Avet i susret na izvoru

Pošto mi je danas slobodan dan, spavao sam skoro do popodneva. Kao i po običaju skuvao sam kafu i seo za komp. Nakon par sati preslušavanja rok hitova, uobičajene i samo meni svojstvene meditacije, osetio sam bol u zadnjem trapu. Odlučio sam da se malo razmrdam i protegnem noge šetnjom kroz selo.

Jedva sam nekako nemirnom psu stavio povodac. Sećam se, kao da je juče bio malo štene, a sada stičem utisak kako ima sto kila.
Dva drugara su se uputila ka seoskom izvoru, i potpuno neočekivano, posle par minuta objašnjavanja Aronu kako ne mora da zapišava baš svaki žbun na koji naiđe, javio se suton. Bacio sam pogled na mobilni – skoro će pola šest. Bože, vreme se u jesen sliva kao voda sa izvora do kog sam više trčao nego šetao. Kako li se leči nepresušna hiperaktivnost kod pasa?
Stari izvor, koji se tu nalazi još od kako se moj deda doselio, skrivao se u šumi. water-source-1546719_960_720
witchs-house-1781748_960_720
Kada smo stigli mrak je već uveliko njušio memljivo tlo. Mesec se kao i uvek trudio da ga otera svojim reflektovajem užarene lopte, ali bezuspešno – ništa nije starije od mraka.
Izdaleka se nazirala silueta nepoznate osobe. Kada sam prišao malo bliže, ugledao sam staricu koja je punila flaše vodom.
cadiz-189298_960_720
Voda je uvek bila sveža i hladna, nebitno koje je doba godine. Staričin prelepi pas je sedeo i mirno čekao. Moj Aron se iz sve snage zaleteo ka kučki. Oduševljeno su se „zagrlili“. Kako mi se čini – nova ljubav je na pomolu.
„Dobro veče“ – rekao sam.
„Zdravo, pile.“ – rekla je nepogledavši me – „Brzo će baba. Izvini.“
„Taman posla, bako. Samo polako.“
Bila je neverovatno hitra i jaka za svoj godine. Očas posla je napunila staklene flaše koje je, nakon toga, smestila u torbu. Tada je krenula uzanom stazom.
„Da vam pomognem?“ – pitao sam učtivo.
Okrenula se i pogledala me. To su bile najtajanstvenije oči koje sam u životu video.
eye-491625_960_720
horror-1760443_960_720
„Neka, Uroše. Pozdravi dedu puno od baba Nevenke. Znaće on ko sam.“
Ostavila me je zatečenog. Otkud to da zna moje ime? Njen lik mi nije bio poznat i mislim da sam je prvi put video u životu. Jeza je u vidu uragana prošla kroz moje telo. Aron je cvileo neutešno za svojom prvom ljubavi. Na brzinu sam se sagnuo, stavio ruku ispod česme i pošteno se napio vode. Tačno sam osetio kako mi se organizam budi koliko je zdrava.
**
Ne verujem u veštice, ali ipak ću krenuti drugim pravcem kako bih zaobišao baba Nevenku. Njen glas i oči su budili nemir u meni. Čekao me je mnogo dalji put kroz mračnu šumu, ali nešto mi je govorilo da je u ovom trenutku bolje krenuti tuda. Hodali smo uskom i strmom stazom, i jedino što se čulo bilo je šuštanje lišća po kom smo gazili pas i ja. Nisam plašljivac, ali nije svejedno hodati kroz šumu po mraku. Aron je i dalje cvileo. Ovoga puta iz razloga što je bio uplašen. U jednom momentu je stao i nije hteo da se kreće dalje. Kao da nas je u dubini šume neko čekao. Bukvalno sam ga vukao tada… U toku borbe sa njim začulo se glasno šuškanje koje je dopiralo iz jednog žbuna. Koža mi se u tom trenutku naježila. Zaustavio sam se i usledila je potmula tišina. Haski je zarežao. Najednom, ispred očiju mi je izletelo stvorenje i proletelo tik iznad glave. Odahnuo sam – bila je to samo uplašena ptica. Ma nek’ đavo nosi sve. Trčaću, pa šta mi bude.
hands-984032_960_720
Pas me je ovoga puta nemo sledio. Za tren oka smo izašli iz šume i našli se na osvetljenom i asfaltiranom putu. Ugledao sam u blizini zaljubljeni par kako šeta ulicom. Uh… Konačno sam mogao mirno da nastavim ka kući. Ko me je i naterao da iz nje danas izađem. U blizini mog dvorišta Aron je našao za shodno da stane i tada počeo da zapišava banderu. Primetio sam na njoj umrlicu koja je stajala usamljena.
Pogledao sam je malo bolje, a ulično osvetljenje mi je otkrilo ime: Nevenka Stojanović. Staričine tajanstvene oči su me gledale.
skull-657477_960_720
Autor ovog teksta je Dalibor Ćulibrk

Dalibor Ćulibrk je rođen 1987. godine, u selu Ripanj. Radi kao pica majstor već dugi niz godina, a hobi mu je komponovanje, pisanje pesama i sviranje gitare po beogradskim rok klubovima. Talenat za pisanje je otkrio „pod stare dane“, ali se uz osmeh priseća kako su mu se često tokom školovanja provlačile petice iz srpskog jezika, iz pismenih zadataka. Pre nekoliko meseci je izdao treću knjigu pod nazivom „Prodavnica ploča“.

13662031_1754848421441951_551660807996421584_o

Tvrdi za sebe kako je noćni pisac koji, dok čitav grad spava, crpi energiju iz snova i prenosi je perom na papir. Najveća nagrada za njegov spisateljski rad je to što su se čitaoci smejali, plakali i bili uplašeni nakon što su pročitali njegove knjige i priče. 

Dalibora možete pratiti i na njegovoj FACEBOOK STRANICI : Dalibor Ćulibrk. Perom kroz oluju.

 

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

2 thoughts on “Avet i susret na izvoru

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: