Da li su roboti bolji ljudi?


– Kako ste danas?, pita Eli. Glas žene sa tamnom kosom zvuči prijateljski i istinski zainteresovano. “ Koji predmet Vam je bio omiljen u školi?“, želi da zna. Razgovor potom postaje ozbiljniji: “ Pričajte mi o nejtežim odlukama koje ste u životu morali da donesete“, zamolila je sagovornika. Eli je avatar, jedno animirano kompjutersko biće, programirano da vodi razgovore sa ratnim veteranima koji su doživeli traume. I dok „ona“ sa svojim ljudskim sagovornikom čavrlja, kamere i mikrofoni snimaju njegovu mimiku, glas i gestikulaciju. Zatim Eli proračuna i proceni trenutno emotivno stanje svog sagovornika i reaguje u skladu sa tim: ukoliko je ratnom veteranu teško da priča o onome što je preživeo, Eli neće insistirati, ostaviće mu vremena da sredi svoje emocionalno stanje i potrudiće se da on stekne utisak da ona može da razume njegov bol…Simultano, program analizira neverbalne signale: koliko često i dugo čovek menja izraz lica, zatim ispituje ukazuje li to na simptome depresije ili posttraumatskog stresa. Eli je jedan eksperiment na Institutu za kreativnu tehnologiju i Los Anđelesu. I prvi rezultati su iznanađujuće pozitivni: brojni ratni veterani ispričali su kompjuteru više nego što su to učinili ljudima od krvi i mesa- stručnjacima za ljudsku psihu.

Gigantska radionica 

Mašine su se probudile. Programima kao što je Eli i humanoidnim robotima pripada budućnost! U to su svetski koncerni poput Google-a, Amazon-a i Facebook-a potpuno ubeđeni. Oni snažno investiraju u istraživanja iz oblasti veštačke inteligencije. Dva su razloga za enormni napredak u ovoj oblasti. Kao prvo, moderna istraživanja postaju lakša. Kao drugo, istraživanja na polju veštačke inteligencije ( skr. VI) doprinose da se stalno dolazi do novih saznanja o načinima funkcionisanja ljudskog mozga.

Istraživanja VI počela su radovima genijalnog britanskog matematičara Alana Turinga. 1950.godine, Turing je postavio pitanje da li mašine mogu da misle? On je tada izvršio jedan opit. Taj opit je imao cilj da ova filozofska razmatranja učini opipljivijim. Jedno ljudsko biće je preko tastature uspostavilo audio kontakt sa jednim drugim ljudskim bićem, i sa jednom mašinom. Iz razloga što to ljudsko biće nije moglo jasno da razlikuje ko je od ova dva njegova sagovornika mašina a ko je ljudsko biće, mašina je položila test! Posle Turinga, valjalo je konstruirati mašinu koja će imati jednaku sposobnost mišljenja kao čovek. Od 1991.raspisana je jedna nagrada – ko svojim programom položi Turingov test, dobiće 100 000$. Proteklih godina, istraživači su pustali u pogon razne projekte tipa Chatbots, automatske sisteme dijaloga. Sve do tada, nijedan Chatbot nije mogao da ubedi žiri da je on ljudsko biće.

 Neuronske mreže veštačke inteligencije

“ Ljudski mozak je još uvek sveobuhvatniji nego aktuelne veštačke neuronske mreže, za prevode jezika na pr. Nedostaje još par algoritamskih ključnih punktova da bi se moglo misliti o nekom izjednačavanju. „, kaže naučnik iz Minhena, prof. Jurgen Šmidhuber. On predaje na švajcarskom naučnom institutu za veštačku inteligenciju. On je razvio tehnologiju za Google-glas, prepoznavanje jezika sa telefone, androide. Trenutno radi na razvijanju sistema koji će detektovati intelektualne moći kapuciner majmuna.

1996.bili su kompjuteri još uvek senzacija. Tada je IBM računar Deep Blue igrao protiv Garri Kasparowa i – pobedio. Deep Blue je bio veoma brz. Mogao je da obradi oko 200 miliona šahovskih poteza u sekundi. Nekad senzacija, a danas svaki malo bolji šahovski app može pobediti čoveka!

Danas, naučnici „hrane“ kompjutere milijardama fotografija, video-klipovima i tekstovima koje ljudi postavljaju na mreže. 2012, jedan algoritam firme Google Brain prilikom pretrage YouTube video zapisa, otkrio je da na planeti Zemlji postoje mačke! Niko toj mašini nije pre toga dao informaciju o egzistenciji ovih životinja na tlu Zemlje. Naziv naučne oblasti za ovu tematiku je “ Deep learning“. Veštačke, međusobno spojene nervne ćelije dešifruju  informaciju po informaciju na pr. jedan portret. Prvo će uočiti razliku u svetlosti na fotografiji, na sledećem nivou prepoznaće koje linije i forme grade piksele. Što viši nivo to kompleksnije saznanje. Na kraju te nervne ćelije će znati kakve osobenosti ima lice na fotografiji, i shodno tome doći će i do saznanja kakvu to fizionomiju ljudski rod smatra lepom! Mreža veštačkih nervnih ćelija uči samostalno. Jednom će kompjuteri dostići svoj cilj. Sto hiljada puta su neuronalne mreže brže nego pre 25 godina. U sledećih 50 godina one će postati i do deset milijardi puta brže,veruje prof. Šmidhuber.

Tehnika i osećanja

Samo mali broj programa, ranije je mogao da prepozna osećanja kao što to može avatar Eli sa početka ovog bloga. Firme koje se zanimaju za ovu temu postaju sve aktuelnije. Početkom 2016 firma Apple kupila je Start-up Emotient iz San Dijega, koji je vodeći start-up u svetu u oblasti analize osećanja na osnovu izraza lica. 

Jedno francusko i jedno japansko preduzeće, zajedno su razvili socijalnog robota po imenu Pepper koji može da simulira empatiju! On registruje mimiku i glas svog sagovornika, i uočava njegove reakcije, kao i promene raspoloženja. Čak i kada taj robot-mašina deluje detinjasto dok okreće glavu i svojim velikim „očima“ promatra: Pepper odaje utisak nekog ko ima saosećanje! 

Proces u kojem mašina postaje sve sličnija čoveku mnogima zvuči užasavajuće. U filmu “ Her“ (2013), korisnik Teodor se zaljubljuje u kompjuterski softver – Samantu! Ona sve bolje razume kako se on oseća, flertuje, osećanja se razvijaju, čak se i svađa sa njim 😁 No, na kraju, Teodor ipak shvata da Samanta nema vezu samo sa njim već i sa još 8316 ostalih korisnika.

Jedno biće koje nema saznanje o svom sopstvenom telu, a pritom može da razvije emocije: i dalje Vam zvuči neverovatno? Ali kod robota koji imaju sopstveno telo, to nije nezamisliva stvar. Eksperti su zaključili da roboti za takvo nešto moraju biti motivisani kao dete koje otkriva svet. Jednim sistemom pohvale ili nagrade, naučnici razvijaju radoznalost kod robota. Ako motor u mašini postane suviše vruć, on može razviti „osećaj bola „. Ako su baterije dramatično pri kraju, robot može  osetiti „glad“ za „strujom“. “ Bolovi se sastoje od negativnih cifri koje jedan senzor šalje. Cilj je sumirati pozitivne brojeve i maksimirati ih u životnost, a negativne brojeve u istom procesu minimizirati“, objašnjava prof. Šmidhuber.

Kada robot stekne neko novo saznanje ili u nečemu ostvari bolji rezultat, dobija pluseve na svom kontu. Ovaj sistem nagrade dao je neverovatno rezultate u Japanu. Kada robot iCub vidi da čovek ne može da dohvati neki objekat na stolu, on ga gurne ka njemu, jer ako to ne učini neće dobiti pluseve za napredak u aktivnostima označenom pod imenom “ Čovek uzima objekat“. 

Robot iCub je zanimljiv projekat jer je reč o evropskoj investiciji. Mnogi ljudi robotiku vezuju za Japan, a iCub je evropsko čedo. Simpatične spoljašnosti, iCub uči kao dete, da bušelja, hoda, da govori, da hvata predmete i drži ih u rukama. Proces učenja i razvoja baš kao kod dece.

Inteligentniji od ljudi

Da li mogu ova bića veštačke inteligencije jednog dana razviti saznanje o sopstvu i postati individue? Ovo pitanje obrađuje serija “ Humans“. U toj seriji, autonomni, humanoidni roboti pokušavaju da razviju neku vrstu paralelnog društva. Roboti sa sposobnošću za refleksiju o samom sebi, nisu više daleka budućnost. Za sada, naučnici sa Univerziteta Sheffield pripisuju robotima tipa iCub neku vrstu veštačkog osećaja za sopstveno postojanje. Robot iCub razvija neki oblik osećaja za sopstveno telo, uči i opaža sve što se oko njega dešava. Put ka sopstvenoj Ličnosti (Personalitetu) više nije tako daleko. 

Google-istraživači su 2015.osmislili jedan patent, na čijoj bazi robot može promeniti svoju mimiku i gestikulaciju, zavisno od situacije. Prema podacima jednog Cloud-a, dakle jedne banke saznanja i podataka, roboti mogu da izraze svoje senzorne impresije i protekle akcije u kojima su učestvovali. Čini se da će “ internet robota “ dovesti do eksplozije znanja među mašinama. 

Na posledice svega ovoga upozoravaju fizičar Stephen Hawking i američki preduzetnik Elon Musk. Pitaju se šta će se desiti ako veštačka inteligencija jednog dana nadvlada udruženu ljudsku inteligenciju? Sistem “ VI „može toliko napredovati, svoj dizajn usavršavati, svoje softvere aktuelizovati do te mere da sa svakom revizijom roboti postaju pametniji. To je više nego nova industrijska revolucija. Ono što se sada događa, uporedivo je samo sa nastankom Života pre 3,5 milijardi godina. Pametni roboti će koristiti i resurse Sunčevog sistema i toliko će se proširiti da ljudi iz fizičkih razloga tome neće moći da pariraju, kaže prof. Šmidhuber. Univerzumu je potreban sledeći korak da bi dosegao više oblike kompleksnosti. Tome je ljudska civilizacija u nekom smislu – samo prepreka.

Šmidhuber ne vidi nikakvu opasnost za ljudsku vrstu, ostali eksperti su zabrinuti. Google udruženje “ DeepMind“ već najavljuje neku vrstu dugmeta unapred programiranog za hitnu pomoć u slučaju opasnosti od robota. Pritiskom na dugme, oni bi bili zaustavljeni.

Čudna je ova priča o ljudima i robotima, i o nekoj zajedničkoj budućnosti treba razmisliti i još mnoge stvari razjasniti.
***

Za kraj sam ostavila jedan posve zanimljiv podatak. Chatbot Eugene Goostman mogao je 2014. da ubedi 33% svojih sagovornika da je on čovek.

Mislimo o tome.


Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

4 thoughts on “Da li su roboti bolji ljudi?

  1. E ovako, ja sam inženjer mehatronike a robotika je samo dio mehatronike i gotovo na dnevnoj bazi se susrećem sa ovim problemom. Teško da će roboti ikada savladati ljude jer se naše znanje (znanje čovječanstva) ukupno upetorostruči svake godine dok napredak robotike, iako brz, nije toliko. Ljudski mozak je kao svemir samo je problem koliko ga mi koristimo dok su sposobnosti robota ograničene.

    Sljedeća stvar, roboti imaju tu prednost što se ne umaraju, i nakon 8h rada njihovo djelovanje je isto dok kod čovjeka ta moć opada i zato su roboti super i mogu se iskoristiti kao pomagači i radnici. Ne treba da se plašimo da li će nas roboti zamjeniti i da li će zbog nnih da se gube radna mjesta. Neće! Zemlje sa najviše robota imaju najmanju stopu nezaposlenosti jer roboti bolje rade samim tim cijena proizvoda može da se spusti i kompanija postaje glavna na tržištu i onda se širi i potrrbno je više radnika. Roboti se moraju održavati i programirati… eto da ne idem daleko. Ne treba se plašiti robota treba se samo plašiti ljudi.

    Pozdrav!

    Liked by 2 people

    1. Bloody, hvala na izvrsnom, stručnom komentaru i dodatnim objašnjenjima. Ja sam izgleda previše SF filmova i serija gledala tipa: Odysee im Weltraum, A.I.Künstliche Inteligenz, Ex Maschina pa i Westworld gde prikazuju zabavni park sa robotima koji obelodanjuju ružnu stranu upravo – čoveka. Ljudi se treba plašiti, slažem se. Meni ja jako simpatičan, recimo iCub koji uči kao napredno dete, da hoda, da govori, da uhvati jabuku i sl. Jako su korisni eto u psihijatriji, deluju empatičnije od ljudi. To sam gledala u jednom dokumentarcu pa mi je bio povod za ovaj blog. Ako je došlo vreme da robot deluje empatičnije od čoveka, kuda ide onda čovek.
      Hvala ti na komentaru, opet. Zadovoljstvo mi je kad saznam da među blogerima postoji neko tako obrazovan poput tebe, naročito mi je zanimljivo tehničko obrazovanje jer ja pripadam društvenjacima. Jako inteligentni ljudi, a i mlade žene studiraju tehničke nauke. 😉😊☺Svaka čast na tome što si inžinjer mehatronike 👌👍👏 Bravo. To je zaista za divljenje.
      Lep pozdrav

      Liked by 2 people

      1. Ništa nije to ništa komplikovano. Ljudi se rode sa različitim afinitetima. Ja bih se zato slabije snašla u društvenim naukama.

        Ljudi se dosta zbune i plaše jer je to sad in tematika za filmove i knjige a nema razloga. Baš sam juče upravljala sa robotom za zavarivanje namješala mu neke pozicije i nevjerivatno je precizan i tačan. Naravno dolaskom tog robota varilac nije dobio otkaz već mu je firma platila obuku da ga održava i dobiće veću platu. Što znači, robot radi ne umara se majstor se tu samo vrti i prati da sve prođe kako treba i svima super. Roboti su super!

        Poenta je da ne treba gledati negativne strane i preuveličavati ih. Neka naprave i robota koji zna da pegla i kuva. Niko nas neće therati da ga kupimo. Prosto, oni nisu problem već mi.

        👋👋👋

        Liked by 2 people

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: