Dokazano u nedostatku dokaza

Pljačkaši i pobunjenici, čuvari bogatih plantaža i prestupnici organizovali su u drugoj polovini 19. veka na Siciliji bande čiji članovi su poštovali strog kodeks časti. Uskoro se pojavljuje i jedna zagonetna forma udruženja – mafija. Silom uspeva da pokori čitavo ostrvo, pritiskom na posednike, korumpirane političare. I postaje prototip organizovanog kriminala. 


***

Ujutro 1. februara 1893. Emanuele Notarbartolo je izašao iz svoje kuće, zatvorio sigurnosna vrata i prošao kroz dvorište osigurano visokim zidom. Poneo je oružje sa sobom. Notarbartolo nikada nije putovao bez oružja. 

Emanuele Notarbartolo, marćeze od San Đovanija bio je jedan snažni 60- godišnjak. Gospodin sa proređenom kosom i budnim, oštroumnim pogledom. Poreklom iz plemićke porodice, bio je gradonačelnik Palerma a zatim generalni direktor banke Sicilije i važio je za idealistu koji veruje u poštene poslove i naporni, vredni rad. 

Upravo zato je i morao da se povuče sa mesta direktora sicilijanske banke jer je tamo morao da se bori protiv​ protekcije i prevare. U međuvremenu, govorkalo se da će se on ipak vratiti na mesto koje je morao da napusti. Možda je zato i preduzeo ovaj put za Palermo. 

Ušao je u voz za Palermo, u prazni odeljak prve klase. Odložio je pištolj u prostor iznad sedišta. Na stanici Termini Imerese kratko se probudio. Sa 13 minuta zakašnjenja čuo se signal za nastavak vožnje. U poslednjem momentu u voz su ušla dva muškarca u tamnim mantilima i okruglim šeširima na glavama.

Kad je voz ušao u tunel između Termini Imerese i Trabija, podrhtavanje vagona prigušilo je jedan drugi zvuk. 

Muškarci su imali bodeže u rukama. Marćeze je skočio sa sedišta u nameri da potraži pištolj. Napadači su već uspeli da mu zariju par uboda, nekoliko uboda je završilo rasporivši sedište. Četiri završna uboda u grudni koš i sve je bilo gotovo. Krv na prozorima i poprskana sedišta bila su jeziv prizor. Napadači se nisu na to obazirali već su vukli telo u nameri da ga izbace iz voza. Dovukli su leš do vrata u trenutku kada je voz prelazio jedan most. Izbacili su mrtvog Notarbartola napolje. Međutim, telo nije završilo u vodi već je ostalo na šinama. Tu je pronađen i identifikovan. 

Ljudi na ulicama Palerma su uplašeno šaputali. Mafija!

Glasovi o kriminalnoj organizaciji koja deluje na Siciliji čuli su se tokom čitavog tog veka. I bili su povezani sa jednom rečju koja na dijalektu Palerma znači: lep, sposoban, odvažan, samopouzdan. Ta reč je mafiozo. 

1863 je u jednoj popularnoj pozorišnoj predstavi upotrebljen termin: mafija. Pripadnicima mafije nazvana su dva muškarca, otpadnika od zakona. Dve godine kasnije, prefekt Palerma Filipo Ðalterio takođe koristi ovaj termin u jednom izveštaju. Jedna kriminalna organizacija čiji članovi čuvaju svoje identitete u tajnosti – to je mafija, pisao je Đalterio u tom izveštaju. Mafija – reč kao oznaka za snažan osećaj časti, snage i nezavisnosti. Reč koja je deo sicilijanskog mentaliteta na koji je arogantni italijanski sever sa nipodaštavanjem gledao.

Mafija i njena prva žrtva – Notarbartolo. Prva poznata žrtva – cadavere eccellente. 

Leopoldo Notarbartolo, sin ubijenog, angažovao je brojne advokate u istrazi očevog ubistva. Uložio je čitavo porodično bogatstvo da bi stigao do cilja a to je otkrivanje očevih ubica. 

U novembru 1899 stajao je Leopoldo N. pred oblasnim sudom u Milanu i saopštio svoju optužbu: Don Rafaele Palicolo je izdao nalog za ubistvo njegovog oca. 

Njegovo izlaganje potreslo je Italiju. Lokalno ubistvo pretvorilo se u nacionalni skandal. Mlada italijanska nacija imala je neprijatelja: organizovani kriminal u licu arhaičnog sicilijanskog mentaliteta.

Godinama su se ljudi povezivali da bi na nasilan način došli do bogatstva. Od piratskih grupa do organizacije za ktiminalne radnje. Ali nigde u Evropi seljaci nisu bili tako eksploatisani kao na Siciliji. 

Aristokrate su oformili miliciju, naoružane batinaše koji su ucenjivali i zastrašivali seljake ukoliko bi im ne bi platili na vreme.

Mafija nema godinu osnivanja, ni statut 😊 i gotovo je nevidljiva zahvaljujući nečemu što se zove omerta. Ova reč označava obavezu pripadnika mafije, to je zavet na ćutanje i čuvanje tajni i podataka. Član mafije ne sme da priča sa policijom niti od nje bilo kakvu pomoć da traži. Ako je nekom potrebna pomoć treba da je traži od nekog moćnog prijatelja – patrona. 

***

Oko 1850 Sicilija je izvozila godišnje 750000 sanduka limuna i pomorandži, 30 godina kasnije triput toliko. Ulaganja su bila značajna. 

1872 viđeni hirurg Dr Gaspare Galati preuzeo je upravljanje jednom ogromnom plantažom limuna na 15 minuta od Palerma. Čuvari plantaže koji su imali zadatak da spreče krađu i sami su krali skoro i do četvrtinu žetve. Galati je jednog otpustio i zaposlio novog. Nedugo zatim pucnjima u leđa usmrćen je novi čuvar. Galati je ponovo angažovao zamenu. Uskoro je počeo da dobija anonimna pisma. U pismima je stajalo da je napravio veliku grešku jer je otpustio prvog čuvara. Sugerisano mu je da razmisli inače će završiti kao drugi čuvar. 

Galati je odneo pisma u policiju. Tri nedelje kasnije uhapšen je prvi čuvar i nakon dva sata pušten budući da nije imao veze sa krađom. Galati je povezao delove slagalice. Njegov prvi čuvar plantaže morao je biti član neke bande koja ucenjuje vlasnike plantaža da zaposle samo prethodno odabrane čuvare i maklere. Koga oni odaberu za čuvara taj je čovek od časti, a koga ne odaberu taj je jadni špijun. 

Vlasnici plantaža su morali mirno da posmatraju kako im veliki deo žetve uvek biva ukraden.

Ucenjivači su imali svoje ljude svuda: među kočijašima, trgovcima, radnicima u lukama , svuda su imali organizovanu mrežu. 

Njihov šef capo bio je Antonino Điamona, predsednik jedne fondacije, jedan beskorisni seljački sin pun nepoverenja i sumnjičavosti. Sve što je radilo išlo je u prilog njegovom cilju: sve plantaže u okolini staviti pod kontrolu bande.

Gaspare Galati je sa porodicom morao da napusti Siciliju. Kasnije je shvatio da su svi čuvari njegove plantaže bili mafiozi samo iz rivalističkih ćelija. Omertà je pobedila. Ovaj put. 

Bilo je Sicilijanaca koji su želeli drugačije društvo bez ucena, pljački i ubistava. Društvo u kojem neće morati da se plaše. Čovek koji je zagovarao upravo ovakve ideale bio je Emanuele Notarbartolo, marćeze od San Đovanija. 

Baš u vreme kad je Gasparo Galati izgubio rat protiv mafije, Notarbartolo je kupio plantažu od 125 hektara. 

1873 kao gradonačelnik Palerma prisilio je jednog procenjivača useva da vrati pronevereni novac.

Ime tog prevaranta je bilo: Rafaele Palicolo.

Palicolo je bio iz niže plemićke porodice. Rano je postao kolaborator ili saradnik mafije. Ušavši u politiku biva izabran u rimski parlament. Don Palicolo je tzv. čovek iz naroda. Kad bi se našao u svojoj izbornoj jedinici u Palermu, primao je građane već od ranog jutra u svojoj palati Via Ruggero Settimo. Slušao je pažljivo i strpljivo. Onda bi izlazio napolje i posećivao sve kojima je bila potrebna neka pomoć: mafioze koji su se osećali ugroženo od policije, studente kojima su trebale da se ponište loše ocene, odbornicima su bile potrebne bolje pozicije itd. I za svakog pojedinca Don Rafaele je nalazio reč, i to nisu bila prazna obećanja. Palicolo je znao svakog čoveka u Palermu, magnate, odbornike, mafioze. 

Na Siciliju je tada stiglo dosta novca od strane vlade namenjenog za izgradnju ulica, mostova, bolnica, škola, za saniranje luka, i kao pomoć siromašnima i beskućnicima. Ovaj novac je morao biti raspodeljen tako da svaka lira obezbedi jedan izborni glas. Mafija ( kasnije nazvana  Cosa Nostra – Naša stvar ) kontrolisala je sav ovaj novac budući da je držala pod kontrolom parlamentarce. Zato se i pojavio termin “ u nedostatku dokaza “ kojim se označava posrtanje države pod jarmom mafije pipaka svuda upletenih.   

Između države i mafije postojala je siva zona u kojoj se teško naziralo gde se jedna završava a počinje druga. Državni službenici radili su za mafijaške šefove, gangsteri su im obezbeđivali mandate i obe strane delile su moć. 

Popodne kada bi se građani-molioci razišli, don Palicolo bi se usredsredio na izvore svoje moći. Tu je spadala Banka Sicilije čiji generalni direktor od sredine 1870-ih je bio Emanuele Notarbartolo.

Notarbartolo je bio vešt i uspešan. Sanirao je banku, i vratio poverenje u nju. 

1889 Notarbartolo je postavio ultimatum nadležnom ministru u Rimu: statuti banke mora da se reformišu, a direktorijum banke da se očisti od mafioza ili će on napustiti službu. Don Rafaele Palicolo je bio jedan od četvorice predsedavajućih Direktorijuma banke. Kad je vlada ušla u krizu, Notarbartolo je prepušten sam sebi. Palicolo je to iskoristio da se još više obogati, kreditnim prevarama i mutnim radnjama sa akcijama. Notarbartolo je saznao za to od lojalni članova Direktorijuma i zatražio istragu u ministarstvu privrede. Nekoloko nedelja kasnije njegovo beživotno telo je pronađeno na mostu, na šinama. Suđenje je započelo u Milanu pa se nastavilo u Bolonji. Optuženi Palicolo je govorio i govorio. O varvarstvu, intrigama, nepravdi kao i o poniženju čiji je cilj bio da on bude uništen! Nos je počeo da mu krvari ali on nije prestao da priča sve dok nije pao! Skoro 11 meseci trajao je proces, dokazni materijal nalazio se u 50 foldera, pozvanih 503 svedoka bilo je saslušano. 

Poslednjeg dana suđenja pričalo se da mafija sprema napad. Porota se povukla. Ljudi su se okupili na ulicama i čekali su da čuju presudu. Nakon pola sata su se vratili i saopštili senzacionalnu presudu: kriv. Ljudi su bili radosni kao i Notarbartolo mlađi. Ali ljudi u Palermu su bili uznemireni i iznenađeni. Palicolo je bio jedan od njih, i u interpretaciji Sicilijanaca njemu Italijani sa severa žele da nanesu zlo. Brzo je formiran savez za podršku Pro Sicilia. U njemu su se nalazili Palicolovi moćni prijatelji. 

Mafija se ušančila i postala juristički mobilna. Nakon pola godina videli su se razultati njihove “ pravne “ borbe: Kasacioni sud u Rimu preinačio je presudu. 23. jula 1904 don Rafaele Palicolo bio je slobodan čovek.

U “ nedostatku dokaza „. 

I pored 50 foldera dokaznog materijala, presuda je “ slavno “ poništena u nedostatku dokaza. Dokazano je da dokaza nema, bar ne dovoljno. 

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

4 thoughts on “Dokazano u nedostatku dokaza

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: