Ma, pusti me na miru!


Marijana?

Da.

– Šta radiš tamo?

Ništa.

– Zašto ništa?

Zato što ne radim ništa.

– Baš ništa?

Ne.

– Skroz ništa.

Ma, ništa. Samo sedim ovde.

– Sediš tu?

Da.

– Ali ipak nešto radiš?

Ne.

– Razmišljaš li o nečemu?

Ne, ni o čemu posebnom.

– Ne bi ti škodilo da malo prošetaš.

Ne, ne.

– Doneću ti duksericu i jaknu.

Ne hvala!

– Ali hladno je bez jakne!!

Danas ne idem da šetam.

*****

Ponekad nam je svega dosta. I ljudi, i vesti, i obaveza, i čitave buke koju stvara spoljašnji svet. Kako zatvoriti vrata, a pritom sebe ne zaključati?

Šta kažu nova naučna saznanja možda ćete saznati upravo u ovom blogu.


Konačno mir! Konačno je došao čas da ne mora ništa da se radi, nema stresa, ni obaveza. Shodno sopstvenim afinitetima, pustiti misli da lete. I šta rade ljudi kad konačno dobiju malo slobodnog vremena i željenog mira? Puštaju sebi elektrošokove! Ovo je isečak iz jednog eksperimenta socijalnog psihologa Timoti Vilsona sa Univerziteta Virdžinija u kojem je on svojim ispitanicima uzeo mobilne telefone i ostavio ih da u jednoj praznoj sobi sednu na stolicu, i provedu izvesno vreme u miru.

Ti ljudi su trebali samo 15 minuta da sede u miru, i za to još i da dobiju novac! Jedna prijatna situacija, pomislio bi čovek. No, za te ljude taj eksperiment se neočekivano pretvorio u – mučenje! Ljudi nisu uživali iako su se našli u prilici da samo sede i misle. Zato im je prof. Vilson predložio da nešto rade. Pritiskom na jedno dugme, oni su sebi mogli da puste elektrošokove. Vilson nije mislio da će oni to ozbiljno shvatiti i prihvatiti. Dve trećine muškaraca, i jedna trećina žena dobrovoljno su se prepustili struji. Izgleda da je toliko bilo neugodno sedeti tih 15 minuta i ne raditi baš ništa da je ljudima bilo potpuno prihvatljivo i da sebi daju elektrošokove samo da se nešto dešava.

Zašto nam tako teško pada da mirno sedimo i mir zadržimo? Ljudi žude za tim mirom, sanjaju o trenucima opuštanja ali kad se nadju u situaciji da mogu da se opuste, njima postane neugodno!!? Počnu da se vrpolje, pomeraju prste na rukama, i nogama, ne znaju šta će sa rukama, gledaju levo-desno i pitaju se : i šta sad treba da radim?“ Generalno, ljudima je potreban mir. Mozgu je potreban jedan psihološki merljiv – mir. Ali to je izgleda umetnost, mir pronaći i zadržati, u svim situacijama. Umetnost kojom treba da ovladaju ne samo ispitanici u Virdžiniji nego svi ljudi na planeti. “ Isključiti telefon, zatvoriti vrata “ , očigledno nije dovoljno.

Šta mi to uopšte tražimo kad smo u potrazi za mirom? To mogu biti fantazije o zelenim proplancima ili plažama sa palmama. Bez buke, bez problema i gnjavaže. Nema “ moram“, nema “ treba“. Samo se isključiti na nekoliko trenutaka. Ali gde se nalazi to dugme za gašenje? Koji su načini da se do „off“ dugmeta stigne?

Dokle god je čovek živ, njegov mozak nikada ne može da dostigne mirnoću, čak ni u najdubljem snu! Sa potrošnjom energije jedne sijalice od 20 vati, naš centralni organ, neprekidno je uvek u nekom poslu. Od kolevke pa do groba, nešto se dešava između naših ušiju. Kada smo mirni, glava je slobodna od napetosti koju donose ciljevi i želje. To ne znači da glava po svaku cenu mora biti ispražnjena. Mozak, slobodan od želja ima prostora za igrarije misli. Ali misli ne ume svako do kontroliše, i kako to obično biva u raznim, neočekivanim situacijama, misli počnu da se kreću u raznim pravcima.

Nakon prve kafe, ljudi uglavnom ne žele mir, žele nečim da se bave. Nakon nekoliko sati, unutrašnji sat usmerava nivo energije na dole. Potreba za mirom postaje tako jaka da mnogi ljudi moraju da odspavaju u popodnevnim časovima. Onima koji ostanu budni, bude  teško da se koncentrišu. Pažnja oslabljuje, misli vrludaju tamo-ovamo. Dolazi vreme za „dnevna sanjarenja“. Termin “ dnevna sanjarenja“, u psihologiji se ne upotrebljava baš često. Psiholozi radije govore o “ task-unrealted thought“-„misli koje nisu povezane sa (dnevnim) zadacima,(poslovima)“. Kad čovek počne da razmišlja bez pritisaka i razloga, ulazi u stanje koje nazivamo-mirom. Nema želje, ne traži ništa, ne raduje se zbog nečega, ne plaši se za nešto, oslobađa se bilo kakvih potreba.

70-ih godina 20-og veka, naučnici su počeli da koriste jednostavnu  tehniku koju su nazvali “ thought sampling“. Opremili su ispitanike bežičnim prijemnicima sa kojih se moglo čuti kratko „beep“ i pitali bi ih šta im to u određenim trenucima prolazi kroz glavu. Rezultati su pokazali da ljudi, u svim situacijama uzimaju sebi mentalni odmor i prepuštaju se dnevnim sanjarenjima.

Engleski psiholog Džonatan Smalvud, izmerio je da ljudi provedu 10 do 20 procenta svog vremena u dnevnim sanjarenjima. Neki psiholozi veruju da su dnevni i noćni snovi zapravo ista stanja, razlika je u sitnim nijansama.

Svest se oslobodi spoljašnjeg sveta i počne se igrati slobodnih igara sa sobom. Slike i osećanja, koja su svakodnevnim zbivanjima deponovana dolaze do izražaja, ponekad su dobra, ponekad loša. Sadržaj dnevnih sanjarenja zavisi od toga da li ona doprinose čovekovom blagostanju ili ne. Sami možemo odlučiti kako ćemo iskoristiti sopstvene resurse. Neki ljudi doživljavaju nelagodu ukoliko sanjare o neispunjenim željama. I pored toga, oni mogu i sa takvim mislima naći mir koji im je u stvarnom svetu neispunjenih želja onemogućen.Vizualizacija jedne prekrasne plaže sa sitnim, finim peskom ponekad bude ljudima sasvim dovoljna.

****

Zašto teško nalazimo mir? Da li to leži u svojstvima ljudske prirode ili u kulturi? Naši mozgovi su obeleženi onim što smo doživeli. U 20.i 21.veku, naučili smo da tražimo satisfakciju u pozitivnim iskustvima, a sa druge strane može se dogoditi i udar negativnih efekata. Previše želja proizvodi stres i glad za akcijom, sve do njihovog ispunjenja. Ljudi žele. Ljudi čine sve da dobiju to što žele. Svim ljudima, to je zajednički put do sreće.

Na Dalekom istoku, ljudi su došli do zaključka da prekid zahteva i želja vodi ka unutrašnjem miru. Oni ne razumeju da zapadnjaci ispunjenje svih potreba smatraju nečim pozitivnim. Zapad je marljiv, istok je mirniji, spiritualniji. Meditacija je koncentrisanost na Sada i Ovde, to je sasvim posebna forma mira. Prilikom relaksirajućeg sanjarenja, duh i um se pune slikama i osećanjima. Prilikom meditacije, um se prazni. Neki ljudi dožive takvu opuštajuću prazninu tokom plesa, posle seksa ili u toku peglanja. Sve je individualno. Neki dobiju genijalne ideje prilikom dugačkih šetnji, tuširanja, trčanja itd.

***
Jedna trećina umetnosti postizanja smirenosti je puna koncentracija! To je stanje smirenosti koje je poznato šahovskim velemajstorima. “ Spoljašnji mir je definitivno najbolji preduslovi za ovo čime se ja bavim. „, kaže Anish Giri, 24-godišnji šahista koga mnogi već vide kao sledećeg svetskog velemajstora. Tokom priprema za turnir, Giri satima sedi u svojoj sobi, u stanju potpunog mira i studira varijante otvaranja protivnika. Smirenost je prvo i osnovno pravilo za uspeh u šahu. Igrači ne smeju tokom partije da pričaju jedan sa drugim. To je nešto što ispitanici iz Virdžinije sa početka ovog bloga nisu uspeli da postignu ni na 15 minuta! Ne pomerati se, mirno sedeti, biti koncentrisan – odlike su spoljašnjeg mira. Da bi čovek imao spoljašnji mir, on mora biti oslobođen od nemira u sebi, dakle mora dosegnuti sve nivoe unutrašnjeg mira. To mogu samo retki i uporni. Vežba čini majstora. Ne možemo svi biti šahovski velemajstori ali možemo prihvatiti neke od njihovih saveta. “ Pre šahovske partije, ponekad imam strah da neću uspeti da održi mir „, kaže Giri. “ Ako ništa ne pomaže, pljusnem hladnu vodu sebi u lice „, kaže on.

Parametri telesnih promena prilikom partije šaha ne odudaraju mnogo od onih promena koje se dešavaju u bokserskom ringu. Puls je ubrzan, pritisak skače, hormoni stresa preplavljuju mozak. Najbolji šahisti ne odlikuju se samo time što su zagospodarili sobom već i neopozivom voljom da pobede protivnika – putem najvećeg mogućeg mira i stamene smirenosti koju ništa ne može da poljulja.
Ne postoji jedan ili jedinstven način za dostizanje mira. Nekim ljudima je dovoljno da slušaju relaks muziku tipa Buda bar ili Cafe del mar, neki utonu u omiljenu knjigu ili blog, neki postižu mirnoću prilikom kuvanja, slikanja, pecanja, planinarenja, vožnje biciklom.

Niko nije dosegao mir u besprizornim skupštinskim diskusijama ili putem bezrazložnih rasprava.

Nebitan je način, bitno je isprazniti um, makar na tih 15 minuta. Našem zdravlju tj. krvnom pritisku i pulsu će to značiti.

Zagospodariti sobom, osloboditi se pritiska, utonuti u nepregledne dubine smirenja, i takvo stanje tela, duha i uma održati, i uvek odgovoriti na uznemirujuće nadražaje spoljašnjeg sveta uz reakciju bez potresa, dalajlaminski je zadatak. Ali ne i neostvariv.

Ma, ostavi me na miru!

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

3 thoughts on “Ma, pusti me na miru!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: