posade jednu do druge dve mladice svetog drveta – jednu mušku, drugu žensku – i isprepletu uspravnu i krutu stabljiku muškog drveta sa gipkom stabljikom ženskog drveta. Tako stvoren par stabala se zatim zaštiti ogradom, kako bi živeo i svojom plodnošću jamčio plodnost ljudskog para koji ga je posadio. Ali ta stabla su samo verena. Potrebno je desetak godina da bi, prilikom nove posete, neplodna žena, ovaj put izvodeći sve sama, došla do podnožja šumskog para i među korenje još uvek isprepletenih stabala stavila kamen koji su dugo ispirale vode svete reke ili močvare i u koji je urezan par isprepletanih zmija. Tada će se izvršiti tajanstveno sjedinjenje svetih stabala, i žena će postati majka. Udruživanje simbola voda – kamen – zmija – drvo u tom obredu oplodnje je od posebnog značaja. U celoj dravidskoj Indiji se sreće i običaj mističnog venčanja između drveća i ljudskih bića, koje treba da ojača ženinu sposobnost rađanja: verenica indijskog Goala se obavezno, pre sjedinjavanja sa vlastitim mužem, udaje za drvo manga. Slični običaji postoje u Pendžabu i na Himalajima. Analagija drvo-voćka – plodna žena dopunjuje analogiju drvo sa mlečom – muška rasplodna snaga. U običajima stare Indije nailazimo i na ovakvo objašnjenje: verenik se na dan venčanja najpre ženi mangovim drvetom. On poljubi drvo za koje ga zatim privežu. Posle nekog vremena odvežu ga, ali lišće drveta obaviju oko njegovih ručnih zglobova. Venčanje stabala povezano sa venčanjem ljudi nalazimo i kod Sijuksa i Hotentota.

Kod Jakuta postoji priča da iz zemljinog pupka raste cvetno drvo sa osam grana. Kruna drveta širi božansku, penušavu tečnost žute boje. Kad je prolaznici popiju, njihov umor se rasprši, a njihova glad nestaje. Kad je prvi čovek u trenutku svog dolaska na svet želeo da sazna zašto je ovde, došao je do divovskog drveta čiji vrh probija nebo. U deblu čudesnog drveta ugledao je šupljinu u kojoj se do pojasa pokaže neka žena i pouči ga da je na svet stigao kako bi bio predak ljudskog roda.

Pripadnici plemena Varamunga iz severne Australije veruju da se duh dece, mali kao zrnca peska, nalazi u unutrašnjosti nekih stabala, odakle se ponekad odvaja da bi kroz pupak prodro u majčin trbuh. To podseća na veoma rašireno verovanje prema kojem je načelo vatre, kao i načelo života, skriveno u nekom drveću, iz kojeg se izvlači trljanjem.

Artemida je boginja kedra i oraha.

Adonis izlazi iz drveta sa kojega kaplje mirha. Atinino drvo je maslina i nalazi se pod njenom zaštitom. Nedolično dodirivanje drveta smatralo se za svetogrđe, svako doticanje svetih stabala moglo je da izazove osudu zbog bezbožnosti, a čupanje ili seča su mogli da budu povod i za smrtnu kaznu.

Kosmičko drvo i drvo života su univerzalni simboli svih drevnih civilizacija.

Prizivamo, drveće, bilje i rastinje, neka nas oslobode od strepnje (  Atarva Veda, 11,6 )

Šintoistički sveštenici vodoravnim pokretima mašu pred vernicima, svetim granama zimzelenog drveta sakaki  ( Cleyera ochnacea )

A young Japanese woman practices how to hold a Sakaki during Shinto maidens workshop at Kanda Myojin Shrine in Tokyo, u znak očišćenja. Sakaki je sveto drvo u šintoizmu, ima purifikacionu ulogu onoga što čisti vodu i vazduh.

Patuljasto drvo – bonsai predstavlja prirodu u njenoj strogosti i večnoj mudrosti. Svojim oblicima ono izražava božansku ravnotežu prirode. ako su gornje grane jako zabačene unazad, bonsai iskazuje očaj ljudi koji ne žele da se pomire sa sudbinom.

bonsai-1805501_960_720

Drvo je nadahnulo velik broj mističkih autora koji njegovu vrednost uzdižu do nivoa teologije spasenja.

“ Ovo drvo pripada mom večnom spasenju. „, kaže Pseudo – Hrizostom u šestoj homeliji za Uskrs. “ U njegovu senku stavio sam šator, i u zaklonu od preteranih vrućina nalazim odmor ispunjen svežinom, njegovim cvetovima cvetam, svojoj gladi nalazim ovde ukusnu hranu, ako se bojim Boga, ovo je stablo moj zaklon, ovo stablo je spoj svih stvari, potpora čitave nastanjene zemlje, kosmički preplet, u sebi sadrži sve šarenilo ljudske prirode, pričvršćeno nevidljivim ekserima Duha, da se ne bi kolebalo u svom udešavanju za božansko, dodirujući nebo temenom, očvršćujući zemlju nogama, a u međuprostoru, obuhvatajući čitavu atmosferu neizmerljivim rukama. „

Nakon čitave ove ode drvetu i drveću prilično je jasno da sve svoje današnje bilo božićne ili novogodišnje običaje dugujemo obožavanju drveća koje postoji odvajkada. I zato, ako neko treba da se ljuti oko načina ukrašavanja drveća ili datuma na koji će se to činiti onda su to pagani! Uzeli smo od njih, sve pretumbali, i još se svađamo ko je u pravu, i polemišemo tamo gde mesta polemici nema. Preimenovali smo paganske tradicije, neki drugi narodi su drugačije preimenovali i sve to ne menja činjenicu da svoje današnje običaje, dobrim delom dugujemo svetu paganstva. Treba poštovati svačiju religiju, svačiji običaj, i bar na praznike ne uzimati slobodu kritike tamo gde nema mesta kritici.

Bodrenje umesto kritike.

Bodrite onog ko kiti drvo, ma kojeg ga datuma kitio, i radujte se sa njim. Suština je vazda bila važnija od forme.

christmas-1908564_960_720

Veliko drvo stiglo nam je sa bogovima,udarajući i terajući demone i vampire: neka se uspravi, neka izgovori svetu reč, da bismo mogli preko njega da osvojimo ____________sve svetove ( ibid.,VEDV,254)

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: