The Versatile Blogger Award

award

Slučajno sam saznala da su me dve blogerke ( Rada i Suza ) nominovale za ovu nagradu, i ovom prilikom im se na tome zahvaljujem. Nađoh malo vremena da napišem nešto o onome što procedura zahteva.

Ja sam neko ko nema ništa posebno, bar ne posebno novo o sebi da kaže, šta više smatram da je moj život prilično dosadan da bih istrgla iz njega neke zanimljive crtice, no pokušaću. U jednom blog intervjuu za Slučajnu domaćicu sam već dosta o sebi rekla, kao i ovde na svom blogu.

Kada pogledam unazad na intervju koji sam dala, shvatam da i nisam imala šta posebno i zanimljivo da kažem tako da su možda i u pravu oni blogeri koji su tada pisali kako obični ljudi ne treba da daju intervjue bez povoda. Ja jesam sasvim obična osoba, blogerka koja još nije objavila knjigu, što ne znači da neće. U svakom slučaju, taj intervju može da posluži kao izvor podataka o meni, recimo za ovu bloegrsku igricu čime on dobija na značaju i pored toga što je ničim izazvan.

O sebi bih još mogla reći da sam stanovnik donjih spratova istorijske stvarnosti, dakle sasvim neuticajna osoba sa pravom diplomom koja ne vredi ni u mojoj zemlji porekla, a ni u zemlji u kojoj se trenutno nalazim. Nazovimo to lošim srećom, ne bih da tražim krivce, ako bih ih i tražila označila bih prvo sebe. Svojim najvećim životnim uspehom smatram to što imam ćerku, sve ostalo je manje bitno. Ako bih se odlučila za nekoliko zanimljivosti, to bi bile:

  • Majka mi uvek govori da sam sa 10 meseci znala napamet pesmice, nešto ne verujem u to ali ona insistira da je tako bilo i baš je ubedljiva.

** U julu 1995 stajala sam ispred vrata Filozofskog fakulteta u Beogradu, tražila sam svoje ime na listi onih koji su položili prijemni. Gledala sam prvo donji deo liste, i nisam mogla da nađem. Tek nakon izvesnog vremena mi je sinulo da bih mogla da pogledam i ka vrhu. Tu sam se našla, na 5-om mestu. Mislim da sam letela ulicom od sreće kao da sam osvojila svet. Kasnije će se pokazati da moj indeks i visoke ocene nemaju baš neku vrednost a ni priznanje okoline što me je uvek rastuživalo.

*** 1997 mi nije bilo do studentskog protesta. Htela sam da učim, da se bavim naukom. No, niko me nije pitao šta ja želim. Predavanja su prekinuta i onda smo mi morali da se borimo da tadašnji vlastodržac prizna rezultate izbora. Izgubili smo silno vreme, a ne znam šta smo dobili? Koji mesec više u stažu boraca za demokratiju, i ništa više od toga. Kasnije sam se u svom diplomskom radu bavila istorijom američke demokratije. Nažalost, dozvoljavala sam sebi da učestvujem u silnim onlajn diskusijama gde sam se izložila komentarima od strane ljudi koji kada čuju reči SAD ili EU reaguju burno, i nisu u stanju da sagledaju širu sliku. Pritom su naravno uvereni da je njihovo bahato neznanje veće od bilo čijeg znanja kao i a priori osuda svih država koje im nisu po volju. Teoretičari zavere su tek posebna priča. Na sreću, onlajn komentarisanje je iza mene. Taj prostor sam ipak prepustila “ stručnijima “ od sebe.

**** Tokom bombardovanja 1999 bila sam u Srbiji, nisam se skrivala u podrumu, kretala sam se slobodno, čak sam i Istoriju starog veka položila uz zvuk sirena. U svom srcu nakon silnih godina ne nosim mržnju prema ljudima koji su nam na takav način poremetili živote. Svakom događaju nešto prethodi pa tako i ovom nesretnom napadu. Na studijama istorije smo učili da istoričar mora zadržati neutralan stav, sagledati svaki događaj iz više uglova i pisati prema Tacitovom načelu Sine irae et studio – bez mržnje i pristrasnosti. Mnogi istoričari kao i pseudoistoričari su se oglušili o ovaj postulat i u svojim spisima se predaju romantičarsko-iracionalno-nacionalističkom zanosu. To nije istorija.

***** Jedan period svog života sam provela tako što sam intenzivno obilazila manastire po Srbiji. Može se reći da sam zapala i u pravoslavnu mistiku. Nisam mogla da shvatim kako neko može da ne veruje. Sada shvatam da je vera dar, i da taj dar nema svako. Uzimala sam Božji skiptar u ruke, bivala lično uvređena na svaku uvredu njegovog imena kao da običan čovek pak Boga koji je svevišnji apsolut može da uvredi. Na kraju sam bila povređena samo ja što je značilo da je moja vera bila ili slaba ili neispoljena na pravi način. Da, država je svetovna i ljudi se ne dele prema svojim religijskim ili političkim uverenjima nego prema tome kakav je ko čovek. Ima divnih ateista kao što ima jezivih, isključivih i diskriminatorski nastrojenih vernika.

****** 2009 godine sam prepešačila maršrutu Tragovima Kolubarske bitke sa svojim učenicima. Hodali smo 30 kilometara, i sertifikat o tome da sam stigla na cilj još uvek čuvam. To ističem jer su mnogi ulazili u automobile i kamione i tako stizali do cilja. Tada sam predlagala da se napravi turistička atrakcija na mestu te bitke. Zamislila sam da se izgradi kompleks zgrada u kojem će biti novih radnih mesta. Ljudi bi bili angažovani da u uniformama ondašnjeg vremena šetaju rovovima, a turisti bi se slikali sa njima. Moj predlog je ušau u uži izbor na jednom opštinskom konkursu ali je pobedu odneo neko drugi, smatram politički podobniji. Uradili su jedno veliko – ništa. Kasnije sam u zemlji u kojoj sada živim videla na desetine takvih istorijskih kompleksa. Šta sprečava vlasti i ljude u mojoj zemlji da ovakvu ideju sprovedu u život, ne znam. Možda i znam ali ne želim da kažem jer sam umorna od svega.

*******  Iz razloga zasnivanja porodice otišla sam iz zemlje. Život bez politike je mnogo bolji, to shvatiš tek kada odeš. Zemlja u kojoj sada živim nije idealna ali je bolja od one iz koje sam otišla. U Nemačkoj majke dobijaju novac za decu, nije veliki novac ali nije ni zanemarujuć, to je jedan plus koji dodeljujem ovoj zemlji. U Nemačkoj možete biti otpušteni s posla ako prečesto idete na bolovanje. Jedna nedelja vam se toleriše, posle morate da ozdravite kako znate i umete. Nisam sigurna da li je ovo minus ali je nešto što nije humano. U svetu kapitalizma nema superhumanosti. Ili ćete biti ozbiljan radnik koji „gine“ na poslu ili idite kući. Ono što je jezivo kod kapitalizma nije usamljenost već činjenica da ste zamenljivi. To je poražavajuće. Borba za opstanak nije samo tipičan balkanski proizvod, ona postoji i u zemljama EU samo u drugačijim oblicima.

 

Previše napisah, sada bih da nominujem.

Nominujem sve one blogere koji čitaju, lajkuju i komentarišu moje blogove. Sve, bez izuzetka, a oni će se prepoznati sami.

 

Ovo nije sve

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

2 thoughts on “The Versatile Blogger Award

    1. Verovatno 😊 ali ne moras da se obazires, mozda sam u zurbi prekrsila pravila, medjutim zaista sam imala zelju da nominujem sve koje citaju i komentarisu moje blogove a i ja njihove. Da sam imala vremena nominovala bih nekog novog kao podrsku u krcenju puta blogosfere 😀 sledeci put cu to uciniti.

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: