Ko želi da smrša mora da jede

– Izvini, kako je moguće da si se toliko ugojila?

– Tako što sam jela. 


U ovom tekstu pokušaću da vam predstavim Nikol Jeger i njenu knjigu „Die Fettlöserin„. Bukvalno prevedeno “ Ona koja topi salo“, lepše prevedeno “ Ona koja se rešila svojih kilograma“. Nikol je jedna mlada žena (82.godište) iz Hamburga koja je „uspela“ da se ugoji do jednog neverovatnog broja kilograma, a ubrzo ćete saznati i koji je to broj bio.

Svoju knjigu počinje na duhovit način. Kaže ona, evo je još jedna knjiga o mršavljenju, kako originalno a? 😀 Evo konačno opet nekog ko će da vam objasni šta ne smete da jedete. Ova debela na cover fotki knjige – to sam ja.

Imam nekoliko kilograma viška na bokovima ali to je vic u poređenju sa onih 340 kg koliko sam ranije imala, završava uvod u velikom stilu.

Nikol već na početku objašnjava svojim čitaocima šta njena knjiga nije. Njena knjiga nije ‘ Odbaci dijetu ‘knjiga. Njena knjiga je iskrena knjiga o mršavljenju bez dijete. Njenoj knjizi je potpuno nevažno koliko vi imate kilograma; knjiga je za debele, za mršave, za one ljude koji mrze debele ljude, za ljude koji mrze sebe, za ljude koji vole sebe, i za ljude koji treba da nauče da govore tečno jezik ironije.

Našoj junakinji je opasan višak kilograma dijagnostikofan već sa 5 godina. Kaže za sebe da je počela iznenada da narasta kao lopta kvasca. Lekari su je poslali na kliniku za mršavljenje. Boravak na toj klinici ostao joj je u negativnom sećanju. Tamo je bilo i mršavije dece koja su dobijala čokoladu posle ručka, a Nikol bi dobijala pola kivija. Osoblje na toj klinici nije imalo pravilan pedagoški pristup svoj deci. Recimo, mršavijoj deci bi se obraćalo rečima :“ Ako ne želite da završite kao Nikol, onda…“ Nikol je krala čokoladu. Krala je samo deliće tih čokolada. Da se ne primeti. U čitavoj knjizi ona nalazi način da se direktno obrati svojim čitaocima i nasmeje ih. Takvo obraćanje imala je i povodom ovih krađa. Kaže ona: “ Ako među vama ima nekog kome nedostaje delić čokolade, znajte to sam bila ja.“ 😁

Sa 10 godina ponovo je bila na sličnoj klinici. Nije smršala. Nimalo. Pravilo da dete sa viškom kilograma postaje odrasla osoba sa viškom kilograma počelo je da važi u njenom slučaju.

Bavila se ona sportom koliko je mogla. Gimnastika. Trampolina. Skakanje na trampolini bilo je kobno. Nezgodno je doskočila, povredila kuk i završila na operaciji koja je trajala 12 sati. Nakon toga izvesno vreme je provela u invalidskim kolicima, i tada počinje njeno putovanje kroz Scile i Haridbe gojenja, gojenja i gojenja. Početak karijere žene s prekomernom težinom.

Pred svoj 33-i rođendan, shvatila je da se već 27 godina nalazi na dijeti tj.na raznim vrstama dijeta. Sve je isprobala! 5 kilograma na dole pa zatim 8 kilograma na gore ili 30 kilograma na dole pa odmah potom 50 kilograma na gore. Tako su fukcionisale sve njene dijete. Ništa joj nije pomoglo. Jela je pogrešno. Suviše. Hrana je bila njeno oružje, i njen štit. Jela je da nagradi sebe, jela je da kazni sebe. Naučila je da nije njena ishrana ono što nije bilo u redu. Ona je ta koja nije bila u redu. Kako se može biti u redu sa indeksom telesne mase 111? Normalan index telesne mase je do 25, Nikol je imala čitavih…111…

bilder-von-nicole-jaeger-im-zusammenhang-2

**

Šta je ispravna ishrana niko joj nije lepo objasnio, a možda joj je i objašnjavao ali ona nije čula, od sopstvenog žvakanja. Sa 18 godina se odselila iz roditeljske kuće. Imala je svoj stan u Hamburgu. Sedela je sama u tom stanu, naručivala pizze. Velike pizze. XXL pizze. Kada bi se dostavljač pojavio na vratima, ona bi doviknula: “ Dragi, stigla nam je pizza.“ Prožimalo ju je jako osećanje srama što toliko jede. Zato je lagala. Lagala je dostavljača pizze. Lagala je ljude oko sebe. Lagala je sebe. Kretala se brzinom formule 1 iz veličine u veličinu, sve dok nije stigla do veličine 72. Još uvek nije imala osećaj da se enormno ugojila. Još uvek mi je šal pasovao, znači ne moram da omršam, mislila je.

Njena kičma više nije mogla da je nosi. Dobila je nesnosne bolove. Nije više mogla da se tušira u stojećem stavu, morala je da se pridržava uz zid. Nije mogla u ležećem stavu da spava. Nije mogla da stoji duže od 10 sekundi. Nije više izlazila ni do poštanskog sandučeta ispred svoje zgrade. Njen stan pretio je da postane njena grobnica. Grobnica obilja, sa mnogo hrane i đakonija koje je trpala u sebe, nekontrolisano, ali ipak grobnica. Za sebe kaže da se ponašala kao junkie. Narkomanka, zavisna od hrane, govorila je o sebi. Hrana je bila njeno Vjeruju. Volela je da jede. Uživala je u tome, i mislila je da može da prestane kad god to poželi.

**

Sada samo vatrogasna kola mogu da pomognu

Jednog jutra je sunce sijalo napolju, a u njenom Univerzumu dnevne sobe sunce je bilo zašlo. Dobila je tahikardiju, i na trenutak ostala bez daha. Vrtelo joj se u glavi. Mislila je da je to infarkt i da će umreti. Pomislila je : “ Umreću. Sada i ovde. U mojoj ružnoj, ogromnoj majici. Na 7-om spratu. Niko me neće moći izneti na vrati, niti niz stepenište. Moraće da dođu vatrogasna kola, i uz pomoć merdevina, kroz prozor će me izneti. Drugačije neće moći. Prevelika sam. U novinama će osvanuti naslov : “ Debela nije mogla da stane u sanduk “ . Komšinica iz stana ispod, reći će: “ Znala sam!“. Negde sam pročitala da čovek koji sagradi 1000 mostova a potom ima seks sa kozom, nije više graditelj. On postaje ‘ Onaj što je imao seks sa kozom’. Ja sam taj metaforički graditelj što je seksualno opštio sa kozom. Moja koza je ova debljina. Ništa ne vredi što sam izvrstan student kad sam se ugojila kako se niko nikad ugojio nije. Umreću zbog masti. Umreću jer ne mogu da podignem dupe. Umreću zbog sopstvene gluposti. “ Ovakav misaoni tok imala je Nikol Jeger u trenucima bez daha, pri polusvesti, i u paničnom strahu.

Na kraju dana, godine, meseca ili života, svejedno je koliko su nečiji planovi bili veliki, koliko je bilo lepo njeno lice, koliko su kvalitetne bile njene misli, ako se njeno telo uvalilo u sofu i iz te sofe nije moglo da se pomeri.

Sebe je smatrala majstorom izgovora i samoizdaje. Sve deblja, ružnija i bolesnija, a ništa nije preduzimala. Ovo saznanje hitnulo ju je duboko u solarni pleksus, i tamo ostavilo dubok otisak.

Sedela je raširenih nogu na krevetu. Ne zato što je to bilo sexy već zato što drugačije nije mogla da sedne. Nije umrla. Nije bio infarkt. U pitanju je bila smetnja u radu šttitne žlezde. Nije umrla i rešila je da konačno upozna svog neprijatelja – kilograme. Po poslednjem merenju imala je 147 kilograma. Prisilila je sebe da stane na vagu. Error. Vaga nije mogla da izmeri njenu novu težinu. Kupila je novu vagu, onu koja može da izmeri do 180kg jer nemoguće da je imala više od toga. Ponovo error.

Preko interneta naručila je specijalnu vagu. Stala je na vagu. 341 kg.

Šta 341 kg? Niko ne može imati više od 300 kilograma, bar ne ljudsko biće. Ovaj broj je nemoguć, kao jednorog. I jednorog ne postoji, i zato je nemoguće da ovoliki broj kilograma postoji, i da je baš ona vlasnica tih kilograma.

Fuck. Šta je to sebi uradila? Zašto? I šta sada? Odlučila je da se odrekne toga da bude poptuni idiot. Zakazala je operaciju smanjivanja želuca, ali kada je pročitala podatak da je 2% ljudi uspelo da omrša bez ove operacije, odlučila je da baš ona bude deo tih 2%…Nema šta, odlučno i hrabro.

**

Nikol Jeger sada izgleda ovako.

98dc I dalje ima višak kilograma ali nema 340! I postala je stručnjakinja za ishranu. Kako je omršala, saznaćete uskoro…
Nastaviće se…

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

2 thoughts on “Ko želi da smrša mora da jede

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: