Prokletijski dijalozi

Ne znam zašto je ovaj planinski venac nazvan prokletim, možda zbog neprohodnosti, krševitosti i divljine s jedne strane, i anarhije, nesigurnosti i teškog života s druge strane. Zanimljivo je da ih oba naroda koja imaju dodira sa ovim planinama nazivaju isto – prokletim. Bjeshkët e Nemuna kažu jedni, znamo – proklete su, kažu drugi. Mene to ne zanima, ja sam samo mali poklisar koji ima zadatak da ženama koje su kliknule na internet igricu “ Saznaj o dalekim svetovima “ pomogne da uspostave željeni kontakt. Žene žele da znaju mnogo toga, i mi smo im tu priliku pružili, za svako nerazumevanje različitosti, nisam niti mogu biti odgovoran.

graffiti-1928952_960_720

**

Kao poklisar, obaveštavam vas, Džandreza i Dženifer da ste na vezi, i možete da pričate..

– Oh, hi guys, ja sam Dženi, drago mi je što možemo da pričamo, draga Džandreza, reci mi nešto o sebi.

– Zdravo Dženi, poreklom sam iz Skadra, živela sam u jednoj stambenoj zgradi ali sam odlučila da sve to napustim i udam se za jednog čoveka sa druge strane Prokletija. On živi na jednoj planini, na selu, ima štalu, i veliko imanje. Imamo šestoro dece. Volim svoju porodicu i ne bih svoj život menjala ni za jedan drugi. Nikada se nisam pokajala što sam iz grada prešla da živim u selo. Želela sam porodicu i svoje potomstvo. Imala sam neki zov u sebi, nešto usađeno da ne želim da ostanem neudata i bez dece, na smetnji bratu i snajki. A, ti Dženi, šta mi možeš reći o sebi?

–  ———————————–

– Halo, Dženi jesi li još uvek na vezi?

– Oh, da ali mothafaka šta ti to pričaš, ne mogu da verujem da neko može tako da razmišlja. Kakva deca, i to šestoro. Ja ne želim decu. Živim u metropoli, želim da uživam u životiu, znam da to zvuči sebično ali je tako. Ja volim sebe, i znam da ne bih bila dobar roditelj. Imam sjajan život, uživam u egzotičnim putovanjima, zar da dozvolim da mi se telo toliko transformiše zbog nekog bića koje liči na vanzemaljca, koje će koristiti moje zalihe energije, ne hvala, ja ne želim to, znam da mame vole svoje bebe ali ja to ne mogu.

– ———————————-

– Hej, Džandraza ili kako se već zoveš, jesi li još uvek tu?

– Molim te, prestani da govoriš, ne želim to da slušam, ne želim da znam za postojanje takvog sveta, to nije moj svet, proklet da je trenutak kada sam kliknula na prokletu internet igricu. Ti bebu nazivaš vanzemaljcem..molim vas poklisaru, prekinite ovaj razgovor, ne želim da znam o dalekim svetovima, kajem se što sam uopšte poželela da to saznam. Moram da idem, krave čekaju da ih pomuzem, moja dečica čekaju da piju mleko, izvinite..izvinite..

glamour-678834_960_720

**

Šta se čudite, rekao sam da ne mogu biti kriv ako se različiti svetovi ne razumeju, zaboravićemo na ovaj eksces, i spojićemo druge dve žene koje će se, želim da verujem u to, bolje razumeti. Hajde da probamo..Merita i Danijela, na vezi ste, pričajte, saznajte jedna o drugoj, upoznajte se jer to ste želele…

– Ćao, ja sam Merita, imam 43 godine, živim u Kumanovu, imam muža Idriza, zajedno smo već šesnaest godina, i imamo sedmoro dece. Ja mnogo volim decu. Moja sestra Albina ima petoro dece, a brat Škodran ima čak osmoro. I svi pomažemo jedni drugima. Ako neko nema novca ili ima neke druge probleme, mi rado jedni drugima priskačemo u pomoć. Ne žalimo se, ne kukamo, gajimo našu decu, ona kad odrastu pomoći će nam u domaćinstvu. Tako smo vaspitane, valjda je to tradicija, i mi ne želimo to da menjamo niti bilo šta u našoj tradiciji smatramo lošim. Eto, malo informacija o meni, a ti Danijela, šta mi možeš o sebi reći?

– Nači, ne verujem, nači ženo ako je tebi okej da imaš toliko dece, neću ti osporiti taj tvoj izbor. Ne razumem te ali okej, nači, neću te prozivati ili se čuditi. Ja živim jednim sasvim drugačijim životom u mom rodnom Vajsštadtu. Imam tek 34 godine, i smatram da imam vremena za porodicu i decu. Ne odričem se, ali želim pre toga da proživim. Želim i karijeru, jeste da još nisam završila fakultet ali završiću, obećala sam roditeljima da ću završiti i naći posao. Jako je teško i posao naći, a kamoli razmišljati o deci. Porodicu treba planira…

– Izvini, Danijela ali ni nama ne ide nešto finansijski sjajno ali zbog toga se nisam…

– Jako mi je žao Merita, žurim kod pedikira, imam zakazano i kod manikira, a čeka me i jedna silikonska operacija. Želim da budem privlačna muškom svetu pa ako treba ugradiću i te silikone, samo da nekog privučem.

– Danijela, ako neko želi da bude sa tobom zbog tvojih silikona, i ti to smatraš povoljnom prilikom, ja te ne bih dalje zadržavala. Nadam se da neće biti kasno kada budeš poželela da imaš decu. Ne kritikujem te, samo ti ukazujem na ono što ja smatram ispravnim. Promeni svoj život dok ne bude prekasno, i ne želim ti više ništa govoriti jer poslednje što ti želiš čuti je upravo ovo što ti ja sada govorim. Ja volim decu, zar ih ti ne voliš?

– Naravno da ih volim, ali ja jako, jako žurim i nemam vremena ni za sebe, a kamoli za decu. Ja moram svoje vreme da posvetim svojoj lepoti, a za sve ostalo videću..Hvala na lepim željama. Žurim, noćni klubovi me čekaju..

**

Pa, dobro smo prošli u ovom drugom dijalogu, šta mislite? Nije idealno ali žene bar nisu demonstrativno odbile da dalje razgovaraju, spojio bih još dve žene pa bih na popodnevnu dremku, ako nemate ništa protiv. Drage moje Adelina i Arijana, upoznajte se, imate jedinstvenu priliku da saznate o svetovima drugačijim od vaših, pa izvolite..

– Zdravo, ja sam Arijana iz Novog Vajsštadta, imam 29 godina i deo sam jednog cool, svetskog pokreta. Taj pokret se bori za nas žene, i ja sam ponosna borkinja za bolji svet, za nas žene. Razvedena sam, imam jedno dete. Imam sjajnu karijeru advokatice, i zadovoljna sam svojim životom.

– Drago mi je, ja sam Adelina i živim na u Draču, na obali Jadranskog mora. Predajem matematiku u školi, udata sam, imam troje dece. Ovih dana sam imala trzavice sa mužem, nije mi dozvolio da abortiram naše četvrto dete. U pravu je moj Adnan, zadržala sam bebu i rodiću je, ne želim da joj onemogućim dolazak na svet, doktor mi je pokazao i prve snimke ultrazvuka, pokazao mi je gde joj je srce, plakala sam, ne znam kako sam mogla i pomisliti da prekinem trudnoću..u pravu je moj Adnan..

woman-918776_960_720

– Adelina, ja ne mogu da verujem da si dozvolila da te muškarac ubedi da uradiš nešto što ne želiš. Ti nisi želela da rodiš, zar ne? I imaš apsolutno pravo da ne rodiš. Niko nema prave da se meša u ono što ćeš ti učiniti sa svojim genitalijama, ni država, ni muž, ni Bog!

– Ne govori tako Arijana, ja verujem u promisao, Božju promisao, verujem da je prekid trudnoće ubistvo..Ja želim ovu bebu, ne znam zašto sam pomislila da prekinem trudnoću, možda zbog umora, zbog obaveza, ali moj Adnan će mi pomoći, obećao je i ja mu verujem.

– Ne! To nije ubistvo. Evo, ja sam imala četiri abortusa jer sam ja tako odlučila. Nisam želela još dece koja bi me ometala u karijeri. Dva abortusa sam imala dok sam još živela s mužem, on to nije ni znao, šta se to njega tiče, odlučujem samo i jedino ja, a druga dva abortusa sam imala iz nekih pogrešnih veza i vezica, i nimalo se ne kajem. Zašto da se kajem? To je moja odluka, i ne dam da mi se tu niko meša, a to savetujem i tebi.

– Ali, Arijana uz dužno poštovanje, ja sam čitala kako tvoj narod nestaje, podaci su dramatični, više abortusa nego novorođenih beba. Tako gubite jedan grad godišnje.

-Halo, haloo halooo, ženo, zar ja treba da brinem o državi? Zar država da me primora da radjam, ma ne dolazi u obzir. Ne shvatam, kako možeš da budeš tako pokorna?

– Ja ne shvatam zašto si ti tako kočoperna i besna, naravno da država nikog ne može naterati da rađa, to je slobodna volja svake pojedine žene. Nije ni lako naći partnera, na bračnom tržištu prepunom rizika i prepreka. Brakovi su nekada bili stabilniji, jer su bračne uloge bile jasno definisane, i zato što je postojao jak društveni pritisak da brak opstane, da ne „pukne“.

– Hej, čekaj malo, jel ti to mene diskriminišeš jer sam razvedena? Ja sam veliki borac protiv diskriminacije, i mi ne možemo ovako da razgovaramo!

– Smiri se, molim te, nisam imala lošu nameru, samo mi se učinilo da je taj vaš pokret duboko zabrazdio u promovisanju pogrešnih vrednosti. Oslobodile su se žene mnogih balasta, i to je zasluga tog tvog pokreta, podigle ste ženu na pijedestal, i ona je na tom pijedestalu ostala usamljena, i ti si usamljena, a to ne želiš da priznaš. Svaka sloboda ima cenu. Birati više slobode, znači izgubiti nešto na nekom drugom polju. Ja samo želim da te animiram u traženju novog, boljeg partnera pa što ne i rađanju dece, još si mlada..

– Čekaj malo, ti si se drznula da se mešaš u moj životni izbor?

-Nisam. Ukazivanje i podsticanje na ono što je ispravno nije ni mešanje, a ni prisiljavanje. Ispravno je ispravno, a neispravno je neispravno. To je tako prosto.

-Slušaj, Adelina, iznenađuju me takvi stavovi jedne obrazovane žene kao što si ti, ali svako izgleda može da zadrži pravo da bude ograničen..

Moraću da se umešam u ovaj razgovor, bez vređanja, zamolio bih vas da ne vredjate sagovornicu kada se već niste potrudili da je razumete. Poklisar je želeo još nešto da doda ali Arijana je već otišla. Poklisar se izvinio Adelini jer je ovim razgovorom bila prilično uznemirena, a nalazila se u blagoslovenom stanju.

I poklisar je zaključio Prokletijske dijaloge, danas i zauvek. Poklisar je bio razočaran saznanjem da žene nisu u stanju shvatiti ono što se razlikuje od sveta u kome one žive. Da li je isplativo pripadnicama ženskog pola da se ne razumeju, da se vređaju, razmišljao je poklisar. Zar im nije isplativije da se razumeju i bodre jedna drugu. Ne, to je nemoguće, ipak su svetovi previše različiti.

Kad ljudima neko kaže nešto negativno i loše o njima samima, oni često reaguju ili braneći se ili napadajući. Najgora varijanta je kad ljudi negativno mišljenje o sebi prihvate kao istinu i sami sebe počnu kažnjavati svakovrsnim oblicima samorazarajućih ponašanja.
Iz ovih Prokletijskih dijaloga možemo zaključiti da ljudi napadaju jedni druge onda kada osećaju bol ili strah. Ovo ne znači da mi neminovno moramo svačije uvredljive komentare prihvatiti kao istinu. Čovek treba da odbije otrov tuđeg komentara o sebi, i treba da ostane čvrsto ukorenjen u svojoj istinskoj prirodi. To je jedini način da ne izgubi sebe.

Davno je rečeno “ Merom kojom sudiš, sudiće ti se „, i ove reči nose u sebi jednu ogromnu težinu. Kada bi se ljudi malo više zamislili nad ovim rečima, današnja društva bila bi mnogo srećnija. Danas su svi okupirani svim i svačim, samo ne sobom. Okupirani su upiranjem prstiju u druge i osudom drugačijeg načina života, pri čemu im sopstveni život izmiče. Među ljudima ne treba da postoje podele. Jedina podela među ljudima kojoj treba priznati pravo na postojanje je podela na ljude koji šire ljubav i razumevanje, i ljude koji šire mržnju i nerazumevanje.

Ljudima treba ljudski ukazati da imaju izbor, i šta pravilnim izborom dobijaju, a šta pogrešnim izborom gube. Neke od ovih žena u Prokletijskim dijalozima su pokušale ukazati da su promene moguće, i onda su se okrenule i otišle jer sve sledeće što bi izgovorile je poslednje što njihova sagovornica želi čuti.

smartphone-1987212_960_720

Heterogeni svetovi u glavama, mentalni okeani razdvojili su ove žene, i one se nikada ne mogu razumeti. Neke od njih mogu ublažiti svoju retoriku, i to je maksimum. Lično verujem u društvo ili u društva u kome ima mesta za različite porodične modele, uključujući i tradicionalni porodični model. Neka svako izabere šta mu odgovara, uz očekivane opaske iz protivničkih tabora. Na to moramo računati.

Da ne budemo previše mračni na kraju..Možda će se neke od ovih žena i promeniti nakon ovih dijaloga, nikad se ne zna. Nikada ne treba prestati verovati u ljude, ni tragati za lepotama nekih nepoznatih duša, tako drugačijih od naših.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

2 thoughts on “Prokletijski dijalozi

  1. Super. Jedva čekam taj blog. Ništa ne može zameniti jedan dečji osmeh. Nikakvi poslovi, uspesi i karijere. Meni je žao što nemam više dece ali svi smo mi žeteoci sopstvenih pogrešnih ili ispravnih izbora, i to je jednostavno tako. Zamena teza je u pitanju. Neko nam je odavno podvalio šta je to što treba da nam bude važno ili najvažnije, a nekad podvalimo i sami sebi. Bitno je što dobijamo nove šanse da izmenimo svoje pogrešne odluke. Nemaju sve žene jednak potencijal za rađanje, svako telo se razlikuje ali volja je ono što se računa.

    Liked by 2 people

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: