Bolje dobar kauč nego loš kouč

Ne verujem onima koji nam uporno nameću floskule: “ Volite sebe“ ili „Ugađajte sebi“. Ti ljudi su u svojim životima isključivo i samo sebe stavili na prvo mesto pa to preporučuju i svojim sledbenicima. Na kom mestu je kod takvih bližnji njihov, na drugom, trećem ili petnaestom?

Svojim odnosom prema drugim ljudima pokazujemo kakvi smo i prema sebi.

U meri u kojoj smo spremni da nam neko drugi bude čak i ispred nas, pokazujemo koliko smo zapravo za sebe.

Najužasnija floskula modernog doba je ono čuveno: “ Ko nije za sebe nije ni za druge“ . Ta floskula otkriva sav egoizam, hedonizam i izvitoperenost današnjeg sveta. Takvi ljudi razmišljaju na ovakav način: “ Prvo ću sebe da obezbedim, a tebi ću možda pružiti ruku da ustaneš, a možda i neću, zavisi koliko vremena budem imao u toj trci da sebi udovoljim. Ma šta me briga, ko je meni pomogao?“

Da postavimo stvari drugačijim redosledom: Ako nisi za drugog kome vredi to što si za sebe .

Koliko je ljudima koji kroz naš život prolaze kao na nekoj traci stalo do nas? Koliko njih zna naše slabosti, naše teške trenutke, koliko njih zna naša sumnjanja i strahove, koliko njih zna naše boli i pokušava nam biti podrška i rame za plakanje. Koliko nas njih iznenadi pozivom, porukom, osmehom, stiskom ruke kada najmanje očekujemo? Mali broj, zanemarljivo mali broj ljudi. Ljudi su stavili sebe na prvo mesto, zašto da se čudimo kada ih nema pored nas, kada se ne javljaju i ne interesuju za nas?

Uzvraćate li na ono što primate? Započinje li od vas krug dobra, jer dobrota koju ne dajete  drugima vrlo brzo umire s vama.

Vrhunska mudrost je znati da samo način na koji podižemo drugoga podiže i nas. Kako nas može podići neko ko je obuzet podizanjem i uzdizanjem sebe? Jeste, dobijamo savete od uspešnih. Savetuju nam kako da i mi postanemo uspešni ali ako bilo koga od tih ljudi upitate za konkretnu pomoć, koliko njih će vam zaista i pomoći? Sve ostaje na rečima, floskulama, a pravih dela nema, niti ima prave pomoći. Kada nam neko poželi uspeh, neka to ne bude samo prazna reč, neka bude propraćeno i ponudom za malu, simboličnu pomoć ka dostizanju tog uspeha. I to malo delo čini razliku.

Mala dela su bolja od velikih reči. Mala pomoć je bolja od praznih reči podrške.


Nije toliko ni bitno u kakvom svetu živimo, bitno je kakav je svet u nama. Ako je u nama dobro, kako onda svet može biti loš? Ako se u nama ugnezdilo nešto loše, kako onda ovaj svet može biti dobar?

Nemojte sebe proglašavati sigurnim pobednicima ali ni sigurnim gubitnicima, pogotovo ne unapred.

Šta nekom vredi što je pobednik, a njegovi bližnji, ljudi oko njega – gubitnici? Kako će se taj pobednik odnositi prema bližnjima čini razliku između čoveka i nečoveka.

„Ljubi bližnjega svoga
kao samoga sebe. „,  nije samo zapovest, to je zakon opstanka, pravilo postojanja Univerzuma. Opšti zakon, najjednostavnije rečeno.

Čitav univerzum je stvoren upravo prema tom zakonu i jedino naš svet funkcioniše na suprotan način, kao „ljubi samoga sebe“.

Ako čovek u ovome svetu želi živeti u skladu s opštim zakonom svemira, mora se menjati i prilagoditi tom zakonu. Uzrok svih problema i međuljudskih neslaganja u ovom svetu leži u našoj suprotnosti u odnosu na ovaj opšti zakon.

Svakako treba pojasniti izraz koji mnogima zvuči nemoguće tj.to fanozno:  „kao samoga sebe „. Doslovno, to bi značilo voleti sebi bližnje stvorenje u istoj meri u kojoj volite sebe. Zvuči potpuno neostvarivo.

Možda bi prihvatljivije bilo da izjava glasi: „Ljubi bližnjega svoga kao što on ljubi tebe“, ali i tada bi vrlo malo ljudi bilo sposobno učiniti to u punoj meri. Istina, bilo bi prihvatljivije. Ali da li je zaista moguće ljubiti bližnjega svoga kao samoga sebe?

Da na svetu ne postoji niko drugi osim naših prijatelja, još bi uvek bilo nemoguće išta reći o svetu prepunom ljudi. Ako omogućimo osobi da započne voleti sve ljude kao sebe, ona neće imati vremena za sebe. Ipak, u svojoj ljubavi prema sebi, ona neprestano, potpuno i dobrovoljno zadovoljava svoje potrebe.

Međutim, čovek nema niti želju niti dovoljan razlog da zadovolji potrebe čitavog društva. Čak i da ima takvu želju, bilo bi za nju nemoguće sprovesti u delo doslovno značenje milosrdnog uputstva “ Ljubi bližnjega svoga kao što on ljubi tebe „.

Zar je moguće da je Bog,  obavezao ljude da čine nešto što je nemoguće?

Zašto nas Svoritelj nije stvorio u uzvišenom stanju i poštedeo nas tereta ispravljanja sopstvenih nesavršenih ličnosti?

Zato što je nemoguće uživati u nezasluženim plodovima rada zbog nedostatka potrebe za njima, i to je Stvoriteljeva veličanstvenost. Mi možemo doseći tu veličanstvenost kroz vlastite napore i ispravan osećaj i zadovoljstvo da primamo od Njega kao nešto zasluženo, a ne kao dar.

Ispravljanje odnosa sa Stvoriteljem, i ispravljanje odnosa s bližnjim – dva su osnovna zadatka razumnog ljudskog bića. Ako ispunjenje potreba svoga bližnjega stavi ispred ispunjenja svojih potreba, to će u određenoj meri stvoriti davanje.

Čovek nesumnjivo voli samoga sebe svim svojim srcem i dušom. Može zavaravati samoga sebe da ljubi Boga i bližnjega, dok njegov bližnji stoji kraj njega. Ali ako čovek započne proces konkretnog pružanja, davanja,sigurno će njegov bližnji to vrlo brzo i osetiti. Bližnji više neće biti zanemaren, i uskraćen. I ovaj svet će lagano postajati bolje mesto za život. Mesto za nas, a ne samo mesto za mene.

Ima jedna zanimljiva priča o tome, i glasi otprilike ovako: „Bila su dva čoveka u čamcu, kada jedan od njih iznenada počne bušiti rupu u podu. Prijatelj ga upita: „Zašto bušiš rupu?“, a ovaj mu odgovori: „Šta te briga, bušim ispod sebe, a ne ispod tebe“. S obzirom da je čitavo čovečanstvo povezano u jednu celinu, neodgovorni egoisti podređuju sebe i sve druge patnji.

Svakom pojedincu i čitavom svetu sudi se prema većini i to je ono što nam stvara muku; stoga osoba koja čini ispravak donosi radost svetu, dok prekršitelji donose nesreću i žalost. Ovaj zakon obuhvata čitavo čovečanstvo, jer jedan čovek ili jedna nacija nije dovoljna da se izvrši potpuno ispravljanje sveta. Pisano je: „Čitava će zemlja biti ispunjena znanjem Gospodovim… i svi narodi ići će k Njemu“. Dakle, odgovornost je nametnuta čitavom svetu, tako da jedan narod, bez pomoći svih drugih, neće moći doseći željenu svrhu. Svako ispravljanje pojedinca utiče na čitavi svet, vodi ka uspostavljanju zakona ljubavi i davanja, sve dok „Zemlja ne bude ispunjena znanjem…“. Na isti način, kršenje, učinjeno od strane pojedinca, utiče na čitavi svet. To pobuđuje kompenzacijske sile (koje mi vidimo kao patnje), koje nas teraju da učinimo popravku svojih karaktera.

Zbog svega ovoga, neka me lajf kouči manu svojih saveta i neka ih zadrže za sebe. Oni narušavaju pokušaje pojedinca da se popravi i tako doprinese balansu čitavoga čovečanstva.

Sorry, moji dragi lajf kouči, ja Vama odavno ne verujem. I slobodno nastavite da trčite ka sopstvenim uspesima, pod lažnim geslom da to nudite i drugima. Bolji mi je drug kauč nego takav kouč. Bolje spavati na kauču kad već od kouč saveta vajde nema. Ima vajde, ali za njih, i ko to ne uviđa ne vredi mu mnogo pisati niti govoriti.

Mudrost dolazi sa mnogih strana. I to ne znači da se lajf kouči moraju nužno pobiti sa teolozima ili psihoterapeutima. Zabrinjavajuće je što su se granice ukusa malo izgubile. Ako jednu poučnu misao izrekne lajf kouč ili online psihoterapeut svi će frenetično aplaudirati. A ako nešto mudro prozbori neki običan vernik ili sveštenik – ljudi će ostati ravnodušni. Radije će primiti i pogrešan savet od nekog motivacionog govornika nego ispravan savet nekog duhovnika. Ljudi sa plitkim poznavanjem psihologije postaju slavni lajf kouči, a oni koji imaju istinsko znanje bivaju skrajnuti u zapećak, čak im se ne daje šansa na blagu reč. Prednost su dobili oni koji nas uče kako skromnost nije vrlina, kako treba da postanemo svi doktori za hedonizam, kako treba da koristimo afirmacije i ubedimo ljude kako baš mi moramo da pobedimo na svim konkursima i pokrenemo sve start-apove. A ostali nek se snalaze, ta ko im je kriv što veruju u tamo neke pogrešne stvari kao što su skromnost i zajedništvo. Moderno je biti iznad drugih, čak i onda kad se praćakaš u blatu ispod drugih, a toga uopšte nisi svestan. 

Trudite se da volite bližnje kao sebe, i bežite od onih koji vam preporučuju kako prvo treba da volite sebe. Težak je zadatk Kreator postavio, ali ne i nemoguć. Pomozite nekom u Novoj godini, primetite nečije prisustvo, pružite nekom ruku. Postavite bližnjeg i ispred sebe pa će vam taj neko stostruko vratiti. Ako budete slušali lajf kouče, možda ćete biti uspešni ali taj uspeh nećete imati s kim da podelite.

Ne očekujte da vas se neko seti ako se i vi nikog ne sećate niti se kome prvi javljate. Ako koristite vreme da ugađate sebi kad ćete stići da pitate za druge ljude?  Izbegavajte trgovinu u odnosima i onu pretnju „ako mene ne uključiš u svoj život, e pa neću ni ja tebe u svoj „. Ako vam neko ne uzvraća istom merom pokušajte još jednom, ako ne uspete makar znate da ste pokušali i da ste bili deo otuđenja pod maskom prijateljstva.

Srećom ima još LJUDI, neko će vam već uzvratiti pažnjom na pažnju.

Ima tih nekih ljudi koji nam uđu u život rukovođeni nekim interesom, nekim skrivenim motivom, ali ipak ima i onih koji nas podržavaju i ohrabruju. Zbog takvih ljudi isplati se paziti na osećanja bližnjih, i čuvati ih kao kap vode na dlanu, jer ukoliko ih ožalostiš  ovaj svet će izgubiti jednu svoju bolju stranu. Bitno je prepoznati takve ljude na vreme, a zaobići one koji su sebe stavili na prvo mesto, koji govore JA-MENI-MOJE, a za -MI – NAMA – NAŠE nemaju sluh.

Primaran zadatak za 2017-u neka nam svima bude da pokušamo da volimo bližnje kao sebe, tako nam se neće ponoviti 2016-a koju su mnogi doživeli kao lošu godinu, godinu loših događaja, godinu praznine i tuge. Ako bližnjima umesto zanemarivanja budemo pružali ljubav, 2017- a će neizostavno biti bolja.

Svima vama koji ovog trenutka čitate ovaj tekst želim srećnu Novu godinu, da volite bližnje i da oni vole vas, i neka vam mala svinja sreće (novogodišnji običaj u Nemačkoj ) donese puno sreće. 

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

9 thoughts on “Bolje dobar kauč nego loš kouč

    1. Mudar čovek 💗 i plemenit, moj je otac se čudio ljudima koji nisu primećivali postojanje drugih ljudi na pr. vide ga da po velikom snegu ide sa štapom i prođu autom, ne stanu da pitaju treba li ti prevoz, to nije nikako mogao da shvati, u svojoj mladosti davao je i čak pozajmljivao svoj auto ljudima, kad je ostario više nije bio bitan. Zaista su retki oni koji će ti pružiti ruku, i pitati jel ti dobro ako te vide da čučiš na ulici, taman posla da pozovu hitnu pomoć, to oduzima previše vremena. Čast izuzecima naravno, meni je jednom pozlilo u supermarketu, prišla je žena i pitala da li da mi pozove hitnu pomoć, ja čak nisam ni imala tu ideju, mislila sam biće mi bolje ali rekla sam pozovite, stigli su za 2 do 3 min. Jedna žena, ostali su prolazili ili gledali kao reality show. Zato mi je preko glave onih koji nam savetuju „volite sebe, ugađajte sebi “ , mislim da se sa tim otišlo u krajnost, i ljudi se posle čude :“ jao kakav je svet postao “ , a ja bih pitala “ a kakav si ti? „. Jesi li nekom ove godine pomogao, prosjaku na ulici, detetu u Africi poslao pomoć ili je sažaljenje zaboravljena kategorija i reč koja je postala višak u 21-om veku? Nadajmo se da će 2017- a makar biti mirnija ako ništa drugo. Iskreno, želim okončanje patnji izbeglica i mir u Siriji i prestanak suludih terorističkih napada , i tu se opet vraćamo na ono „ljubi bližnjeg kao sebe“. Sebi nećeš naneti zlo, zato nemoj ni bližnjem.

      Liked by 2 people

    1. Jesam naravno i na njih pomislila,to su divni ljudi koji upravo žive „ljubi bližnjeg kao sebe“ i vole savršenom ljubavlju,pa su preteranom zrtvom „zaboravili“ na sebe. Divim se takvim ljudima, i oni ne treba da žale što su pružali i davali, a verovatno im nije istom merom vraćeno tako da se otišlo u sasvim drugu krajnost. Krajnosti nisu dobre. Voli druge do unistenja sebe i voli sebe do unistenja drugih. Nekako bi se u tim savetima morao pronaci neki umereni, srednji put.

      Свиђа ми се

  1. Poštovanje,
    Sretna i vama Nova 2017. godina i Božić. Tekst vam je odličan i tjera na razmišljanje, propitivanje onoga što nam se nudi, a pravljenja odmaka ka nečemu što nam nikada ne bi palo na pamet u našim uobičajeno odvijanim životima. Pri tome mislim na odnos lajf kučeva i duhovnika ili njihovih knjiga. Vrlo teško će čovjek iz svoje svakodnevice uzeti Vasilja Velikog radi čitanja o vrlini, a još teže naći razumijevanje i podršku od onih kraj sebe koji se vode vrijednostima mase. Hvala vam još jednom.
    Iskreno, Ana

    Liked by 1 person

  2. Sve ste pogresno shvatili, Voleti sebe ne znaci biti sebican i raditi to na ustrb drugih ljudi, voleti sebe znaci pre svega ceniti sebe kao bice, kao fizicko telo, kao muskraca ili zenu, zavoleti i ono sto do sada nismo uspeli da volimo. U mnogim ljudima se vodi unutrasnji rat, Neki od nas su pritisniti osecajima krivice, neadekvatnosti, bezvrednosti i drugim osecanjima koja nas sprecavaju da volimo sebe. Neki od nas su nezadovoljni svojim izgledom, neki svojom uspesnoscu generalno… Vecina tih osecanja je usadjena u detinjstvu ili ranoj mladosti kada nismo imali nacina da se odbranimo, a takva osecanja nam ne dozvoljavaju da ostvarimo duboke, emotivne odnose sa drugim ljudima, jer postavljamo pitanje: da li je moguce da me on – ona voli? Jer ako ne volite sebe, onda necete verovati ni drugima da ste voljeni.Zato je ucenje „volite sebe“ neprocenjivo, Jer, ako ne uspete u tome i dalje cete biti nepoverljivi, i dalje cete imati osecaj neadekvatnosti, manje vrednosti i osecaj sumnje koji vam nece dozvoliti da budete srecni. Projekat „volite sebe“ takodje ima za ulogu da vas motivise da promenite ono sto vam se kod sebe ne dopada. Ali to je druga tema. Veliki pozdrav!

    Liked by 1 person

    1. Hvala na komentaru. Nije ništa sporno od ovog što ste napisali. Razumem šta želite da kažete, i slažem se sa tim. Ja sam samo htela da u javni diskurs ubacim još jednu temu pored već postojeće “ voli sebe“. Razlog je sledeći: ako ja danas otvorim 10 sajtova tipa afirmacija, pomozi sebi, kako do uspeha i slično, i na 9 od tih 10 me dočeka jedna te ista poruka „voli sebe“ meni je to bilo malo previše, i pobudilo je u meni zapitanost: ok, a šta sa onim voli bližnjeg svog kao sebe, sve manje ljudi to pominje. Ne smetaju meni lajf kouči, da se razumemo, mnoge njihove savete sam prihvatila ali ono što zna da zasmeta je činjenica da ljudi hrle da čuju motivacione govornike, a ne žele da čuju hrišćanskog teologa ili psihologa koji su takođe mudri. To je bio moj motiv za ovaj tekst. Ta ljubav prema sebi i borba za sebe ne treba da znači “ samo ja “ nego „i ja“. Razlika je velika.
      Hvala na komentaru još jednom i pozdrav 👋

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: