GUVERNANTA, SOBARICA I GROF OD HOENCOLERNA, PRVI DEO

Franciska Dabrovski je bila krupna žena ozbiljnih očiju i skoro muških crta lica. Poreklom iz jedne dobrostojeće porodice srednjeg društvenog sloja iz Frajburga. Kao devojčica bila je opčinjena životom, delom i mučeništvom Svetog Fidelisa od Sigmaringena.

 I pored toga što je u Frajburgu završio prava Markus Roj je ipak odlučio da pristupi kapucinerima i postane Fidelis. Upravo su pravne studije tome i doprinele, nije mogao da podnese pravnu i socijalnu nejednakost tadašnjeg društva. Fidelis je bio član kapucinerskog monaškog reda i čitav život je proveo propovedajući veru i mirno, nenasilno ubeđujući ljude da prihvate pomisao o uskrsnuću, životu večnom i ponovnom dolasku Hrista. Umro je 1622 nakon posledica povreda koje su mu naneli naoružani seljaci koji su upali u crkvu u kojoj je Fidelis propovedao.

Franciska je rođena nekoliko decenija nakon ovog nemilog događaja. Trudila se da sazna sve o njemu i njegovom životu. Napunila je 28 godina, a još se nije bila udala. Za njene roditelje to je bilo ravno tragediji. Neprestano su razmišljali i brinuli, na kraju su joj odabrali životni put za koji su verovali da će joj se svideti. Franciska nikada nije svojim roditeljima saopštila sviđa li joj se poziv guvernante ali je prihvatila njihovu odluku. Za ženu tadašnjih vremena i nije bilo puno izbora. Ili će se na vreme udati i postati smerna žena svom mužu, dobra majka svojoj deci i privržena isključivo porodici ili će biti prepuštena sudbini i podsmehu okoline uz neizbežna zapitkivanja zašto se nije udala. Franciska nije mnogo brinula o tome, ona je imala utehu u Bibliji od koje se nije odvajala.

Olakšavajuća okolnost je bila u tome što su se za posao guvernante tražile upravo neudate žene koje će se posvetiti tuđoj deci i vaspitavati ih. Za taj poziv nije bila potrebna nikakva škola, takvih škola nije ni bilo, dovoljno je bilo da devojka ili žena budu iz ugledne porodice srednjeg sloja što je značilo da su u roditeljskoj kući stekle manire i neka osnovna pedagoška znanja. U Franciskinom slučaju čitav metod vaspitanja počivao je na postulatima knjige koju je uvek nosila sa sobom a to grofu Majnradu od Sigmaringena nije smetalo. Odabrao je upravo nju, dopala mu se njena smernost, povučenost i sklonost tihovanju. Franciska je imala posao! Postala je guvernanta u dvorcu Sigmaringen kod grofova dinastije Hoencolern koja pored dinastije Habzburg pripada vodećim i najmoćnijim nemačkim dinastijama. Dinastija Hoencolern je davala grofove, kneževe pa čak i nemačke careve. Vredelo je biti Hoencolern ili makar u njihovoj bliizini. 

Grof Majnrad je imao petoro dece, dao ih je na poverenje Franciski i ona je to znala da ceni. Franciska je obavljala svoj posao revnosno, bila je potpuno privržena deci. Za dve decenije službe upoznala je život na dvoru, poznavala je svaki delić bilo kog dvorskog salona: zeleni salon za kartanje, salon u pink boji za isprobavanje parfema, velika soba za šešire, salon za muziciranje, velika sala za balove i ostalo. Znala je gde su skrivena vrata za beg, bila je u prilici da vidi kadu i toalet kojima je dvorac bio opremljen. Vremenom je počela obavljati i poslove upraviteljice dvorca jer je bila sposobna, vredna i poslu posvećena.

 O takvom životu devojke su mogle samo da sanjaju ali Franciska je vremenom postajala sve nezadovoljnija. Ne, to nije imalo veze sa grofom od Sigmaringena niti sa njegovom decom. Imalo je veze sa Franciskinim ličnim nemirima i tugama. Želja koju nikada nije imala, želja da ima decu javila joj se tokom službovanja iznenada i bez ikakve najave. Tresnula o njenu gala svakodnevnicu, probudila je iz decenijskog sna. Propustila je život! Bila je posmatrač tuđih života. Bila je u lavirintu i trebalo je u tome da uživa i da bude srećna. Da li je mogla? Morala je. I zdravstveno stanje je počelo da joj se pogoršava. Bolovi u leđima od dugotrajnog čitanja i klečanja ili stajanja uz molitve uzimali su danak. Ponekad nije mogla noću da se okrene u krevetu. Morala je da se potpomože rukama da bi se okrenula. Bolovi u leđima su je pritiskali, imala je skoro 40 godina i znala je da drugačije možda i ne može da bude. Ipak, sablažnjavala je samu sebe zavišću i ogorčenošću koje nije mogla da obuzda. Da, ona je zavidela iako je bila vernica. I osuđivala je samu sebe zbog toga. Pripadnost verujućim ljudima ne znači a priori savršenstvo nego put ka savršenstvu, svest o sopstvenoj pogrešivosti. To može razumeti samo neko ko takođe veruje. 

Franciska je nekada rado pomagala novim sobaricama u dvorcu da se snađu, da se ne izgube u tom džinovskom zdanju. Nove, mlade sobarice bi dolazile i bile primane u službu i svaka od njih je u početku bila uplašena da ne uradi nešto pogrešno. Franciska im je pomagala iako to nije bio njen posao. Činila je to iz hrišćanske milosti a sada je dopustila da zapadne u stanje melanholičnosti i nebrige za bližnje u dvorcu. Sobarice bi je pitale za savet, ona bi kratko promrmljala da žuri, nema vremena, mora da prisustvuje časovima plesa grofovih ćerki ili da im pomaže u odabiru knjiga koje će čitati. Naravno, ovo jeste bilo istina ali nije to morala da radi od jutra do mraka, imala je ona vremena ali kao da je postojanje tih sobarica više nije zanimalo. Toliko nisko je pala u poništavanju prisustva svojih bližnjih. Sobarice bi jurile kroz salone, često nisu ni znale da li se nalaze u pravom salonu koji treba da počiste, a Franciska se pretvarala da to ne vidi. 

Nekada je pomagala siromašnim devojkama da dobiju službu sobarice i tako finansijski pomognu svoje familije. Sada je gledala kako nova sobarica Johana Igel ne može da pronađe zeleni salon, i na njena lutanja po ogromnim prostorijama dvorca gledala je bezbojnim pogledom bez emocija uz ignorisanje. Johanin otac je bio kockar, a majka je bila bolesna. Johana nije smela da pogreši i bude otpuštena. Bila je devojka nežne duše kao Franciska nekad. Franciska kao da se stidela Johane i svih ostalih sobarica kojima je nekad pomagala. Nešto se izmenilo u njenoj svesti, kao da to više nije bila ona. Da li je bol zbog neostvarenosti na polju udaje koji je vešto potiskivala sada izašao iz polumraka podsvesti i pretio da uništi deo njene ljudskosti? Za nju su sve sobarice bile osobe anonimnog postojanja, nemoćne i u strahu da joj se obrate jer neće dobiti odgovor. One su postale stranci za nju, a Franciska je sama sebi postala stranac i više nije mogla da se sakrije ni iza vere. Stalno pod tenzijom, i u grču, otuđena i bezlična. Znala je da je možda i promašila život ali nije sve bilo izgubljeno. Imala je karijeru guvernante ako to nešto uopšte znači. Znala je da mora ponovo naći put do sopstvenog srca i otvoriti ta okamenjena vrata koja kao da su se zauvek zatvorila. Nije znala da će joj u tome pomoći osoba čije postojanje ne primećuje – mlada i predobra Johana.

***

Dani su tekli, i ništa se posebno u dvorcu nije dešavalo. Ništa, osim priprema za ženidbu grofovog starijeg sina Majnrada Drugog. Dvorac je morao da sija, sobe da budu savršeno spremljene, posuđe na stolovima u milimetar tačno postavljeno. Johana je dobila šansu da učestvuje u dekoraciji stolova. Ako se dobro pokaže napredovaće i možda jednog dana bude i kuvarica ili pomoćnica nastojatelja dvorca. Dobila je lenjir kojim treba da izmeri odstojanje od kašike do viljuške, od viljuške do čaše i tanjira. Franciska je znala kako treba postaviti svečani dvorski sto ali nije imala želju da pomogne Johani. Posmatrala je kako se muči sa lenjirom, preznojava i samo bi klimnula glavom da je dobro. Johani je i to bilo dovoljno, bila je zahvalna i na tom malom gestu. 

Jednog dana, Franciska je opet dobila bolove u leđima, i žurila je u svoju sobu. Videla je da Johana nije dobro izmerila odstojanje između tanjira i čaše sa vinom. Prišla je Johani i popravila uz reči : “ Ne znam čemu ova glupost merenja lenjirom ali tako naši grofovi žele. Oni valjda znaju u čemu je smisao takve radnje, evo sada je dobro. “ Johana je bila toliko srećna što joj se velika i značajna guvernanta i upraviteljica dvora obratila da je čitav dan pevušila brišući prašinu.

Bolovi u leđima su bili sve jači i Franciska to više nije mogla da sakrije. Prolazeći kroz zeleni salon ugledala je Johanu kako stoji zamišljena nad kartaškim stolom. Oči su joj bile tužne zbog oca koji je robovao kartaškom poroku zapostavljajući porodicu zbog čestih izbivanja iz kuće u želji da dođe do brze zarade. Dobio bi igru dva puta a izgubio dvadeset i dva puta i to nije bilo dovoljno da se opameti. “ Zašto si toliko tužna? „, iznenadila ju je Franciska. Ovim pitanjem Franciska je i samu sebe iznenadila. Želela je da sazna nešto o ovoj divnoj devojci jer je u njenoj smernosti videla sebe, nekadašnju sebe, dobru i smirenu. 

“ Imate li vremena da čujete. Ne bih da Vas zadržavam. “

“ Da, imam, imam. “

“ Moj otac je kockar. Iz poštivanja nisam nikad smela da mu se usprotivim. Kada se majka razbolela jedino što sam želela je da počnem negde da radim kako bih mogla da joj pomognem. Gospođo Franciska, zar se i gospoda Hoencolern kockaju, zar je to moguće?“

“ Naravno da se i oni kockaju ali za njih je to zabava u kojoj ništa ne gube. Igranje bezbednih kartaških igara je simbol pripadnosti visokog društva. “

“ Ali to je pogrešno. Takva pasija može dovesti do gubitka zdravlja i novca. No, ako Vi kažete da njima karte služe da se zabave u časovima dokolice ja Vam verujem.“

“ Pobogu devojko pa ne mogu samo da idu u lov na jelene i lisice ili na balovima do besvesti plešu. “

“ Ako Vi tako kažete. Oprostite što Vam dosađujem. “

Johana se povukla i nastavila da čisti. Bila je zadovoljna jer je opet uspela da razmeni nekoliko rečenica sa Franciskom. I ujedno oduševljena neposrednošću i duhovitošću za koje nije znala da ih Franciska uopšte poseduje.

Franciska je znala da Johana ima želju da napreduje u karijeri i to joj se nije dopalo.

***

Došao je i dan grofovskog venčanja. Sve je perfektno funkcionisalo. Grof i grofica od Sigmaringena su bili zadovoljni načinom na koji su postavljeni stolovi. Johana je imala razlog i da se raduje i da se nada skoku u karijeri a samim tim i na društvenoj lestvici.

Gde je Franciska, zapitala se Johana. Nigde nije mogla da je nađe. Niko od članova grofovske porodice nije primetio da je nema. Johana je rešila da je potraži nakon što se ručak završio. Stavila je meso divljači na tanjir i rešila da joj pokuca na vrata. Sigurno je u svojoj sobi, zaključila je Johana. Kucala je i pored toga što odgovora nije bilo, lagano je otvorila vrata. Franciska je ležala u krevetu. Nije mogla da se pomeri. Bila je žedna. Johana joj je dodala vodu i pomogla da se podigne. Od bolova u leđima nije mogla da ustane. Johana je htela da pozove lekara. Franciska se zahvalila i tužno je pogledala.

“ Nemoj nikad da žudiš za karijerom. Udaj se, nemoj to da propustiš. Sve što na ovom dvoru postigneš neće biti vredno ako na kraju budeš ležala u krevetu, bolesna i sama i bez ikoga ko bi ti dao čašu vode i tanjir sa hranom. 

“ Mojoj porodici treba novac i Vi to znate. “

“ Ja ću ti pomoći. Imam veliku ušteđevinu, čitav život sam radila a ništa nisam trošila. Imam poznanstva u visokim krugovima, upoznala bih te sa jednim dobrim i ozbiljnim momkom, a ti razmisli šta tačno želiš.“

“ Naravno da bih želela decu, muža i porodicu. Nemam reči kojim bih opisala koliko sam zahvalna na Vašoj ponudi. “

“ Zahvali se Bogu kao što sam mu ja zahvalna. Ponovo sam našla Boga, ponovo pomažem ljudima i u tome je svrha mog života. “

“ Vi ste plemeniti, to sam oduvek znala. Molim Vas dajte mi nekoliko dana da razmislim, možete li da sačekate? “

“ Ja imam sve vreme ovoga sveta da čekam ali tvoja buduća porodica to nema. Imaj to u vidu. “

“ Hoću gospođo Franciska, dozvolite mi da obavestim grofa o Vašoj bolesti kako bi mogao da Vam pošalje lekara. “

“ Svakako, lekar mi je potreban. I hvala na ručku. Divljač je bila ukusna kao i sve što dolazi sa trpeze grofova od Sigmaringena. “
Nastaviće se

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

9 thoughts on “GUVERNANTA, SOBARICA I GROF OD HOENCOLERNA, PRVI DEO

    1. Hvala na pohvali, a i na pitanju. Rado ću odgovoriti. Prošle nedelje sam posetila upravo dvorac Sigmaringen🏰 🛡🗡🗝Obisla sam ranije nekoliko dvoraca ali Sigmaringen je ostavio najjači utisak na mene. Zbog svoje lepote i položaja a i istorijata dinastije Hoencolern. U Sigmaringenu skoro svake nedelje organizuju neki hepening ili da se srpski izrazim desavanje 😆 pa su tako prošle nedelje bile riterske igre i šminka za decu iz pravljenje kruna. Uz obilazak dvorca bilo je sasvim dovoljno za inspiraciju budući da sam istoričar. Drago mi je sto citas i sto ti se svidelo. Pozdrav 😇👋

      Свиђа ми се

      1. Hvala. Upravo zbog duzine nastavaka imam neku ideju da ovaj blog prosirim u roman. U tom slučaju bih stala sa pisanjem nastavaka pa se nadam da bi se knjiga nakon nekoliko meseci pojavila spremna za free download ili u stampanom izdanju.
        Drago mi je da ti se svidja 🌷

        Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: