Seks simboli antičkog doba

Gledaoci skaču sa svojih sedišta, ranjenik se previja na krvavom podu Arene. 50 000 glasova u rimskom Koloseumu kliče: “ Ubij ga! Ubij ga! “ Ranjeni gladijator može uskoro biti mrtav ukoliko mu publika otkaže milost. Ovo je bila brutalna svakodnevnica u Rimskom carstvu, gde su gladijatorske borbe nekoliko vekova bile zastupljene predstavljajući način zabave i kulturu praznika, proslave ili festa.

Hrana lavovima

Naše današnje predstave o gladijatorima nemaju mnogo veze sa istorijskom istinom. Razlog za to je ono što smo gledali u holivudskim filmovima kao što je ‘ Gladijator ‘ ili u TV serijama kao što je ‘ Spartakus ‘. Istoričar starog veka Kristijan Man ( Gladijatori, Verlag, C.H.Beck, 127 stranica, 8, 95 € ) napisao je: “ Nije se radilo o neobuzdanom masovnom ubijanju u kome je valjalo u najkraćem mogućem roku ubiti što više ljudi, već o pojedinačnim borbama nadziranim od strane sudija, uz strogo utvrđena pravila. “

Gladijatori su zapravo bili visoko razvijena industrijska grana starog Rima. Predstave za masu ljudi. Svečana procesija uz muziku, koračnice, i naravno uz gladijatore na centralnom mestu u Areni. Od Engleske do Egipta, Rimljani su sagradili više od 200 amfiteatara. Najpopularniji gladijatori borili su se u Koloseumu, najvećoj areni antičkog doba. Koloseum je imao 80 ulaza, mogao je da primi oko 50 000 gledalaca.

Program je počinjao predstavom životinjskih vrsta. Medvedi, lavovi, tigrovi, slonovi, krokodili bili su puštani jedni protiv drugih ili su se suočavali u borbi sa nekim od gladijatora. Oko podneva na dnevnom redu su bile egzekucije: oni koji su bili određeni ili osuđeni na smrt bacani su nenaoružani pred divlje životinje, ili su bivali razapeti, ili su morali jedan drugoga uzajamno mačem da probiju. To su bili ljudi odabrani za smrt, nije bilo šanse da oni prežive dan koji im je bio za smrt predodređen. Popodne su teška sklanjana, pod se čistio od krvi, i novi pesak se posipao, za nastavak „programa“. Sledile su prave gladijatorske borbe kao glavno jelo na meniju mase u transu, željne tuđe krvi.

Specijalizovani zabavljači, da kažemo menadžeri gladijatora su hvalili borce i predstavljali su ih kao robu na tržištu. Oni su morali neprestano da vode računa o njima bilo da su: ratni zarobljenici, osuđeni prestupnici, robovi ili slobodni ljudi. Iako im je poziv bio opasan po život, mnogi su se svesno odlučivali za karijeru gladijatora. Svugde su bili plaćeni. Smeštaj i hrana su bili uključeni, a postojala je i medicinska pomoć. I žene su nalazile put do Arene, ali ipak ređe su se odlučivale za ovaj poziv. Brojni mladi muškarci sanjali su o slavi i popularnosti, želeli su da postanu-zvezde Arene!

Seks simboli antike

Gladijatori su bili pop zvezde svog vremena. Fanovi su ih obožavali, žene su uzdisale za njima. Sa svojim dobro istreniranim telima važili su za seks simbole antike! Zidno slikarstvo iz Pompeje prikazalo je gladijatore kao “ Gospodare devojačkih srca “ ili “ One koji mame uzdahe devojkama „. U Areni, gledaoci su mogli da kupe i gladijatorske figure od keramike. Istovremeno, ovi borci su bili na marginama društva jer su, prostitutkama slično, svoje telo prodavali za novac. 

Gladijatori su jeli i spavali zajedno u kasarnama koje su bile u okviru njihovih škola. Oni su predstavljali jednu sudbinski zajednicu. Zajednicu ljudi koje je sudbina predodredila da zajedno žive, i umiru zajedno, jedni pred očima drugih. Hemijske analize kostiju gladijatora daju nam podatke i njihovoj ishrani. Na njihovoj trpezi, nije se nalazilo meso, već ječmena kaša i bob. Zbog toga su imali nadimak “ Oni koji jedu ječmenu kašu “ ili “ Žderači ječmene kaše “ . Bob im je liferovao belančevine za izgradnju mišića, a ječam im je kroz ugljene hidrate davao snagu. Zvuči neverovatno, naročito ljudima 21.veka koji misle da se sportska snaga krije u mesu. Doduše, postoje i knjige recepata iz gladijatorskog vremena koji se danas prodaju u knjižarama, i namenjene su onima koji se bave fitnesom. To je, međutim malo poznato zagovornicima mesne ishrane u sportu. 

Život u kasarni bio je težak. Gladijatori su, u proseku imali između četiri i sedam borbi u amfiteatrima godišnje. U holivudskim filmovima, često smo mogli da vidimo kako gladijatori zajedno, i bez ikakvog reda udaraju jedni na druge. Sa istorijskom istinom to nema nikakve veze. Rimljani su vrlo precizno uređivali svaki susret boraca. Brinuli su o svemu, počev od naoružanja gladijatora pa sve do početka duela. Bila su četiri glavna gladijatorske tipa: Retiarius, Secutor, Thraex i Hoplomachus. U Areni su se susretali obično gladijatori iz različitih grupa. Organizatori su se trudili da spoje jake kandidate jer je poluhipnotisana publika želela veliko uzbuđenje. Jedan otvoren, uzbudljiv duel mogao je zadovoljiti čoveka starog veka, i njegovu potrebu za nadražajem borbe ili bliske smrti. Naboj borbe, scene krvi i urlici u Areni bili su sve što je tadašnji prosečan gledalac želeo da vidi. 

Životni vek: 22,5 godina

Za posebno hvaljene, važili su ne oni gladijatori koji su masakrirali protivnika, već oni koji su su pobeđivali bez prolivanja suparnikove krvi. Ovo je značilo da borbe nisu neminovno morale da se završe smrću. Izgleda da su se gladijatori međusobno dogovarali pre borbe, ako je moguće da jedan drugom ne nanesu teške povrede. Dobro su se poznavali i kao drugovi ‘po sudbini’ sklapali su i prijateljstva.

Kada bi se jedan gladijator predao, sudija bi prekidao borbu. Potom je publika donosila odluku: zaslužuje li pobeđeni borac milost ili ne. Palac na gore ili na dole, ljudi starog veka nisu poznavali kao znake kojim se neko osuđuje na život ili mu se isti taj život poklanja, iako puno filmova prikazuje da su baš takve znake upotrebljavali. Rimljani su glasnim vikanjem izražavali svoj stav ili odluku o nekom borcu.

Prema procenama, svaka peta borba se završavala smrću, u prvom veku posle Hrista. 200 godina kasnije bio je veći mortalitet. 50℅ nije preživelo! Prosečan životni vek gladijatora bio je 22,5 godina. Jedna visoka cena za popularnost koja se svakom sledećom borbom mogla okončati.
***

Gladijatori, bili pobeđeni ili pobednici, svoje živote nisu mogli napraviti drugačijim od subinski zadatih okolnosti. Na svom putu oni su dokazivali koliko su ljudi i koliko veruju u sebe. Publika nije dokazivala ništa. Publika je bila tu da nekim sadržajem ispuni svoje isprazne živote. Na pitanje, zašto je taj sadržaj morao biti ovako brutalan, nemamo odgovor. Možda se odgovor krije u anarhičnoj ljudskoj prirodi, u tamnim stranama ljudskih srca, u želji da ljudi vide kako je neko pao u ( životnoj ) areni. No, i pored neljudskih okolnosti, gladijatori su sačuvali čovečnost, pazili su da jedan drugoga ne ozlede previše, razvijali su drugarstvo u nemogućim uslovima. Publika bez ljudskosti nije uspela da ubije ljudskost u njima.

Gladijatori su bili i sa publikom u ringu, iako je ona sedela i navijala. Bili su u ringu sa njihovim izopačenim, naopakom očekivanjima i iščekivanjima. Skriveno agresivna publika, publika koju su gonili demoni straha koji su izvor svake agresivnosti, želela je da oseti strah kod ljudi u areni. Gladijatori su toj i takvoj publici pružili neustrašivost i čovečnost. U tome je poraz rulje, i zakona mase. I u tome je pobeda pojedinca koji je znao da toj publici ne mora uvek dati ono što želi.

Poštedeti nekom život, osnovni je princip opstanka zajednice. To je čak i krdo u publici na kraju shvatilo pa je svoje divljenje usmerilo upravo na one borce koji su drugim borcima život poklanjali, istovremeno ružeći one koji su drugima taj život uzimali. I u nečovečnim okolnostima, ljudi dobrog srca znali su da nacrtaju granicu između dobra i zla, i da smislom razgraniče vekovne prostore besmisla.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

8 thoughts on “Seks simboli antičkog doba

  1. Zanimljiva je ovo istorija o kojoj pišeš. Ja nikada neću razumeti ljudsku potrebu da posmatra kako se ranjavaju ili ubijaju drugi ljudi. To je, kao što kažeš tamna strana ličnosti.
    Danas nema rimskih arena, ali ima nekih drugih..i ljudi, kao nekada uživaju da gledaju borbu, doduše verbalnu..Da li je bol duše teži od fizičkog bola..-čini mi se da jeste..Duže traje.

    Liked by 2 people

    1. Da, duže traje 😥 što znači da je možda i teži. Tužno je kad čovek ne shvata da je deo publike, krda koje navija. Ako bi to shvatio onda ne bi imao potrebu da se krije iza kolektiviteta. Najvažnije je moći noću zaspati,mada postoje i ljudi bez savesti i bez empatije i to je ono što me zabrinjava..Svako od nas tek treba da postane Čovek.

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: