Iluzija kontrole

Jutro je. Nešto oko 9 časova, na gradskom trgu pojavljuje se jedan muškarac. U ruci drži crvenu kapu i njom energičnim, skoro divljim pokretima maše. Posle pet minuta nestaje. I tako svaki dan. Jednog dana, prilazi mu policajac i pita: “ Šta Vi ovde zapravo radite? „. “ Prodajem žirafe. “ “ Ovde nema žirafa. “ “ Tja, onda dobro radim ovaj posao. “

Sledeća scena: jedan čovek odlazi kod prijatelja koji je vezan za krevet zbog polomljene noge. Prijatelj ga moli da mu na kiosku kupi jedan loto tiket. Čovek odlazi na kiosk, kupuje listić i zaokružuje šest brojeva, uz to napisavši ime prijatelja na listiću. Kad mu je dao listić, prijatelj je bio besan. “ Zašto si popunio listić??“ Ja sam želeo da ga popunim. Eto, sad sa ovim tvojim brojevima nikada neću imati dobitak!!“ “ Zar odista misliš da ovo što je zaokruženo može uticati na bubanj u kojem se okreću kuglice?, odgovara onaj čovek. Prijatelj ga posmatra nerazumnim pogledom.

Kazino. Ljudi bacaju kockice. Svi misle da će dobiti. Svi žele dobitak. Ako žele veći broj, snažno zakotrljaju kockicu. Za manji broj, bace je što je moguće nežnije. Ili je obrnuto. Nebitno. U svakom slučaju je nerazumno! Očekivati da ćemo dobiti određeni broj zbog načina na koji bacamo kockicu – vrhunska nerazumnost. Isto kao i pokreti nogama od strane fudbalskih navijača koji posmatrajući utakmicu pa misle da na taj način učestvuju u igri ili je kontrolišu?!

Ova iluzija kontrole zajednička je svim ljudima. Želimo da utičemo na svet, da ga usmeravamo pomoću dobrih misli, energije ili karme.

Iluzija kontrole je tendencija da možemo uticati na okruženje i svet u kojem živimo. 1965-e naučnici Dženkins i Ward izveli su jedan jednostavan eksperiment sa dva šaltera i sijalicom koja je bila uključena ili ugašena. Sijalica je bila podešena da se potpuno slučajno pali i gasi i to naizmenično a ispitanici su bili ubeđeni da su pritiskom na šalter oni kontrolisali kada će se sijalica upaliti, a kada ugasiti. To nije zavisilo od njih, nisu mogli uticati. Međutim, oni to nisu znali već su bili ubeđeni da imaju moć da je upale i ugase baš onda kada i kako oni požele.

Kada istražujemo pojmove iluzije kontrole, još jedan američki eksperiment nam može biti zanimljiv, a i od koristi. U ovom opitu, ljudi su bili zatvoreni u jednu ispitnu sobu u kojoj je zvuk konstantno bio pojačavan. Postojale su sve sobe: soba A i soba B ali sa jednom važnom razlikom. Soba B je imala na zidu jedno crveno dugme – za paniku. Rezultati? Ljudi u sobi B mogli su da izdrže jače tonove. Vic je bio u tome što dugme za paniku nije funkcionisalo! Iluzija je bila dovoljna da ljudi izdrže izvan granice bola. Ako bi ove rezultate pročitali Solženjicin, Viktor Frankl ili Primo Levi, ne bi bili iznenađeni. Iluzija da čovek može da izmeni sudbinu, makar i malo, makar i preko dugmeta koje ne funkioniše, dovoljna je da se živi i preživi. 

Pešaci na Menhetnu žele da pređu ulicu. Stiskaju dugme na semaforu. To dugme takođe nije u funkciji. Zašto onda to dugme postoji? Da bi pešaci poverovali kako imaju uticaj na saobraćajne signale. Tako će lakše podneti čekanje na semaforu. Nauka je ovakve tastere nazvala : placebo dugmad! Uzmimo još i ovaj primer: regulisanje temperature u kancelarijama. Nekima je previše vruće, drugima je hladno. Pametna tehnika koristi iluziju kontrole pa na svakom spratu postoji jedno dugme za regulaciju temperature koje naravno, ne funkcioniše 😀 Broj reklamacija se automatski smanjuje. 

Bankari i biznismeni sviraju na klavijaturama iluzije kontrole! Da dugmad ne funkcioniše, ljudi saznaju tek onda kada onima koji upravljaju to odgovara. Možemo im ostaviti tu kontrolu, a oni nama iluziju da nešto možemo da kontrolišemo. Zanimljivo, placebo efekat postoji i u medicini. Pacijent dobije “ tabletu “ koja samo liči na lek koji mu je potreban. Psiha odradi ostatak posla. On veruje da je njegova bolest pod kontrolom a zapravo je uzeo placebo lek. To je mogla biti i obična bonbona. 

A Vi, dragi čitaoci? Držite li sopstvene živote pod kontrolom? Verovatno, manje nego što mislite. Da li smo onaj čovek sa crvenom kapom? Svakako: koncentrišite se na onaj mali broj stvari koje možete da kontrolišete, a ostalo – pustite. 

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

5 thoughts on “Iluzija kontrole

  1. Da, jeste najpametnije da se preostalo pusti.
    Tekst mi se jako dopao. I značio. Na trenutak malo, ali samo malo uznemirio.
    Odlične su ti ilustracije vezane za eksperimente. I tvoj osvrt na njih.
    I da, kada bih morala da budem osoba sa crvenom kapom, umesto nje bih držala korpu sa voćem na glavi, kao žene u Africi, i govorila: Zdravo je, zdravo je.
    Veliki pozdrav za tebe draga.

    Liked by 1 person

  2. Život ne može da se drži pod kontrolom. Sve što planiramo i želimo može iz nekog razloga da nestane za tren.
    Razmišljam i o ovim primerima koje si navela u tekstu. Ne znam koliko je dobar primer kad prijatelj ode da kupi LOTO listić. Nije morao baš da ga popuni 🙂 ako već njegov povređeni prijatelj voli da igra LOTO..
    Placebo efekat sa lekovima je poznata stvar, lekari ga koriste kod hipohondora koji žele lek iako nisu bolesni.
    Odličan je tekst, tera na razmišljanje 🙂

    Liked by 1 person

    1. Popunio je listić namerno da bi prijatelju dokazao da ne moze kontrolisati niti pogoditi koji ce brojevi izaci, ma ko popunio – isto je, a to sto prijatelj u svoj strasti za kockom nije razumeo poruku, druga je stvar 😊 pa mu jos rekao ‘eto sa tvojim brojevima nista necu dobiti ‘ kao da bi sa sopstvenim brojevima dobio. Ma nonsens kao i svaka kocka.
      Placebo svet. Nema kontrole.

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: