GUVERNANTA, SOBARICA I GROF OD HOENCOLERNA, DRUGI DEO

Sledećeg dana Franciska je upotrebila svu snagu kako bi ustala. Nekako je uspela da pridržavajući se uz zid stigne do prozora. Otvorila ga je i čist vazduh joj je osvežio umorno lice. Pogledala je u nebo bez boja, hiljadu nijansi sive je nisu obeshrabrile da pogleda gore, podigne ruke i zavapi:

 “ Ima li nekoga gore? Ima li nekoga gore ko može moje srce da razume? Ima li nekoga ko će sa mnom do kraja mog puta ići? 

Ima li nekoga gore ko još u mene veruje? Ima li nekoga kome sam potrebna? Ima li nekoga ko će me odvesti kući i prihvatiti ove sive senke na mojoj duši?

Ima li nekoga gore? “

Zrak svetlosti tmurnog neba samo kroz ruiniranog čoveka nalazi najbolji prolaz. Taj zrak je Franciska ugledala i odlučila da ga zadrži. Predugo je očekivala svetlost, a nije mogla da se rastane od crnila svoje duše. To ne ide. Namerno je živela svoje zablude i iluzije. Ugađala svom sebičnom miru u kojem na kraju nije bilo nikog! Bilo je potrebno da se razboli i doživi krizu vlastite svrhe da bi se vratila nečemu što je jače od toga – molitvi! Ah, sveta li su hladna  jutra u kojima još nije promrzlo srce. Sveta li su i blažena ta jutra. Jedno ledeno srce je našlo razlog da se otkravi. Ima nade! 

Franciska je osećala da Bog veruje u nju iako je ona na momente napustila svoju veru, iako se od žene pamučne duše izvitoperila u osobu gvozdenog srca. Ah, kolika li je samo razlika između gvožđa i pamuka, možete li to da pojmite? Franciska je sada znala kolika je to razlika i u kakva očajanja može čoveka odvesti. I znala je da su misli presudne za održavanje samilosne ličnosti. U kakvim mislima je ostarila – te misli će biti pokazatelj u čemu se tokom života izgradila. 
 Ima ljudi koji uživaju da sebe predstave boljim od drugih, ima i onih koji se prema drugima odnose sa gađenjem i kao da su svi drugi niko i ništa, ima ljudi koji akceptiraju neprihvatljiva ponašanja nekih ljudi samo da bi ostali u njihovom “ važnom “ krugu ali ima i onih koji iskreno tuguju samo ako čuju da se nekom nešto loše dogodilo, i to nije depresija, to je duboka svest o onome što se dešava u spoljnem svetu, oko nas. Ta prostodušnost i osetljivost srca nisu odraz slabosti već vrhunska nežnost. Samo je u nežnosti snaga. Taj paradoks ne shvataju ljudi koji promovišu svoju nedodirljivost i snagu. 

Franciska se pretvarala skoro jednu deceniju, vešto je skrivala činjenicu da je zapravo jedna nesrećna i nezadovoljna žena. Držala je sve dvorske poslove kontrolom ali to je bila imitacija snage. Bilo joj je potrebno da se prikaže onakvom kakva zaista jeste, uplašena i ostarela žena koja ima ugled kod grofa i njegove dece i ništa više od toga. Zato je rešila da reintegriše svoju naprslu dušu i da počne od jednostavnih stvari kao što je primećivanje postojanja bližnjih. Demaskirala je sebe, ogolila pritvornu, lažnu ljušturu. Da to nije uradila, lažno predstavljanje bi sprovelo njenu sramotu i pad do kraja podzemnih stepenica pakla. Srušila je iluzije da bi oslobodila ulaz za konačnu zrelost. Uzalud je dvorska idila ako je srce usamljeno i nema nikog sličnog sebi, znala je Franciska. 

Odlučila je da promeni način na koji razgovara sa onima koji su na nižim pozicijama od nje. Kako pomoći nekome, velika je dilema. Dati mu hiljada maraka i šta s tim? Duša je ponovo čista? Naravno da nije. Da li je cilj milostinje da siromašni postanu bogati, a bogati da se srozaju u red siromašnih? Nije ni to cilj. Socijalni aspekat milostinje nikada ne može biti cilj jer je cilj duhovni aspekat iste. Cilj je da opštimo sa drugim čovekom! Pozadina davanja milostinje ima kristalno čist sastav. Ta pozadina mora biti isključivo duhovne prirode. Da naučimo da opštimo sa sestrom i bratom po ljudskosti. Da im se nađemo u nuždi, da naučimo da se odričemo delova onog što imamo da bi neko ko nema ništa imao malo! Da shvatimo da postoji i drugi čovek, a ne samo mi, naravno svako shodno svojim snagama i sili.

***

Johana je imala naporan dan. Počistila je šest salona, napravila mali predah u poslednjem od njih koji joj je bio omiljeni. Salon sa šeširima i velikim ogledalima. Čežnjivo je osmatrala kolekciju i drznula se da dodirne nekoliko šešira, a jedan sa crnim perima joj se naročito dopao pa ga je stavila na glavu. Dugo se ogledala i pustila mašti na volju. Godila joj je Franciskina ponuda ali nisu je napuštale nade da će jednog dana u ovom dvorcu biti neko i nešto, možda nova guvernanta, možda se najmlađi grofov sin zaljubi u nju, ulovila je nekoliko njegovih pogleda njoj upućenih. Zašto da se ne nada, zar nema pravo na to, ta i ona je ljudsko biće kao i oni. U takvim mislima zanesena nije čula bat koraka koji su se približavali. Kad je na kraju shvatila da se ti ljudi približavaju baš delu dvorca u kojem se ona nalazi, toliko se spetljala da je jedva pogodila gde treba da odloži šešir koji je pozajmila na probu da bi se zatim onako preplašena sakrila iza vrata za beg. Dovoljno blizu da čuje razgovor Majnrada i Klare Marije, grofa i grofice od Sigmaringena. 

“ Ovako više ne ide, Franciska je opet čitav dan u sobi, poslao sam joj lekara ali slaba vajda, ta žena je kontinuirano bolesna. “

“ Dragi, zar ćeš je otpustiti? „, nezainteresirano je Klara Marija upitala svog muža u pauzi isprobavanja šešira. 

“ Razmišljam da je otpustim, nama je potrebna mlada i zdrava upraviteljica dvora i nameravam da zaposlim ćerku mog dobrog prijatelja, doktora Larsa. Uostalom, deca su odrasla i guvernanta im vise nije potrebna, doduse trebace njihovoj deci ali i sama Franciska treba da zna da ne moze vise racunati na taj polozaj. Godine su je stigle, dacu joj dobru apanazu, bice obezbedjena do smrti. Nasim unucima ipak treba mlada osoba  koja moze da se sa njima i poigra; cinjenica je da zeni koja je aktivna i vesela ne moze da parira starica koja ce uskoro hodati sa stapom, tako mi je lekar rekao. “

“ Dragi, potpuno se slazem sa tobom ali sada bih sa tobom rado prozborila o jednoj drugoj temi. Ne znam da li si primetio da su mnoge sobarice uzele za ozbiljno onaj test postavljanja stola što si im dao, sada misle da će samo zbog toga što nakon tog testa mogu da ulaze i u najintimnije naše odaje imati mogućnost da stanu na čelo uprave našeg dvorca. “

“ Jel’ to neki vic, draga Klaro? Dajem im priliku da uče kako bi mogle bolje da nas služe i ispunjavaju svoje obaveze ali ne pada mi na pamet da posao guvernante ili upraviteljice dvora prepustim tamo nekim kćerima kockara, pekara, seljaka ili mesara. Odakle im ideja da bi im mogao dati takva mesta, zaboga pa one potiču iz porodica gde ljudi ne znaju ni da čitaju, ni da plešu, kad misle to da nauče? Smešno!! “

“ Ne uzbuđuj se dragi, samo sam ti ukazala pažnju na govorkanja među sluškinjama koja su do mene doprla. Zidovi imaju uši, sve se zna. „, pobedničkim tonom Klara Marija je završila ovu konverzaciju sa svojim mužem, stavila šešir na glavu i otišla da odabere parfem čijom cvetnom mirisnom notom će danas njena koža odisati. 

Johana je mogla da izađe, zidovi jesu imali uši, grofica je potpuno u pravu. Johana je čula ono što je trebalo da čuje. I nisu njene nade bile raspršene, no samo prizemljene. Izvan okvira svog društvenog sloja ona nije imala šanse. Sada se zabrinula da li će taj Franciskin poznanik hteti da je upozna, i on je sin učitelja muzike, zar on ima želju da sklopi poznanstvo sa sobaricom ili kako bi Marija Klara rekla sluškinjom? Da li treba da se vrati u svoje selo i prihvati neku bračnu ponudu od okolnih sinova zemljoradnika? Bilo je takvih ponuda ali ona nije dozvolila da se bilo šta ozbiljno razvije jer je sanjala o dvorcu u kojem je igrom slučaja uspela da dobije posao. Sada je videla da je to zaposlenje na krhkim granama jer ako grof razmišlja da otpusti Francisku šta onda obična priučena sobarica poput nje može da očekuje. Hitno će potražiti Francisku, ona mora da zna sve o namerama grofa! Koliko li je dobra ta žena kada želi da joj pokloni svoju ušteđevinu!? Ljudi poput grofa i grofice nikada to ne bi učinili. I taj njen poznanik je sigurno dobar mladić čim je prihvatio da upozna sobaricu, kockarevu kći, misli su se rojile u Johaninoj glavi dok je hitala ka Franciskin odajama. 

***

U kratkim crtama, Johana je izvestila Francisku o grofovim namerama. Franciska je informaciju prihvatila začuđujuće mirno ali ulegnuće nove brazde na licu dobilo je tog dana začetak svojih obrisa. Nova muka i sa njom nova bora, ne mari, sada je vera ponovo tu i ona je zdravo jezgro na kojem će se graditi Franciskin život u budućnosti, u to malo vremena što joj je preostalo. 

“ Reči grofa Majnrada jesu ozbiljne i surove, no on je vazda bio čovek cinizma i neprijateljskog humora, zbijanja šala na račun, po njegovom mišljenju, nižih i neukih. On ne shvata da taj neuki zemljoradnik nema šansu da se približi nekom boljem životu a kamoli da ga živi. Ono što nas ne snađe, ne možemo ni osetiti. Očekivala sam ja ovakav obrt, zato sam i štedela. “

“ Molim Vas da zadržite svoju ušteđevinu, ja ću se vratiti na selo gde pripadam.“

“ Ne, ti ne pripadaš tamo. Tvoje oči traže više. Postoje stvari koje nikada nećeš imati, i to ti je valjda jasno; te stvari koje nikada nećeš imati treba da ti pomognu da ceniš stvari koje možeš imati. Ti nikada ne bi počela da razmišljaš o onom što imaš, i što bi mogla imati, i što jeste u okviru tvojih mogućnosti da se nisi suočila sa činjenicom da postoji nešto što želiš a nikada nećeš imati .

“ Franciska, vi ste predobri i ja ne želim da Vas izneverim. Snizila sam svoje nišanske sprave, znam kakvog momka mogu dosegnuti a o kakvom mogu samo da sanjam. Jeste li Vi sigurni da će imućni ljudi želeti jednu sobaricu u okviru svoje porodice? Devojku bez miraza, bez važnih imena u porodičnom stablu?“

“ Ne obeshrabruj se pre vremena. Deo moje ušteđevine biće dovoljan da pokrije tvoj miraz, uostalom možda imam prijatelje koji me cene pa neće ni tražiti miraz. Ako moja reč ne bude nekima dovoljna da steknu uverenje o tvojim vrlinama onda ćemo naći ljude kojima će biti dovoljna. Valjda ima još ljudi?! Svakako, ovo je prilika da prodrmam stablo svojih prijateljstava pa neka truli plodovi otpadnu, za jelo i nisu. Ja sam bolesna i uskoro ću ostati i bez posla. Nešto moramo učiniti. Zakazaću nam susret sa mladim Nikolasom, sinom mog dobrog prijatelja Konrada, učitelja muzike i možemo ga posetiti, razumljivo ako želiš. Pre toga bih mogla da te posavetujem koje knjige da pročitaš da bi imala teme za razgovor sa njim, jednostavno rečeno želim da pomognem jednom ljudskom biću koje traga za svojim mestom pod Suncem. “

“ Hvala Vam neizmerno, nemam šta da izgubim. Pristajem!“

***

Nekoliko nedelja su zajedno iščitavale lepu književnost kao i filozofske knjige. Franciska je bila zadovoljna i osetila je potrebu da pohvali Johanu.

“ Napredovala si, sada mnogo toga znaš, pohvalno, odista je pohvalno. “

“ Ali i dalje se osećam beznačajno i slabo. Imam li ja pravo da se sretnem sa takvom gospodom, hoće li me potceniti? Ja sam tek prethodnih nedelja pročitala knjige koje su takvi ljudi davno pročitali, šta li će misliti o meni“?

“ Poželjno je da čovek čita ali nije čovek predodređen samo za to; eto, praljudi nisu čitali ništa“, nasmejala se Franciska, “ Ovo je šala ali ima tu i istine. Negde sam čitala da je čitanje zapravo novotarija za čoveka. Naime, čovek je star oko 200 hiljada godina, a pismo se prvi put pojavljuje pre samo 5200 godina. Znači, oko 98% svog vremena na planeti Zemlji, čovek je lovio, skupljao plodove, pevao, plesao i nije se opterećivao čitanjem.“

“ Grof i grofica od Sigmaringena se ne bi složili sa tim, oni insistiraju na obrazovanju, plesu, čitanju. Sve je to preduslov da budeš deo njihovog kruga. “

“ U svojoj otuđenosti od bližnjih i forsiranju nekih veština oni mogu da misle šta požele. Činjenice govore nešto drugo. Plemstvo nije naročito vredno, podložno je lenstvovanju. Dok oni plešu i čitaju, drugi ljudi rade za njih i nemaju vremena da čitaju a pritom mogu biti mnogostruko bolji. Da te utešim jednom činjenicom:  Pogledaj samo primer sumerskog klinastog pisma; ono nije izmišljeno da bi imitiralo govorni jezik, niti da bi se zapisale legende ili neke pouke. Pisanje je bilo težak posao kojeg su se prihvatali malobrojni, dakle teška elita. A pismo je korišćeno jedino za vođenje knjiga ili evidenciju poreza tj. za računovodstvo. Te famozne sumerske pločice klinastim pismom ucrtane bile su ništa drugo do privredni dokumenti o porezima, dugovima, vlasništvu i sl. Štamparija je još veća novotarija. Izum se pripisuje Johanu Gutembergu u 15-om veku. Hoću reći, čitanje knjiga i novina niti je tradicionalno niti drevno, niti od naših predaka praktikovano. Kad se fokusiramo na pisane redove na nekoliko centimetara od našeg nosa, mi u tim trenucima činimo neprirodnu stvar čak i za opstanak ljudske vrste opasnu. Važnije je usmeriti pažnju na okolinu i preti li nam odatle neki tigar nego se zadubiti u slovne redove i postati kratkovid. „, Franciska se glasno smejala.

“ Razumela sam Vas, želite da uzmete u obzir vreme od nastanka ljudske vrste pa sve do sada, i ako dobro izmerimo čovek je tek od nedavno počeo da čita i štampa kjnige, stotinama hiljada godina je radio sasvim neke druge stvari koje nemaju veze sa pisanjem. Samo 2% vremena od nastanka ljudske vrste, mi čitamo i pišemo u pravom smislu tih reči, to želite da kažete?“

“ Da, upravo to. Ovo je šala sa velikom dozom čimjenica. Ima u ovome istine ali pričam ti jer želim da te opustim. Nisi bezvredna ako nisi čitala i niko nema pravo da te osudi zbog toga. Dakle, nije smak sveta što nisi pročitala biblioteku tipa grofovske u ovom dvorcu. Čitaćeš. I nije smak sveta što se osećaš slabo. Kad se čovek rodi on je nežan i slab, na samrti je ukočen. I treba da ostaneš meka. Ako pokušaš da postaneš tvrda onako kako sam ja postala, privući ćeš sive dane u svoj život. Nije ni smrt strašna. Strašnije je prebivanje u sopstvenoj smrtolikoj ličnosti. “

“ Franciska, Vi ste živi i ponovo veseli, nemojte o smrti..“, rastužila se Johana.

“ Ne plaši se. Upotrebljavam deskripciju da bih ti predočila svoje stavove o bitnim stvarima. Da, ja jesam postala tvrda i ukočena kao smrt. A gore od toga je živeti mrtav život. Tvrd, zatvoren život je mrtav život. I to je gore od smrti. Filozof Lajbnic ima naziv za to. On to naziva monadom. Monada znači biti zatvoren u čauru na kojoj ne postoji nijedan jedini prozor kroz koji možeš da pogledaš napolje. Niti napolje može da pogleda unutra. Ali neću te više umarati filozofijom. Ne plaši se kada uđemo u kuću tih ljudi, tvoja lepota će ih ućutati da im neće biti bitno jesi li pročitala dve ili hiljadu i dve knjige. Ja nisam bila lepa, ti jesi. Bitan je fizički izgled, nije tačno da nije bitan. Tvoja talasasta crvena kosa i tirkizno zelene oči mogu zavesti bilo koga. Misliš da nisam primetila kako te mladi grof gleda? Nažalost, i on je sigurno svestan da su Vaši svetovi galaksijama udaljeni jedan od drugog. Ne možemo da osvojimo njegovu galaksiju ali možda možemo Nikolasovu? Lepota lica uz lepotu duše, zar mladi Nikolas može poželeti više? “

“ Vaše reči mi daju veliku nadu da mogu promeniti život, i otisnuti se iz ograđenog prostora društvenog sloja kojem pripadam. “

“ Da, hajde da verujemo da je to moguće. Ako su moji saveti bili dovoljno dobri za grofovu decu, biće dobri i za tebe. Ja sam pomogla u obrazovanju te dece, pomoći ću i tebi. Sada su to zreli ljudi koji su zaboravili gde se nalaze vrata moje sobe ali ja im ne zameram. Svet ih zove. Ženidbe, udaje, lov, jahanje, plesne hale, kartanje, samo su deo njihovog raznolikog sveta. I u taj svet želim da pošaljem i tebe. Da osvojiš vrtove iza onih kamenih zidova, izvan delokruga svog klasnog porekla. “

“ I kartanje? Mora li neminovno i kartanje?“

“ Da, i kartanje ali kad čovek ima meru i kada karte upotrebi samo u svrhu zabave ne može doći ni do kakve opasnosti. To nisu ljudi koji će izgubiti svoj posed na kocki, veruj mi. Vernost porodičnim stablima ipak ih čini stabilnim i revnosnim. Grof od Sigmaringena jeste izgovorio ružne reči ali nisu svi kao on. “

Johana je bila ohrabrena ovim rečima i nije se više plašila ni zbog toga što je malo toga u svom dosadašnjem životu pročitala, ni zbog toga što joj otac provodi vreme u kockarskim igrama. Ona nije on, ona ima volje da se menja i ugrabi šansu koja joj se prostrla pred noge promislom Univerzuma. Univerzum brine o svakom pa i o njoj. Otisnuće se u potragu za svojim mestom pod Suncem ma šta o tome mislili grof i grofica od Sigmaringena jer Božje obličje je i u njoj a ne samo u njima i u ljudima poput njih; Bog je stvorio ljude jednakima a to što su ljudi između sebe postavili visoke, nepremostive zidove u vidu klasnih pregrada, do ljudi je, nije do Boga.

***

“ Devojko, požuri, ove kočije neće čitavu večnost čekati da se ti spremiš i izađeš!“, grmela je Franciska oslanjajući se na štap, vikala je ne zato što je stroga već što je navikla da glumi čeličnu frau bez osećanja. Srećom, to više nije bila. Pamuk je ustupio mesto gvožđu. 

Nastaviće se

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

6 thoughts on “GUVERNANTA, SOBARICA I GROF OD HOENCOLERNA, DRUGI DEO

    1. Hvala mnogo. Neizmerno mi je drago sto ti se dopada. Upravo sam napisala u jednom drugom odgovoru na komentar kako nameravam da zbog dužine nastavaka ovaj blog prosirim u roman. Vec je prilicno preopsirno pa tako i dobih ideju, u tom slučaju bih stala sa pisanjem nastavaka ili bih eventualno napisala treci, zavrsni, nisam jos sigurna. Ako sve protekne po planu bice download romana ili ce se pojaviti u stampanom izdanju. Za sad je samo ideja koju treba sprovesti u delo. Hvala na lepim rečima, jako mi je vazno kakav odjek ima ova priča kod citalaca 😇🌷

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: