Nepodnošljiva lakoća nerazmišljanja


Nalazite se na ulici. Žurno hodate da biste stigli na koncert za koji imate kartu. Na raskrsnici srećete grupu ljudi. Ti ljudi stoje kao ukopani i gledaju, da ne kažem zijaju u nebo, svi do jednog. Vi ne razmišljate i podižete glavu da pogledate šta se to gore, na nebu tako zanimljivo odigrava. Zašto to radite tj.zašto ljudi to rade? Odgovor je feler odn.nedostatak u mišljenju, bolje rečeno – nepravilan način razmišljanja koji je među stručnjacima označen posebnom odrednicom – social proof.

Na koncertu klasične muzike, tokom naizgled nezavršenog muziciranja jedan gledalac počne energično da tapše. Odjednom, cela sala tapše. I vi tapšete. Zašto? Opet social proof. 

Nakon koncerta dolazite u garderobu da uzmete svoj mantil. Opazili ste da ljudi ispred Vas stavljaju novčić na jednu ravnu iako je garderoba uračunata u cenu. Šta Vi radite? I Vi ostavljate bakšiš. 

Nalazite se na liturgiji. Opet vidite tacnu. Ljudi stavljaju novac, svako stavlja različitu sumu. Primećujete tendenciju da ipak treba ostaviti malo veću sumu novca, pa to i činite. Zašto? Opet ‘social proof’. Ova pojava ima još jednu oznaku. To je ‘instinkt stada ‘. Videli ste da masa ljudi stoji u redu da bi potpisala za određenog političkog kandidata. Tako velika grupa ljudi ne može da pogreši, zar ne? Stajete u red, i stavljate svoj potpis. Sigurni smo da se ispravno ponašamo onda kada se ponašamo kao i svi ostali. Drugim rečima: Što više ljudi smatra da je neka ideja ispravna, to korektnija je ova ideja u našim očima – što je naravno neviđeni apsurd!

Instinkt stada je uočljiv u panici među ljudima koji rade na berzi, u svetu mode, menadžmenta, u raznim religijama, u stranačkim aktivnostima, u predizbornim kampanjama, u toku različitih dijeta  s ili u najobičnijem ponašanju tokom aktivnosti u slobodnom vremenu. U kolektivnoj kulturi, čovek je učauren upravo u instinkt stada. Razmislite o kolektivnim samoubistvima koja se dešavaju u sektama. O čemu se tu radi? Čak i ako milioni veruju u neku glupost ona neće zbog toga postati istina. Glupost ostaje glupost pa makar i svi članovi partije ili religije u nju verovali. 

Uzmimo primer Solomon-Aš eksperimenta. Taj eksperiment je izvršen sada već davne 1950-e godine. Ovaj eksperiment dokazuje kako utisak ili pritisak koji grupa vrši ostavlja posledice na zdrav ljudski razum i iskrivljuje pravilno razmišljanje. Jednom ispitaniku su pokazane linije različitih dužina. Ta osoba mora da odredi da li su linije kraće ili duže od jedne linije koja ja zadata kao referenca. Osoba sedi sama u sobi. Ocenjuje sve linije potpuno ispravno. Ovaj zadatak je baš lak. Ali ne zadugo. U sobu ulazi sedam ljudi, to su sve glumci ali osoba koja je ispitanik to ne zna! Jedan za drugim, ovi ljudi daju namerno pogrešne odgovore, kažu “ ova linija je manja “ iako je vidljivo da je ta linija veća od linije reference! Tada ponovo dolazi ispitanik na red. U 30% slučajeva on daje istovetan pogrešan odgovor jer su ljudi iz prethodne grupe taj odgovor označili kao ispravan! Ispitanici padaju pod uticaj grupe, odaju se utisku stada, instinktu krda. 

Zašto smo ovakvi? Zato što je ovakvo ponašanje tokom naše evolucione prošlosti predstavljalo odličnu strategiju za preživljavanje. 

Nalazite se u vremenima praistorije. 50000 pre Hrista. Sa svojim drugarima, lovcima – sakupljačima plodova stalno ste u nekoj potrazi i u pokretu. Odjednom svi Vaši drugari počnu da trče. Šta Vi radite? Da li ostajete da stojite i češkate se po čelu razmišljajući da li Vam je zaista opasni lav za petama ili ipak neka bezopasna životinja koja samo liči na lava ili ste se i Vi za njima odmah dali u beg? Najverovatnije, učinili ste ovo drugo. Trčite što brže možete za svojim drugovima. Ne razmišljate baš ništa. Instinkt stada nam je evolucija ostavila kao sredstvo preživljavanja. Nažalost, koristimo ga i danas kada nam ne preti opasnost od strašnih zveri, doduše možda neke ljude doživljavamo kao preteću opasnost, doslovno kao moderne zveri pa ne činimo ništa da se odupremo uticaju stada. Razmišljaćemo kad budemo na sigurnom, a do tada – u juriš na imaginarnu opasnost ili na umišljenog neprijatelja. Što je sigurno, sigurno je. Kud svi Turci…

Ova mustra ponašanja je tako duboko u nas utisnuta da je primenjujemo čak i onda kada nema opasnosti golog opstanka. 

Postoje situacije kada treba slediti ‘social proof’ metodu. Imate karte za fudbalsku utakmicu ali nalazite se u Vama nepoznatom gradu. Ne znate gde je stadion. Sada ima smisla da pratite kuda ide grupa ljudi koji liče na navijače. 

Situacione komedije tzv.sitkomovi ili talk show emisije koriste ‘ instinkt stada ‘. Na važnim mestima tokom epizode, čuje se zarazni smeh. Taj smeh vam određuje da se baš posmatrajući tu scenu i Vi nasmejete. Da li ćete to i učiniti, Vi znate. 

Jedan od najboljih primera ‘ social proof ‘ – a je Gebelsov govor “ Želite li totalni rat? iz 1943-e godine. Na YouTubeu možete pogledati ovaj video. Da su pojedinačno i anonimno pitani, ljudi nikada ne bi poželeli totalni rat, ali u grupi…

Reklame koriste našu slabost za ‘ instinkt stada ‘ i to baš masovno i sistematski. Budite skeptični kada čujete u reklami da je neki proizvod “ najprodavaniji „. Radi se o apsurdnom argumentu. Čak i da jeste najprodavaniji to ne znači da je i najbolji. Baš kao i knjige koje se najviše reklamiraju da su “ najprodavanije „, ne znači da su i najkvalitetnije. Možda je baš neki jeftiniji proizvod bolji, ili knjiga prodata u manjem broju primeraka ima veću vrednost. 

Ako 50 miliona ljudi veruje u neku glupost, ta glupost zbog toga neće postati istina. 

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

6 thoughts on “Nepodnošljiva lakoća nerazmišljanja

  1. Ljudi se plaše izdvajanja iz mase. Plaše se osude jer imaju drugačije mišljenje ili stavove. Jer, ukoliko drugačije razmišljaju masa će ih odbaciti. I zato ljude koji su drugačiji, svi gledaju sa nekim strahom i podozrenjem. Tim ljudima se olako lepe etikete koje nemaju osnova,
    Instikt preživljavanja i želja da se bude deo kolektiva nalazi se duboko u pojedincu. U njegovoj podsvesti. Pored toga, tu je i stalno preispitivanje-da li sam nešto dobro uradio, i šta kažu ostali o tome…
    Komleksna i zanimljiva tema o kojoj se može diskutovati i još pisati 🙂

    Liked by 2 people

    1. Da. Ubi nas to “ a šta kažu ostali o tome“ . Ovaj blog je upravo dokaz da se radi o feleru ljudskog mišljenja, i da rukovođeni instinktom stada nanosimo zlo i sebi i drugima. Sada je bar jasno da je umetnost čistog i zdravorazumskog razmišljanja ipak DAR i da se retki mogu pohvaliti da imaju taj dar. Nažalost.

      Liked by 1 person

  2. Тешко је издвојити се из „стада“. Ја годинама одем на посао, „изолована“ од осталих јер ме смарају бесмислени разговори и трачеви колега. Сад сам већ навикла…
    Моја старија ћерка већ учи како је не бити „део стада“. Већ је доживљавала да јој другари из одељења приговарају што пропушта рођендане због фолклора, због породичних прослава… Храбро се она носи са тим, и вероватно јој много значи подршка у породици 🙂

    Liked by 1 person

    1. To je dobro što je ćerka već osetila poriv da ne bude deo mase koja provodi svoje vreme tako što gubi vreme. Njeni drugovi će se kasnije kajati što nisu imali neke aktivnosti ili neki hobi vredan žrtve. Tvoja ćerka čini ispravnu stvar, a i ti takođe, zašto bi ‘upadala’ u praznoslovlje sa kolegama ako ti to smeta, prosto nismo svi isti. Većina, nažalost voli prazne priče i tračeve. Drago mi je što postoje ljudi kao ti i članovi tvoje porodice koji to ne vole. Mnogo je bolje voditi jedan jedan kvalitetan razgovor u mesecu nego izgubiti dane u praznoslovlju.
      Pozdrav 😊👍

      Liked by 1 person

  3. Ono što je najgore, čak i ljudi koji kritikuju „efekat stada“ u ovom trenutku već u sledećem su deo njega potpuno nesvesni situacije u kojoj se nalaze. Jer u današnje vreme prosto ne možeš da se ne priključiš „nekom stadu“ na ovaj ili onaj način, šta god bio ovaj ili onaj način.
    Naravno tekst i tema su odlični i što kaže Rada može se o tome diskutovati do prekosutra.

    Liked by 1 person

    1. Da, upravo to! Postanemo deo stada nesvesno i neosetno, tek kasnije uvidimo šta nam se dogodilo. Bitno je imati moć to uvideti i to je ta razlika između ljudi koji to nikad ne uvide i onih koji se ipak osveste i kažu : “ Ne znam šta mi je bilo ali trudiću se da mi se to ne ponovi „. Opasno je biti deo mase. Masa ne pita. Masa osuđuje bez suda i presude. Masa je stihija a čovjek je ipak vekovima daleko od praistorije kada je to bilo neophodno. Sad je vreme da budemo svoji, da svako misli svojom glavom.
      Hvala na komentaru 😊😏😉

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: