Kad je Karađorđe voleo Marjana

Naši preci nisu bili visoko moralni ljudi, osobito u vreme Srpske revolucije 1804-1835 nisu marili za moralna načela; šta više poznavaoci doba uoči Srpske revolucije tvrde da je narod u Srbiji bio gotovo podivljao. Bezakonja je bilo na obe strane. Memoaristi s početka 19. veka beleže više primera turskog bezakonja nad Srpkinjama. “ U Božurnji Adži Osman načinio čardak sproću vodenice na bregu, pa gleda kako žene zavaćaju vodu i peru se, pa koju oće zove i radi šta je teo s njima“, kazuje jedan memoarista.

Karađorđe se isticao u junaštvu, ali ne i u ljubavnim avanturama. Neki očevici su ipak navodili njegovu slabost prema ženskoj lepoti. Kod današnjeg čitaoca naviklog samo na voždove tuče s Turcima, ovakve dogodovštine izazivaju simpatije i možda poneki osmeh. Ipak je vožd bio znatno umereniji od svih svojih vojvoda, i poznata je samo jedna njegova ljubavna avantura.

**

Izvesna Marija iz Brusnice bila je poturčena uoči Prvog srpskog ustanka. Živela je u Beogradu, u nekom od brojnih turskih harema, sve do oslobođenja Beograda pred kraj 1806. Prilikom oslobađanja, stanovnicima se nije ništa loše desilo, vožd je čak naredio raspodelu hleba i mesa. Nemački “ Allgemeine Zeitung  “ saznaje i pojedinosti u vezi sa predajom Beograda i o tome obaveštava svoje čitaoce u broju od 18.januara 1807.godine, na sledeći način: „Glavne tačke ugovora o predaji grada Beograda su: 1) Tvrđavu predaju Turci Srbima dana 20.12.(1806). 2) Turske čete odlaze ispraćene svim vojnim počastima u pratnji srpskih četa.“

Jedina negativna odlika ove predaje bila je grabež srpskih starešina za bulama. Ni Karađorđe nije odoleo. Marija iz Brusnice, čije poturčeno ime nije zabeleženo, zapala je voždu za oko i postala mu ljubavnica. Vožd je živeo s njom i provodio retke vesele dane više od godinu i po.

Sigurno da je Marija bila stasita, čvrsta i hrabra žena , pošto ju je vožd odmah obukao u muško ruho, zadenuo joj za pas oružje, svrstao je među svoje momke i dao joj srpsku trobojku. Čak je i u nekim bitkama učestvovala. Da bi je sakrio od svoje supruge Jelene i od svojih vojnika, on joj je dao i muško ime – Marjan. Koliko li je samo vožd voleo svog Marjana kad je bio spreman sve ove riskantne stvari da preduzme ne bi li je obezbedio. Tako je Marija postala Marjan, i život joj je bio u neprestanoj opasnosti, ne samo od Turaka nego i od voždove supruge.

Voždova supruga Jelena nekako je ipak saznala za Mariju (odn.Marjana) i odlučila je da se ubistvom oslobodi suparnice. Ubrzo je nagovorila i potplatila voždovog samoživog momka Pavla Cukića, koji je bez razmišljanja i ustezanja ubio voždovu milosnicu sredinom 1808.godine i razumljivo se odmah potom odmetnuo u hajduke.

love-triangle-494178_960_720

Istorijski izvori svedoče da je Karađorđe “ naplakavši se sit za Marjanom “ , naredio da pogube Cukića, ali on se spasao te kazne. Supruga Jelena ga je molila za Cukićev život, a i brojni ustanički prijatelji. Vožd je oprostio Cukiću i ponovo ga primio u momaštvo.

**

Neverovatna vremena, i još neverovatnija zbivanja. Srpski vožd, strah i trepet za Osmanlije, plakao je za Marjanom kao malo dete. Čovek koji nije imao milosti za Turke, a ni za mnoge Srbe (oca/očuha,brata) voleo je jednu ženu nesebično i sve je učinio da je zaštiti. Epska vremena i epska ljubav. Međutim, Đorđe, je  načinio bračni prestup: prevaru,a  pritom je zaboravio i kako se Jelenom teško oženio. Jelenini roditelji su bili imućniji od njegovih, i nisu ga želeli za zeta. Zato je Đorđe oteo Jelenu, i na taj način se odigrala ta njegova ženidba.

Po nekim definicijama, brak je ne samo zajednica već i podvig. Reč podvig je staroslovenskog porekla i dolazi od reči: dvig, a to znači – ustati, krenuti ka nekom. I podvig zaista jeste korak ka nekom. I brak je korak ka nekom. Podvig koji postaje vremenom i praštanje i trpljenje, sve radi ljubavi. Voždova supruga nije bila istinski podvižnik ovog braka, prevaru nije oprostila nego je čak posegnula i za ubistvom. Ne treba pravdati bilo čije postupke, naročito ne postupke ljudi iz prohujalih vremena tako različitih od naših, treba samo nastojati da te postupke razumemo. A možda se ta vremena i ne razliku od naših? Koliko je današnjih novinskih stubaca ispunjeno zastrašujućim naslovima o ubistvima učinjenih u plamenu ljubavne strasti, iz ljubomore, iz osvete? Možda samo mislimo da smo drugačiji od naših predaka, da smo mnogo bolji. Koliko god nekog bolela ljubavna prevara, taj ne sme nekom drugom oduzeti život zbog toga; postoje brojni načini da se reše bračne nevolje ovog tipa ali ono što se dešavalo u burnim vremenima Prvog srpskog ustanka je stvarno priča za sebe.

I koga je zapravo Crni Đorđe voleo? Tu ženu koju je možda samo iz inata oteo jer drugačije nije bogatu devojku mogao da oženi? Ili je voleo onu ženu s kojom je delio trenutke sreće u sred ratovanja, koju je obukao u muško odelo da je sakrije, i dao joj muško ime da je zaštiti? Nju je odabrao da mu pravi društvo u turbulentnim danima, i za njom je plakao! Voždove suze nam prenose poruku ljubavi, govore nam koju ženu je iskreno i ludački voleo, i sa kojom je bio – par. Napoleon je plakao za Žozefinom, pa što ne bi naš Đorđe za Marjanom plakao?

lucky-ladybug-1949618_960_720

Ah, taj svevekovni rebus – muško/žensko. Ništa se nije promenilo od vremena Crnog Đorđa i Marjana. To magnetno privlačenje i odbijanje. Istorija i umetnost su nastajale na građevinama muško-ženskih odnosa, ali i na njihovim ruševinama. Muško i žensko treba da čine jednu celinu, i u toj celini ne sme da bude superiornog nadmetanja niti podmuklih igri za prvenstvo.

heart-1185912_960_720

U šta se sve može pretvoriti ljubav? Nije lako definisati. Ljubav od otmice u ime ljubavi  do ubistva u ime ljubavi. Od udvaranja i laskanja u ime ljubavi do krvi u ime ljubavi. Oscilacije. Krajnosti. Iščekivanje oproštaja ili novog konflikta. Sadomazohistički obrisi u očekivanju bezuslovne ljubavi.

Nisu sve emocije neiskrene. Ima iskrenih preljubnika, kao što ima neiskrenih bračnih drugova. Cena ljubavi je danas spuštena, a tarifa je vidljiva i očigledna. Svakodnevno prisustvo partnera vodi u olako shvatanje istog. Možda i u nepoštovanje. Naravno, ne svi, i ne nužno. Samo se treba zapitati. I treba strepeti. Od lažnih zagrljaja, od lažnog prisustva, od ravnodušnosti. Dok ima vremena, i dok posledice nisu rekle svoje. Neki mudri ljudi su rekli da čovekovi izbori nikad nisu jednodimenzionalni. Stvaraju posledice na na mnogim levelima. Tiču se svih sa kojima dolazimo u dodir. Jednim potezom možemo da raznesemo jezgro veze ili veza koje smo mukotrpno gradili. Ili ih jednim potezom spasiti.

Svom partneru možemo iskreno oprostiti greške samo ako smo svesnih svojih nedostataka i grešaka. Partnere sami biramo, ne primećujući, hotimično ili nehotimično, njihove nedostatke.

Savremeni čovek se panično boji da oprosti drugome baš kao i voždova Jelena. Plaši se da pokaže blagonaklonost, čak i da je tu reč o tome da ga je neko slučajno nagazio na nogu, jer sumnja da će ga isti sledeći put namerno udariti u vrat. Eto, dokle smo stigli eto, odakle se nismo ni pomakli.

Danas svi kažu : “ E, kralju “ ili “ Koja si ti kraljica“, i to upućuju uglavnom ljudima koji baš i nemaju kraljevske odlike. Reći ću vam kako da zaista postanete kraljevi i kraljice. Glavne odlike dobrog kralja/kraljice su osećaj odgovornosti i krotki oproštaj, a ne lukava manipulacija, tvrdoglavo odbijanje oprosta i prebacivanje celokupne krivice za svoju nesreću na drugoga. Neka skrušeno praštanje jedno drugom postane navika. Drugačije se ne može stići do spokoja.

Kratak podsetnik na Onog ko je oslobodio Beograd

Izvori: Radoš Ljušić, Ljubavi srpskih vladara i političara

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

4 thoughts on “Kad je Karađorđe voleo Marjana

  1. Дивна прича… Тера на размишљање о љубави, о међуљудским односима, о праштању… И мислим да је заиста све речено на крају текста: „Glavne odlike dobrog kralja/kraljice su osećaj odgovornosti i krotki oproštaj, a ne lukava manipulacija, tvrdoglavo odbijanje oprosta i prebacivanje celokupne krivice za svoju nesreću na drugoga. Neka skrušeno praštanje jedno drugom postane navika. Drugačije se ne može stići do spokoja.“

    Liked by 2 people

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: