Voz kajanja i smokve ljubavi

Greh bez svedoka uvek teži da se ponovi. 

Onaj ko priznaje o sebi najgore, nikad nije izgubljen. 

Vaše cveće, uvenuće pre u vašoj duši nego u ruci vašeg bližnjeg. Podajte!

Kao i svakog ponedeljka, u ranu zoru 84-godišnja Gradimirka čekala je voz kojim je išla na pijac u Barajevo. Prethodnu noć nije spavala. U svojoj kući bez električnog osvetljenja dugo se molila. Pokušavala je da izdrži post na oskudnoj hrani. Za kvalitetne posne namirnice nije imala novca. Kuvala bi kukuruz i žvakala zrna po ceo dan. Čak i mentol bombona bi joj bila dovoljna da ugasi napade gladi. Bila je siromašna i sama. Izdržavala se prodajom polovnih stvari. Te stvari je nosila u polupocepanim torbama ali ljudi su kupovali. Nikada nije imala novca da zakupi tezgu. Svoju robu bi rasprostrla izvan pijace, na ulicu, na  zemlju, i čučala bi pored robe, čekala kupce. Sasvim malo novca joj je bilo dovoljno da preživi ali tog ponedeljka nije imala nimalo, ni za hleb, ni za voće. Najavili su visoku temperaturu i ona je imala nadu da će makar prodati par čarapa i tako kupiti smokve koje su joj se baš jele, a tog leta ih još nijednom nije jela.

Baka Gradimirka je bila krepka, fizički i duhovno jaka. Nikada nije bila kod lekara, zdravstvenu knjižicu nije imala. Nije joj bila potrebna. Podvizavala se da bi raznela kamen koji joj je pritiskao dušu, sve životne gubitke i promašaje. Askeza je skidala taj kamen s njene duše. Tog Boga volela je baka Grada. On je ispunjavao njen život, on je u tom životu izmenio sve, a zauzvrat ona je davala sve od sebe, žrtvovala je svoju telesnost u plamenoj ljubavi prema Bogu. Bila je pogrbljena kao srp, i tu grbu je nosila kao trofej, medalju spasa. Njena grba je bila predmet podsmeha, ali Grada se nije obazirala ni na prezrive poglede ni na podsmešljive komentare okoline. Ionako su mnogi od tih njenih podsmevača bili odavno mrtvi. Išla je na svaku sahranu, a domunđavanje sveta o tome da je ona sledeća pravila se da ne čuje. Znala je da nije sledeća, a i da jeste nije se plašila. Bila je čvrsta u životnoj borbi. Izvlačila je sve iz sebe da izdrži nemaštinu i osećanje polugladi koje joj je bilo saputnik. Lica komšija, ocrtavala su duboko nerazumevanje, nekada i nervozu sa ljutnjom. Nekad se to pretakalo u reči slične ovim: “ Zašto ona toliko posti, šta onoliko kleči u Crkvi kao da je pola sveta pobila?! E, baš ima svakakvih! Verujemo i mi u Boga ali u duši, nisu nam potrebne ceremonije i rituali. “ Ljudska nemilosrdnost, neumoljivost i okrutnost jesu neprobojna zavesa izmedju čoveka i čoveka, i između Boga i čoveka. To je kao kad bismo biljku pokrili crnim poklopcem, a onda bismo počeli da žalimo za tom biljkom jer propada bez sunčevih zraka. Takvi ljudi u Bogu vide samo generatora humanitarne pomoći: “ Daj mi Bože zdravlje i povišicu. “ Za njih je posećivanje hrama teška obaveza, a za baku Gradimirku predivna privilegija. Mislila je da ona ne spada u ovu kategoriju ljudi, zbog svog asketizma, samoograničavanja i samoprinude verovala je da se nalazi tik do savršenstva a ipak je tog dana ukrala dve smokve sa tezge čoveka koga je jedva poznavala.

**

Nije izdržala. Neumoljiva glad dovela je do toga da posegne za tuđim. Učinila je to gotovo mehanički, iskoristila trenutak gužve oko tezge s voćem. Prodavac nije video, bar se nadala da nije video. Strpala je dve smokve ispod svoje košulje, i hitro se udaljila. Ono što je potom proživela u svojim mislima ličilo je doslovno na – silazak u Had.

Neprestano se okretala oko sebe, ne znajući zašto. Jasno je videla tog čoveka kako joj prilazi i govori joj da mu vrati ono što je uzela. Uznemirena do te mere da po prvi put nije mogla da sačeka kraj pijaca, pokupila je svoje stvari i kao da beži, zatvarala torbe. Neko je pitao koliko koštaju čarape. Nemo je osmotrila potencijalnu mušteriju, zaboravila i na novac koji je mogla da zaradi, i ne rekavši ništa, uputila se ka železničkoj stanici. Praćena sopstvenim mislima, gori saputnik joj nije trebao. To su samo dve smokve, tešila je sebe. Ali to je kradja, i to još u sred posta, obraćao joj se Super ego, njeno savršeno ja. Nije bila poput mašine isprogramirana na dobro, sada je to uvidela. Početak greha se sastoji upravo u tome da čovek u svojoj slobodi, svojevoljno može da odabere put zla. Životinje, ptice imaju relativnu slobodu, ali ne biraju između dobra i zla! Vuka možemo upucati zbog toga što je pojeo ovce, medveda-ljudoždera možemo ubiti, ali ih ne možemo strpati u zatvor i dati im kazneni rok za to što su počinili. Oni ne znaju što čine. A čovek zna. I baka Grada je znala šta čini, i nije više ni tražila opravdanje za sebe; želela je samo da je udje u voz i stigne kući, da razmisli o svemu mada je znala da ona te smokve mora vratiti. Kako će ih vratiti i šta će reći, nije znala ali vratiće ih..vratiće ih..ih..zaspala je na sedištu. Toliko potrebni san, najblaže rečeno – bio je simbolika za sebe.
**

Beli anđeo držao je smokve u rukama. Živa ikona u snu. Mileševska lepota i divota u snu baka Grade. Nema toga ko će ostati ravnodušan prema toplini njegovog pogleda koji prodire pravo u srce čovečije ili koga neće zaseniti Belina njegovog hitona. Sjajna šljašteća konačna pravda u liku mileševskog anđela slala je poruku: „Nije loše imati loše pomisli ili poneko sitno rđavo delo ali loše je predavati im se. Takva je ljudska pala priroda, pomračena nesavršenošću, takve pomisli i dela imali su i sveci. Ne povodi se lošim pomislima i delima, bori se protiv njih – i tu će biti tvoja pobeda ili poraz, ali ne tuguj, sve će se rešiti, budi savršena kao što si bila, i biće ti oprošteno..


**

San spasa i smokve koje nije pojela. Baki Gradimirki je bilo nemoguće da ne voli Belog anđela, kao što joj je bilo nemoguće da ne voli Isusa. Kada bi sad mogla da vidi Hrista ne bi mogla da odvoji pogled od Njega, tiskala bi se oko njega kao što su se tiskale one gomile ljudi nekada davno u Jerusalimu. Nije mu se nikad protivila, ugađala je zapovestima Njegovim, tugovala je kada bi od tih zapovesti odstupila. Oskudicu je podnosila s trpljenjem i dobrodušno. Oskudica ju je učinila jakom. Uzela je smokve koje joj ne pripadaju ali glas savesti joj nije davao mira, čak i za tako sitan prestup. Baka Gradimirka je davno donela odluku da u svemu sluša svoj glas savesti, i ta odlučnost razvila je u njoj organ za bogoopštenje, organ koji mnogi nemaju  ili su ga izgubili. Taj glas, i taj organ – to je odjek glasa Božjeg u nama.

Tražila je tog prodavca. Htela je da izusti ‘oprostite’, a on je bio brži. “ Dobro je da ste se pojavili bako, prošli put sam hteo da vam dam kesu s voćem, znam da uvek postite sve postove, uzmite sada. Primetio sam da uvek poklanjate deci čarape, a znam da nemate, jednom ste i mojoj ćerki poklonili, danima je pričala o tome “ – govorio je čovek pruživši joj punu kesu raznog voća. U neverici, uzela je kesu. Zahvalila se i otišla. 

Mislila je o tom čoveku, o njegovom detetu dok je posmatrala dve smokve ljubavi, gotovo istopljene u njenim rukama. Istopljene od stezanja i smišljanja izvinjenja, od paklene vrućine, i sizifovski napornih razmišljanja. 

Znala je čije će ime dodati u svojim molitvama.


**

Engleski naučnik i novinar Artur Evans u listu Mančester Gardijan, 1.septembra 1883. godine je zapisao: “ Ništa što je Đoto stvorio ne može se uporediti s lepotom Anđela iz srpske kraljevske zadužbine, manastira Mileševe. “ Ova freska pleni izuzetnom lepotom i poseduje ogromnu duhovnu moć. Gledanje Belog Anđela ravno je molitvi. I ispunjenju te molitve.


Po rečima Antona Pavloviča Čehova, na vratima svakog srećnog čoveka treba da stoji neko s čekićem i da kucanjem na vrata podseća sretnika da svet i dalje pati i da je mnogima potrebna pomoć. Srećan čovek je dužan da bude samilostan. Na vratima našeg srca upravo i stoji Neko ko kuca i čeka da Mu otvore.


**

Ovakvi ljudi kao što je baka Gradimirka hode zemljom Srbijom. I mali prestup sebi pripisuju kao veliku krađu. Šta li o tome misle oni koji su ukrali milione? Da li se smeju? I ko će se poslednji smejati?

Kada vidite ovakve starce, dajte im makar lepu reč a ne prezriv pogled jer možda ste upravo Vi u molitvama njihovim.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

4 thoughts on “Voz kajanja i smokve ljubavi

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: