Jedna đavolja žena na velikom putu

Da nisam bila slepa za zamke i prepreke, davno bih odustala. 


Imala je benzin u krvi, a nerve od čelika: Klerenore Stines, prvi čovek ( žena ) 😊 na putu oko sveta autom. Dve godine je trajala iscrpljujuća tura puna prepreka i usputnih nevolja.

Dok su se druge devojčice još igrale lutkama, Klerenore Stines je već vozila auto! Sa 11 godina preuzela je kontrolu nad očevim volanom. Treće od sedmoro dece barona Hugo Stines-a ( 1870-1924), bila je  devojčica koja je sprovodila svoju volju i posedovala enormnu upornost. Taj magični auto nije bila samo stvar koja miriše na benzin, za nju je auto bio sloboda, brzina i avantura. “ Kad se osvrnem na svoje detinjstvo, želja za avanturom me nikad nije ostavljala. U meni je ležao poriv da nepoznatim. „, sećala se Klerenore Stines kasnije.

Život na stazi


Klerenore Stines je rođena 1901.godine, a od 1927 do 1929 bila je prvi čovek koji je autom obišao svet. 47000 kilometara preko Balkana, Male Azije, Rusije, Sibira, Mongolije, Kine, Južne i Severne Amerike.

Ovo pionirsko putovanje počelo je 25.maja 1927 u Frankfurtu na Majni. Za auto kojim će putovati odabrala je Adler Standard sa 6 cilindara i maksimalnom brzinom od 90 km/h. Auto je imao sedišta koja su mogla da se polože nazad, za spavanje. Veliki deo auta je zauzimala reklama za firmu Adler, a od sponzora je sakupila 100000 tadašnjih rajhsmaraka. U voznom parku ovog putovanja bio je i jedan kamion sa rezervnim delovima, provijant ( 128 kuvanih jaja ) benzin i materijal za snimanje filma. U gepek je spakovala još i tri pištolja i tri haljine. 😀

26-godišnja devojka je već bila šampion Nemačke u automobilskim trkama, i to sa 17 osvojenih titula. Često je bila jedina žena među muškarcima na ovim trkama. Automobilizam joj je bio druga karijera. Uz to je asistirala ocu u porodičnoj firmi. Kada je otac neočekivano rano preminuo, porodica joj je sugerisala da bi dama njenog porekla trebala da nađe jednu dobru partiju za udaju. No, Klerenore je imala tvrdu glavu koju je od oca nasledila. Pušila je i glasno se smejala, nosila bubi frizuru i pantalone za auto trke. Nakon jednog auto relija u Rusiji, sinula joj je ideja: putovanje autom oko sveta! To niko pre nje nije uradio. Porodica ju je od toga odvraćala. Ali skandal-ćerka je ovo mislila ozbiljno. Dobila je podršku nekoliko moćnih firmi: Adler, Bosch i Kontinental. Proučavala je karte, planirala rute i sređivala depo za benzin i rezervne delove u autu i pratećem kamionu.

Njen tim: dva mehaničara iz firme Adler i Šveđanin Karl- Aksel Soderstrom. On je trebao putovanje da dokumentuje filmom i fotografijama. Hladni Šveđanin je imao uticaj na mladu Nemicu koja je sve želela brzo i koja je žurila nepoznatom svetu u zagrljaj.

Želela je pre zime da stigne u Rusiju. Na Balkanu je vozila kroz strme klisure i visoka, strmoglava brda. Nakon tri nedelje, stigla je u Istanbul. Tamošnje vlasti su je šikanirale i zadržavale papire. U jednom društvu gde je muškarac bio sve i svja čudili su se ovoj neudatoj ženi u pantalonama koja je putovala sa tri muškarca. Napustivši Ankaru, pokvario joj se kamion. Sledile su reparature i dalje zadržavanje. Nakon 40 sati nespavanja, njena mala trupa konačno stiže u Siriju gde ih čeka 50 stepeni u hladu. Bilo je to suviše veliko opterećenje za auto te su gume eksplodirale. Mehaničari su opravljali auto i trebao im je odmor. Ali Klerenore ih je gonila napred, uskim i lošim ulicama, putićima punim krtičnjaka sve do planine Zagros.

Glad, žeđ, vrelina, nedostatak sna i hladne noći morile su trupu. Iznova bi morali da čupaju auto iz pustinjskog peska, ali ipak su serpentinama stigli 2000m visoko na Kavkaz. Kiša je spirala delove ulica, morali su auto da transportuju vozom da bi mogli da nastave prema planu. Nisu imali više hrane, zube su prali hladnom vodom, Klerenore je sve konzerve usput poklonila. Šveđanin se sve više žalio na “ prokleto putovanje „i svojeglavost šefice. U avgustu su konačno stigli do Moskve. Tada se jedan od mehaničara teško razboleo i napustio ekspediciju. Drugi mehaničar je odustao. Samo kamerman Soderstrom je nastavio dalje sa đavoljom mladom ženom iz Nemačke. Sad je bio vozač i tehničar. 

Gladni čopori i hladni vetrovi


Putovanje se nastavilo, a veza između Klerenore i Soderstroma počela je da jača. “ Ona se nikad ni na šta ne žali, mora da je od čelika. „, zapazio je on. Onda se dogodilo ono što su hteli da izbegnu. Ušli su u oštru, sibirsku zimu. U Nižnjem Novgorodu auto je ostao zaglavljen u blatu. Izvukli su ga uz pomoć šest konja. U njih su buljili kao u neku čudnu vrstu, napisao je on u dnevniku s putovanja. Ljudi su izletali pred njih sa krstom 😀, drugi su ih nepoverljivo gledali, a mnogi su i pored toga bili spremni da im pomognu. U februaru 1928. preko zaleđenog Bajkalskog jezera stigli su do Irkutska. To niko pre njih nije uspeo. 7. februara su se obreli na snegom prekrivenoj obali.

U Mongoliji ih je takođe čekao sneg, hladni vetrovi koji seku kosti, čopori gladnih vukova i jakova. Početkom marta termometar je pokazao minus 30 stepeni. Otapali su motor uz pomoć vatre. Grupica razbojnika im je preprečila put. Dali su pun gas i projurili kroz njih. Uskoro je kamion počeo da gori. 400 litara benzina i 3000 metara celuloidne trake bilo je u njemu. U poslednjem momentu su ugasili vatru. Obreli su se u Pekingu kao prvi ljudi iz Evrope koji su uspeli autom da stignu tamo. Pola puta bilo je pređeno!

Brodom su se domogli do sledećeg cilja – Novog sveta! Južna Amerika, a potom i Severna, bile su na redu. Lima, Peru i ulice pune katrana. Bez kamiona,vozili su autom uz obalu. Auto se uvek negde zaglavljivao, dobroćudni seljaci su im pomagali da ga izvuku. Ponekad bi im i dinamitom oslobodili put. Na kamenom putu 50 km do sledeće hacijende ostali su bez vode. Soderstrom je notirao: “ Plakali smo kao deca. Puzali na sve četiri jer nas je svaki korak pekao kao vatra. “ Nekako su ipak uspeli ali Soderstrom se ozbiljno razboleo. Dobio je upalu pluća. Stigli su u Buenos Aires a tabla je pokazivala : 25559 kilometara. Ponovo na zapad. Sledeće odredište: Valparaiso, Čile.

Paklena maršruta sa Hepi endom

Kao finale došao je lakši deo puta: autoput u SAD. Američka štampa je proslavljala hrabre Evropljane. Primio ih je i američki predsednik Huver.

Nakon 25 meseci, 46758 kilometara dosegli su svoj cilj: Berlin. To je bio dupli hepi end. Ona je napisala svoju priču, i pronašla ljubav svog života. Soderstrom se razveo da bi mogao sa njom da se venča. Dobili su troje dece i nastavili zajednički život u Švedskoj.

Klerenore nije više preduzimala ovako velika putovanja.

U jednom TV – intervjuu, njena nećaka se prisećala: Tetka Klerenore bi životom ispunila sobu gde god bi ušla, bila je dominantna, nudila bi viski i uvek bi rekla ono što misli bez obzira šta drugi na to kažu.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

One thought on “Jedna đavolja žena na velikom putu

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: