Na prljavi četvrtak navuci masku i oteraj zimu

Osvanuo je dugo čekani poslednji četvrtak u februaru. Za ljude koji praznuju Fasnacht (Karneval) to je Schmotziger Dunschtig ili Prljavi četvrtak. Poslednji četvrtak pred početak (nekada strogog ) posta danas se obeležava u jugozapadnim krajevima Nemačke, na primer u Baden-Virtembergu. Četvrtak je prljav ili mastan jer ljudi danas smeju da piju alkohol i da jedu meso, što neće moći kada počne post.

Ako tražimo poreklo reči Fasnacht možemo ga naći u staronemačkom jeziku. Reč“ fasta“ dolazi nam od “ fastenzeit“ – „vreme posta“, a „nacht“ je razumljivo, veče ili predveče. Samo ime za karneval označava jedan dan pre početka posta. Postoji još naziva za februarske, karnevalske dane u Baden-Virtembergu, na primer Fasching. Ono što je karneval za Rio, Veneciju ili New Orleans to je Fasnacht ili Fasching za južne krajeve Nemačke. Za Baden-Virtemberg.

Vole ljudi da stave masku. Da budu neko drugi. Ta igra je prilično zabavna. Ljudi su od samog jutra razdragani, čili i mladalački poletni bez obzira koliko godina imali. Mnogi su već od ranog prepodneva kostimirani na ulicama, neki su obukli samo delove kostima i malo obojili lice. U marketu stojim u redu. Ispred mene muškarac odeven u sveštenika sa ogromnim krstom, iza mene momak u crveno-crnom kostimu đavola! Da li je moguće da se tako poklope kockice i da se ja nađem baš između njih, zaokuplja me ta misao dok na kasi pružam novac nasmejanoj kasirki sa perikom Merlin Monro. Moram i ja staviti masku, zaključujem i razmišljam da li da to bude šeširić u stilu 20-ih godina 20-og veka, indijanska pera, šerifov šešir ili policijska kapa. Odlučujem da budem policajka, ne znam zašto ali potrebna mi je baš takva maska. Da li zbog onog đavola što je stajao iza mene ili zbog nekoliko veštica koje sretoh usput, nije ni važno. Treba mi maska koja štiti. Bundespolicija, naravno uz sve pozitivne asocijacije na nju. Policija koja uliva poverenje i dolazi na poziv u roku od 5 minuta. Sa njima nema šale. Protiv njih ni đavo ne može ništa. Sledeće godine biću Indijanka, danas mi treba policijska kapa.

 

Zanimljivo, velika većina ljudi odevena je u đavole i đavolice sa sve crvenim ili crnim rogovima. Ne videh nijednog anđela. Videh Pipi Dugu Čarapu, videh Pokahontas, videh Minjone, i patuljke videh, i buba -mare, videh i vile, videh i Dejvi Kroketa ali anđela ne videh. Zašto je ljudima privlačnija tamna strana? Da li je to primalna želja ili završno sredstvo samoodbrane, da li je taj đavolak simpatičniji od anđelka, da li Teufel (nem.Đavo) oslobađa ljude svih kočnica i daje im sve što traže i sve ono što žele pa je zato i poželjniji za kostimiranje? Ili je samo reč o slučajnosti, o zabavi. Ljudi su ljudi, žele da se zabave. Pogotovo na “ Prljavi četvrtak“.

Pored mene prolazi žena sa crnom perikom. Ne, ipak je muškarac! Oskudno odeven, usred hladnog, vetrovitog februarske dana. Iza tanke, šarene košulje naziru se maljave grudi, a na nogama letnje Adidas papuče!! Stajling za “ Verovali ili ne „. Za ruku vodi dete. Dete je dečak u kostimu Štrumpfete. Okrećem glavu na drugu stranu. Tamo vidim ljute gusare, dame u kostimima iz 19-og veka i mornare. Mornari jedu ‘crepes’ , tanke francuske palačinke. Danas je dan maski.I dan hrane i pića. Nema više nikakve sumnje u to.

Sa kapom policajca na glavi i delimično namazanim licem odlazim u vrtić, po kćerku. Muž je sa mnom. On nije stavio nikakvu masku. Muž ostaje muž, njegovom ozbiljnom ali ipak blagom licu maska ne treba ☺ Decu u vrtiću zabavlja karnevalski limeni orkestar, mladi momci odevena u krzna, izgledaju kao medvedići, i mi stižemo baš u momentu dok sviraju ‘ No woman, no cry’.

Kćerka je veštica, mala i preslatka, sa sve crnim šiljatim šeširom. Eto, i mi smo se priklonili trendu, nismo kupili kostim anđela za dete ali to ne znači da sledeće godine to nećemo učiniti. Odlučujemo da odemo do centra grada gde su glavna zbivanja. U gradu se odvija glavni karnevalski program tzv. Umzug.

 Umzug ili povorka koju čine brojne grupe različito maskiranih ljudi treba da prođe kroz centar grada. U povorci su zastupljene ogromne maske koje se nisu menjale nekoliko vekova. Fasnacht je od 2014-e godine na listi Unesco-a kao nemačko kulturno, nematerijalno nasleđe. Tradicija koja živi. Ovakvih povorki u Berlinu ili u drugim gradovima na severu nema, ali na jugu su se zadržali i življi su nego ikada. Zadatak povorke je da bude što veselija i glasnija. Ljudi lupaju o lončiće, prave buku na razne načine dok poskakuju u povorci. Smisao ove larme je da otera tamne dane i hladnu zimu. Ako zima ne pobegne od ovih strašnih maski, i grozomorne buke, neće ni od koga drugog. Sasvim je jasno da je praznovanje karnevaskog tipa povezano i sa buđenjem prirode u proleće. 

Gledam sve te maske. Iza svake od njih može biti bilo ko! Žena iz pošte, moja zubarka, apotekarka, prodavac iz knjižare. Ne znam ko su i to me intrigira. Dolazi deo povorke bez maski. To su muškarci u specijalnim kostimima, na glavama su im troroge tradicionalne kape. To su gradonačelnik i ljudi oko njega. Pozdravljaju nas (publiku) rečju : “ Narri“ , a publika odgovara : “ Narro „. To je tradicionalni švapsko-alemanski pozdrav. Te reči zvone čitavom ulicom. Narri-Narro, Narri-Narro, Narri-Narro. Ritmično, radosno ali ipak i svečano, ozbiljno, sa puno ritualnog značenja i simbolike.

Uz ovo “ Narri-Narro“, još se čuju magični pozdravi: Schlag Hoi, Halaudi, Hajo i dr. Sve ove reči su poreklom iz staronemačkog jezika i očuvale su se u svom izvornom obliku. Niko nije želio da pobegne od njih, ostali su uz svoju tradiciju i istovremeno izgradili super-moderno društvo. Primer dostojan divljenja.

Kćerka je srela je svog najboljeg druga u kostimu kauboja, i veće sreće od toga za nju nema. Ja sam stala u red da kupim currywurst – kobasicu u kari sosu, i krofnu sa marmeladom od maline tzv.berliner krofnu, i nestrpljivo se okrećem iza sebe, nisam valjda takve sreće da opet iza mene bude đavo. Ko zna, ispred mene je nešto što liči na kaluđera ili Betmena, nisam sigurna, iza mora biti neko sa rogovima. Diskretno se okrenem, pogledam i odahnem. Samo jedan razigrani momak u plišanom kostimu zeca. Ako bi se glasalo za najlepši kostim definitivno bih za njega glasala. Bilo je dosta mladih momaka u kostimima zeca ili kučeta ili medvedića i oni su svetla strana ovog karnevala. Žene i muškarci srednjih godina su uglavnom pod maskama vražjeg porekla 😁 Provlačim se kroz masu, klimam glavom veselom Abrahamu Linkolnu kome je otpao deo dugačke brade i nosim hranu na sto, postavljen na ulici. Ljudi piju Rothaus pivo, devojke i žene naiskap ispijaju likere iz minijaturnih flašica, ljudi iz povorke bacaju deci lizalice i bonbone. Eksplozija hedonizma i veselja u svakom smislu. 

*

Žena u kratkoj suknji i sa jednom čarapom na crveno-bele pruge, a drugom na plavo-bele pruge i nalepljenim brkovima sagla se da podigne bonbonu sa zemlje i doda je mojoj kćerki. Baka sa ušima Minnie Maus na glavi, sedi u invalidskim kolicima, i izviruje se ne bi li bolje videla glavni deo ceremonije- podizanje okićenog stabla drveta. Simbol proleća koje dolazi i koje će uskoro doći. 


Narri – Narro!

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

4 thoughts on “Na prljavi četvrtak navuci masku i oteraj zimu

    1. Nažalost jesu IN ali nadam se ne još dugo. Kao i svaki trend neće biti večan, i biće potisnut nečim drugim. Danas je sve đavolski liberalno, a pitanje je da li je sve to vredno. Na ulicama sve više vidjam tablice sa brojem 666. Slučajno? Ne bih rekla. Ljudi sami biraju taj broj, i ono što nam time poručuju. Treba naći načina i suprostaviti se tom trendu, dakle trendovati nešto drugo – anđele na primer 😇

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: