Tamna strana časti

Krv za krv, smrt za smrt, novac za krivicu



U polumraku smrdljive sobe, na trenutak se budi jedan mladić velikih braon očiju, i kaže: “ Oni žele moju krv. Pre ili kasnije će me naći.“

Od svoje petnaeste godine, Pal Ndrevataj zatvoren je u svojoj porodičnoj kući. Ako bi ovaj 19-godišnjak sada izašao na ulicu, riskirao bi da bude ubijen! Iz straha za svoj život, Pal ne može da ide u školu, niti će moći da studira, ni da radi. Ne može ni u bioskop da ide, ni u kafić, niti može na nekoj klupi poljubiti devojku. 

U predgrađu Skadra, Pal sanja o ženidbi i osnivanju porodice. Ali kako će naći suprugu? Koji otac će njemu, progonjenom čoveku,i osuđeniku na smrt, dati svoju kćerku?

Palova nesreća: u februaru 2000-e godine, njegov ujak je ubio svog suseda u jednoj uličnoj svađi. U severnoj Albaniji važi “ Kanun“, srednjovekovno običajno pravo, i neke „obaveze“ iz njega poput krvne osvete, i danas se poštuju. To je smrtonosno pravilo “ Krv za krv“. Po ovom principu, porodice moraju ubijene članove osvetiti. 

Od 1991.godine, u ovoj zemlji je zbog krvne osvete ubijeno 10000 ljudi. 

Pal Ndrevataj je jedno od 1500 dece koji su zbog straha od krvne osvete zaključani u svojim kućama. Trojica Palovih ujaka, već su ubijeni. Pal ili jedan od njegovih petoro braće, može biti sledeći. Samo u kući, prema Kanunu, oni su sigurni. Oni vode zatvorenički život. 

Postoji jedan jedini ali retko korišćeni izlaz – izmirenje! U komplikovanom ritualu, familija ubice morala bi se, pognutih glava i pruženih ruku, ponekad i na kolenima, javno izviniti porodici žrtve. I onda se nadati da će njihov čin pokajanja biti prihvaćen.

***

Ispred Palove kuće, jednog jutra pojavila se nada u obliku jednog čoveka u roze košulji. Taj čovek je imao zlatan sat na ruci, i nosio je fasciklu sa dokumentima. Bio je to Nikolj Šuljani, 63-godišnji tumač običajnog prava. 

Palova majka Škurte, pozdravila je ovog zastupnika poklonom svog tela ka napred. Malo kasnije, sedeli su na sofi i pili tursku kafu. Škurte i Šuljani su još jednom pretresli to kobno veče 3-eg februara 2000. Veče koje kao senka smrti prati život njenog sina. 

U Kuraj I Epermu, njenom zavičajnom mestu, Pljumb Ndrevataj, Palov ujak je nekada sedeo sa svojim susedima i pio rakiju. Jedno veče, želeo je ranije poći kući, budući da je bio umoran. 

“ Ti ćeš piti sa nama!“, naređuje mu Gjin, komšija kojeg poznaje još iz školskih dana. Školski drug mu ljutito saopštava:“ Ići ćeš kada ti mi to dozvolimo!“

Ono što je u početku delovalo kao šala, postaće ubrzo svađa, sukob. Gjin je izvukao revolver, i uperio ga u Pljumba. „Pij!“, brundao je,“ Slabiću jedan, pij!“. Pljmub vadi svoje oružje i povlači obarač. Gjin, otac četvoro dece, ubrzo biva mrtav!

“ Oni su bili prijatelji „, kaže Škurte 15 godina kasnije u svojoj dnevnoj sobi, u Skadru. Iznad vrata, okačena je Pljumbova fotografija sa brkovima i bujnom, crnom kosom. “ Nije imao drugi izbor.“, kaže ona. Od tada je petoro ljudi ubijeno, a završetak ovih ubistava u nizu, nije se nazirao.

***

Krvna osveta je karakteristična za severni, katolički deo Albanije. Katolička kultura se isprepletala sa ovim arhaičnim običajem. Prema Kanunu, katolički sveštenici, bili su neprikosnoveni tj.nedodirljivi. U ritualu izmirenja, moralo se pojaviti jedno duhovno lice sa krstom. Ako izmirenje nije uspelo, sveštenik bi odložio krst i Bibliju na sto, i ubistva bi se nastavljala. 

Palova porodica je savladala ponos, i ponudila pomirenje. Šuljani je potom posetio porodicu M i ponudio odštetu tj.obeštećenje u iznosu od milion leka tj. 7000€. Familija M.je odbila! Pal je sada bio izgubljen! Škurte je bila iscrpljena od brige. Tankim glasom je prozborila: “ Možemo li se sresti sa familijom M.?“. Puljani joj je kratko odgovorio: “ Kanun ima stroga pravila. Svaka suvišna reč smatra se slabošću!“

Kanun je još uvek zagonetka. Prenosio se od usta do usta, i prvi put je tek 1933. zapisan. U njemu se nalazi 1263 paragrafa koji uređuju pravila nasleđa, pravo na zemlju, lov i ribolov, poreze. I krvnu osvetu. Ko želi da razume Kanun, mora da ode tamo gde je njegovo poreklo, gde je on i nastao- u brda. Na Prokletije gde se sklonio Palov otac – Nike. Tamo su ga posetili novinari. Nike Ndrevataj nalazi se na listi smrti. Zašto je još uvek živ, ni on sam ne zna. Možda osvetnici žele samo mladu krv, možda je imao sreće. On je ispričao novinarima kako su ubijeni njegova braća Tom i Besnik. Potom je zaklao jedno jagnje za goste. “ Nakon smrti moje braće, moja je krv postala vruća. “ , rekao je gostima koji su obedovali uz svetlost sveće. U albanskim planinama su jedno zaklano jagnje u znak gostoprimstva i smrt zbog krvne osvete, dva lica jedne iste medalje. Svetla i tamna strana časti.

Nakon pobune u zatvoru, Pljumb je pobegao i stigao u Tiranu. Tamo žive članovi porodice M. Upao je iznenada u jedan stan, i pucnjima iz kalašnjikova usmrtio dva člana te porodice. Sada je familija M.na potezu. Ubistva kojim se čuva čast se nastavljaju. Klatno smrti se nezaustavljivo kreće.

***

Novinari žele da se sretnu sa članovima porodice M. To ide već teže. Upozoreni su da bi mogli izgubiti glave. “ Ko se umeša, taj rizikuje svoj život“, dobronamerno im je rekla jedna monahinja po imenu Kristina. Kristina Ferber, poreklom iz Nemačke obrela se u Albaniji radi poslova na izmirenju zavađenih porodica. 

1999.g. došla je ova energična žena u dugoj, beloj haljini kaluđerice, u Skadar sa zadatkom da obnovi jedan manastir. U ambulanti manastira stalno je viđala žrtve krvne osvete! Osnovala je i jednu terapijsku grupu kao pomoć pogođenoj deci i mladima. 

“ Jedan mladić je nakon osam godina izašao iz svoje kuće, po prvi put“, pričala je sestra Kristina,“ nije prešao ni 300m a već je bio metkom pogođen.“

*

Pal Ndrevataj igra igricu na svom laptopu. I čeka. Nije naučio da živi sa strahom. To se ne može naučiti. Na strah se čovek nikada ne može navići. Njegov život ne vredi ništa. I to sve zbog jednog zakona. Iz srednjeg veka. Koji se primenjuje u 21.-om veku. Ovakvi relikti prošlosti, ne daju se objasniti, bar ne modernom, razumnom čoveku. Da li ovaj zakon može razumeti mladić iz Kopenhagena, ili devojka iz Stokholma. Teško da mogu.

Nova nada se pojavila 2012. godine. Tada je na biskupskoj konferenciji donet jedan dekret. Ko počini zločin iz osvete, biće ekskomuniciran. 

Brojne albanske katoličke porodice su revnosne i smerne. Idu nedeljom na službu, na zidovima svojih kuća i stanova drže raspeće.

Kako su uspeli da pomire katoličanstvo i krvnu osvetu? “ Ako ne osvetim svog brata, onda se nećemo ponovo videti na Nebu“, poverila je jedna žena novinarima. Na osnovu Kanuna je izgrađen čitav jedan paralelni svet. U međuvremenu, država je pojačala zatvorske kazne za sve prestupnike u krvnoj osveti. 

Albanija je jedna od najkorumpiranijih zemalja Evrope. Veoma siromašna i marginalizovana, možda upravo – i zbog relikata srednjeg veka koji su nadživeli sva uređenja i osvajače, i u osvanuli netaknuti u 21-om veku. Krvna osveta nije samo stvar Kanuna, više je to stvar frustracije, kaže Arben Škembi, ombudsman koji štiti interese građana. 2014.g. Albanija je postala kandidat za EU. Arhaični običaji ne doprinose ovoj kandidaturi. Nimalo. 

***

Pravni zastupnik Nikolj Šuljani je još nekoliko puta pokušao da kontaktira familiju M. i svaki put je bio odbijen. Nemamo šta da pričamo, poručili su iz familije M.

 Mi želimo krv, uvek je bio njihov odgovor. 

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

9 thoughts on “Tamna strana časti

  1. Strašno. Da li će se to ikada promeniti u Albaniji, ali i u našoj Crnoj Gori? Koliko vekova treba da traju ovakvi običaji? Palov život je uništen, na neki način, samim tim što ne izlazi iz kuće. A koliko je još takve dece o kojoj se ne zna? Tužno..

    Liked by 1 person

    1. Da, stvarno je strašno. Ne znam da li strašnije to što se događa toj deci ili činjenica da je zemlja u kojoj su zastupljeni srednjovekovni običaji – kandidat za članstvo u EU.
      E, dobro si me podsetila za Crnu Goru, nju sam smetnula sa uma. Ima jedan naš noviji film na temu krvne osvete u savremenoj Crnoj Gori. Crna komedija Dimitrija Vojnova “ Mali Budo“ sa fenomenalnim Petrom Bozovicem u ulozi krvnog osvetnika.

      Свиђа ми се

    1. Hvala. Da, to je inspirativna ali teška i zahtevna tema. Bilo bi dobro da takvi relikti prošlosti ne postoje u 21.om veku. Puno sreće sa romanom, javite ako bude u online verziji da pročitam. I ja planiram prvi roman u skorijoj budućnosti, obradili neku drugu temu koju još u blogovima nisam obradila. Lep pozdrav

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: