Abrakadabra vijagra

19.mart 2016.

Timea Herd je vozila pažljivo. Bolovi u ramenu bili su nesnosni, ali obećela je sebi da će izdržati. Operacija je bila zakazana u 11 časova, nikom nije javila, i nije se uopšte plašila. U dubinama svoje duše znala je da će sve biti u redu, i da će se što je moguće brže vratiti na posao.

Artroskopska operacija ramena je minimalno invazivan zahvat koji vraća funkciju ramenu, i obavlja se ambulantno, što omogućuje odlazak kući isti dan nakon operacije. Timea je to znala i nadala se najboljem. Ishod operacije je nije plašio, ali ju je plašio odnos sa šefom, i njegovi zluradi komentari povodom radnica koje traže bolovanje ni zbog čega kako j često znao da kaže. Timein šef, gospodin Manfred Hermann je posedovao lanac marketa Rewe; to je firma koja je u sferi trgovine u Nemačkoj jako visoko rangirana. Svi ostali marketi na području čitave Nemačke su daleko ispod Rewe-a, i po kvalitetru proizvoda, i po efikasnosti usluge. U Rewe-u kupuju imućniji građani, oni koji toliko zarađuju da ne moraju da jure akcije i sniženja u Lidlu ili Aldi-ju. Gdin Manfred je živeo svoj deluks san, tu nije bilo mesta za bolešljive radnice. Tolerisao je on prehlade, i neka slična lakša oboljenja ali kada bi čuo da neko mora na operaciju povisio bi ton : „ Zar je moguće da su svi toliko bolesni? „ i odmahnuo rukom, dok bi užurbanim koracima hitao da sredi poslove oko najnovijih narudžbina.

U marketu Rewe, postoji pravilo da na policama sa robom nikada ne sme da bude vidljivih praznih mesta. Zbog toga je angažovao pomoćnike koji bi dolazili povremeno i to isključivo sa zaduženjem da pakuju robu, i za tu svoju delatnost bi bili plaćeni po času. Plaćao je on prilično, nije da nije, ali zahtevao je tačnost, profesionalnost i sposobnost za rad.

Dakle, što manje zahteva za bolovanjem u toku godine,i on bi bio srećan.

Timea Herd je volela svoj posao. Radila je pored onih velikih, zidnih zamrzivača, pakovala je jogurte, tačnije na stotine vrsta novih jogurta sa sve novijim ukusima, puding svakovrsne, light margarine, punomasne putere, pakovanja mleka bez laktoze i sve ostalo što mora biti pohranjeno u zamrzivaču.

17098-detail

rewe-gmund-2

To nije bio posao iz snova, ali ona je bila zadovoljna. Taj posao joj je omogućio da podigne kredit za malu kuću, a kad dođe leto mogla je sebi da priušti i nedelju dana na Majorci. To joj je bilo dovoljno. Bila je štedljiva, kao i čitava njena porodica u Baji, gradiću na Dunavu, u južnoj Mađarskoj. Razumljivo, novac joj je bio potreban i za posete delu svoje porodice koji je ostao u rodnom mestu. Sve je to morala sama da zaradi. Nije imala partnera, ne zna i kada bi mogla da ga pronađe, ili je bila na poslu, ili je bila kod kuće, i pokušavajući da savlada umor obavljala kućne poslove. Smatrala je da ima vremena, ta tek su joj 32-e. Imala je psa, Browny-ja, japanske rase akita inu , i trenutno joj je takav život bio dovoljan. Browny je voleo muziku, naročito AC/DC, i uveseljavao bi je svojim plesom uz hitove hevi-metal muzike.

hana05-620x270

Radila je revnosno sve dok se nesnosni bolovi u ramenu nisu javili. Radila je čak i sa jakim bolovima, ali kada jok je doktor saopštio da je vrag odneo šalu, morala je na jedno dugo bolovanje. Šta će šef da misli o tome, bilo joj je u drugom planu. Zdravlje je ipak najbitnije, i ako ne sačuva funkcionalnost ramena, kako će pakovati jogurte i pudinge u visoke regale. Dve godine je trpela bolove, odlagala ali sada je došao odlučni čas.

20.mart 2016.

Timea se uspešno oporavljala u svom domu, i nakon jednog telefonskog razgovora s koleginicom, odlučila je da se ubrzo vrati na posao. Naime, šef je bio nestrpljiv. Imao je i peh. Dve radnice su dale otkaz, moguće da su našle poslove u firmama u kojima su šefovi bili fleksibilniji. Timea nije bila te sreće, preokupirana svojim ramenom i oporavkom, želela je da zadrži ovaj posao koji je već imala. Nije smela sebi da dopusti da bude otpuštena, ili da zbog bolovanja prima manji iznos plate. Imala je roditelje u Mađarskoj koji su zavisili od njene pomoći. Osim toga, već je navikla da živi sa bolom. Na zaprepaštenje mušterija pojavila se u marketu i počela da pakuje robu, i ne samo to, gurala je i roler sa novom robom iz hladnjače, i radila predano. Desilo se da su neke mušterije ispustile najnoviji puding, ukus pistaći-badem i otišle svojim putem uz izvinjavanja, a Timea nije čekala da čistačica dođe, uzela je vlažnu krpu i sama uklonila prosuti puding sa poda. Šef je prolazio pored nje uz kratko „Hallo“, nije je pitao kako je prošla operacija, može li da radi, nije joj poželeo brz oporavak, nije to od njega ni očekivala. Došla je na posao i on je bio zadovoljan. Radila je i trpela bol.

Market ima sopstvenu radio stanicu čiji program traje kao i radno vreme. Radnici slušaju finu muziku i rade, uz povremeni džingl Rewe – besser leben (bolji život) . Timea je ponavljala u sebi taj džingl: “ Ta tam ta ta tanaaa Rewe besser leben “ i uspevala je da nadvlada bol. Pevljivi džingl pomogao joj je da odagna sav mentalni otrov sumnje, straha i samoomalovažavanja. Da, njeno rame neće više nikada biti kao pre, i da – ona će i sa takvim ramenom pružiti maksimalni učinak. Bila je svesna svoje jedinstvene uloge u životu i na poslu, kao i stvari koje niko drugi osim nje ne može i neće učiniti.

15.decembar 2016.

Timea je tog dana na poslu primetila jedan neobično veliki papir na oglasnoj tabli. Na papiru je bila pozivnica za Božićnu zabavu u jednom obližnjem dvorcu. Automatski je upisala svoje ime i prezime u spisak gostiju koji će doći.

Da, ići će ove godine na zabavu. Prošle godine, zbog jakih bolova je propustila, ali ove godine osnažena nakon operacije imala je volje da ide.

Radom je pobedila bol. Stvari se promenile kada je na kraju tunela svog bola shvatila da je nešto dobila iz njega i da bez osećaja gubitka nikada ne bi bila zahvalna za dobitak, za mogućnost da može nastaviti sa obavljanjem svog posla što joj se na početku bolesti činilo nemogućim. Komadići njene poslovne i životne slagalice koji su izgledali kao da nemaju veze jedan s drugim, pronašli su smisao u zajedničkoj slici, ali tek iz jedne dalje vremenske perspektive. Timea je htela da dokaže šefu da ona nije jedna od onih koje zbog kijavice izbegnu da dođu na posao. Ona je bila ozbiljnije bolesna, ali se nije predala bolu. Nije dala bolu da je slomi. Kurs pilatesa i povratak poslu, učinili su da se bol umanji. Bila je srećna.

19.decembar 2016 – Božićna zabava u dvorcu

Skup je bio zakazan ispred marketa. Koleginice i kolege su lagano pristizali. Šef Manfred sa suprugom Betinom koja je takođe šefica i radi zajedno sa njim, pojavili su se na kraju.

Otvorili su vrata marketa, i pozvali radnike da uđu. Unutra su otvorili dva pakovanja šampanjca, sorte „Sekt“-penušavo vino, gazirano piće, koje može biti s alkoholom a i bez alkohola, sa ukusima raznog voća ili bez toga. Timea je volela ukus jagode.

11688_52182

Timea je uzela bezalkoholni sekt jer je vozila. Šef Manfred je bio raspoložen.Mogla se kladiti da je prvi put videla šefa da se smeje. Bio je to potpuno drugačiji čovek, sa osmehom na usnama, i Timea se pitala jel to onaj isti čovek koji je bio ljut na bolesne radnike, koji nije razumeo šta znači kad je neko stvarno bolestan? Da, to je bio njen šef koji je izgleda rešio, da makar za božićnu proslavu pruži sebi oduška. Sigurno je imao stresnu godinu. Zakoni opstanka na kapitalističkom tržištu su surovi. Valjalo je Rewe market održati na poziciji br.1 dok je konkurencija postajala sve jača.

Krenuli su, svako svojim automobilom. Timea je u autu slušala Brownyjevu omiljenu pesmu Thunderstruck dok se približavala uzvišenju gde se nalazio dvorac.

  • Na ulazu u dvorac čekao ih je muškarac obučen u viteza. Govorio je u stihu, i time stvarao magičnu atmosferu srednjeg veka.

    banner-1082652_960_720

    Poveo ih je u salu. Kao da su uronili u 1316-u godinu i zaboravili na 2016-u u kojoj su se nalazili.  Uz večeru su dobili i celokupni program: performans mađioničara Piccolo-a, i viteške igre. Piccolo ih je baš zabavio. Izveo je mnogo trikova. Za izvođenje svakog trika, pozivao bi neku od gošći. Timea se nadala da će nju mimoići ali prevarila se, pozvao ju je da odglumi zajedno sa njim i još jednim kolegom srednjovekovni tip mučenja. Morala je da stavi glavu i ruke u jaram, a Piccolo joj je izdeklamovao da je kažnjena zbog lošeg ponašanja za stolom, kopanja nosa i mljackanja. Piccolo je zatražio da ostali gosti viču: “ Buuuu“, i čitava predstava poprimala je čar srednjeg veka. Sprava za mučenje je bila verna replika sprave, najviše korišćene u Zapadnoj Evropi, pre svega u Španiji. Sve srednjovekovne sprave za mučenje su bile zakonom dozvoljene i korišćene su sa odobrenjem vlasti. Piccolo je na kraju pozvao jednog kolegu čiji je zadatak bio da poljubi Timeu i tako je oslobodi daljeg mučenja. Videvši poljubac, gosti su aplaudirali, i Timea je bila oslobođena. Simbolično, skidanjem javne sramote i kazne s njenog vrata, Piccolo kao da je začarao i njen bol, nije osećala ništa, nikakav bol. Sprava za mučenje postigla je kontraefekat, odnela je muku. 

    galleryimage4118_24205

    Jedan trik je izazvao salve smeha. Piccolo je u rukama držao konopac. Uz vrckaste reči: „Abrakadabra vijagra“ platneni konopac u njegovim rukama se neverovatnom brzinom podigao. Visoko, visoko. Timea je gledala, nije joj bilo jasno kako je to izveo ali joj se baš zbog toga i svidelo. Ne mora čovek baš sve i da zna. Neka trikovi i magija ostanu obavijeni velom tajne, da bi čovek imao u šta da veruje, da bi očekivao i dobijao čuda. Konopac koji se podiže, naizgled sam od sebe, bio je ta vrsta čuda u koje je Timea želela da veruje.  Život tako funkcioniše, razboliš se, preispitaš svoju snagu, odmoriš se i kreneš dalje. Staza je to dugačka i sve je to da bismo naučili ceniti i biti zahvalni za dan koji je pred nama i sve šanse i neslućene mogućnosti koje se u njemu nalaze.

    Strah od same boli ponekad je strašniji od nje same. Koliki je teški bol u poslednjih nekoliko meseci Timea podnela, upravo joj je bio dokaz da može podneti i sve potencijalne boli koje su pred njom. Shvatila je da čovekova snaga počinje onda kada odluči biti jak usprkos bolovima i teškoćama koji ga pritiskaju jer smisao je u tome da je ta vrsta bola samo jedan put prema napred u životu.

    Sva filozofija života je tome. Imati snage da menjate stvari samo koje su pod vašom kontrolom, druge nisu vaša briga. Timea je bila kao oni borci koji na kraju pobeđuju iako mnoge stvari nisu bile pod njihovom kontrolom. Tek sada je razumela mudre reči koje je nekad negde pročitala: “ U životu treba menjati samo stvari koje možemo menjati, prihvatiti one koje ne možemo menjati i razumeti razliku između tih stvari.“ Nije mogla da ponovo bude potpuno zdrava, ali je mogla da otvori novo životno poglavlje u kome će sve dati da povrati narušeno zdravlje, u onolikoj meri koliko je to realno moguće.

    Šef Manfred je održao  govor u kome se zahvalio radnicama. Pomenuo je i Timeu, sve glave su se ka njoj okrenule uz gromoglasan aplauz. Zasluženo. Stekla je njegovo poštovanje.Šef je govorio o Mojsiju, Davidu i Golijatu i pravio filozofske paralele sa teškoćama materijalnog sveta. Timea nije ni slutila da je šef toliko informisan i načitan, pogotovo ne o religijskim temama. Uvek ga je doživljavala kao čoveka kome je stalo samo do materijalnih stvari, ali istina je bila sasvim drugačija. Zar je moguće da toliko ne poznajemo ljude koje svaki dan srećemo, sa zaprepašćenjem je konstatovala Timea.

    Timea je uzela učešće u riterskim igrama napolju. Gvozdene potkovice je savršeno bacala, ali u gađanju lukom i strelom promašila je metu, i to tri puta. Šef joj je prišao : „Nema veze, pobedila si ti ove godine u jednom mnogo važnijem takmičenju, nadigrala si bolest. Hvala ti na požrtvovanosti. „. Timea je bila na ivici suza. Šef Manfred je nastavio: „ Tvoja snaga je bila u tvojoj veri. Vera se suprostavila tvojim najvećim neprijateljima: bolovima,  sumnjama, strahovima i izgovorima. Ona je pokazala da si sposobna nositi sa situacijom kakva god bila. Od vere sve počinje i sa njom sve završava. Radnik koji traži izgovore nema moju podršku, radnik koji je pobedio sebe – ima! “  Šef ju je uzeo pod ruku i rekao : „ Hajdemo unutra, ohladiće nam se pohovane jabuke s vanila pudingom.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

3 thoughts on “Abrakadabra vijagra

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: