Priča o dve nemačke Ane Karenjine

Ljubav, izdaja, ljubomora, osveta i smrt: dve žene doživljavaju istu sudbinu, jedna se slomila od bola, druga je napravila korak napred i izborila se za nov život. 

Prva žena se zove Efi Brist. Upravo je napunila 17 godina, i još uvek je devojčica ali roditelji je prisiljavaju da se uda za 21 godinu starijeg barona fon Inštetena. Nekoliko godina nakon venčanja postaje majka i uživa u finansijskom blagostanju pored imućnog muža. No, i pored toga nije srećna. Oseća se zapostavljeno, usamljeno i u svojoj velikoj kući se uglavnom dosađuje. U njen život iznenada ulazi jedan veseo i nekomplikovan muškarac pun životne radosti – major fon Krampas. Služio je u vojsci zajedno sa fon Inštatom i važio za heroja kojem su se divile žene. I on je bio u braku, i imao dvoje dece. Jedna tajna afera je između ovo dvoje ljudi ubrzo započela. Međutim, prepuštanje šarmu zabranjenih odnosa nije joj davalo mira, savest ju je grizla. Preselila se u daleki Berlin. Muž je pronašao u noćnom stočiću ljubavna pisma koja je pisala svom ljubavniku. Izazvao ga je na dvoboj pištoljima. Major fon Krampas je poginuo u tom dvoboju, a nakon toga baron se razveo. Mlada žena je sada izgubila sve što je imala, ljubavnika, muža i ćerku. Doživevši osudu od strane društva i roditelja, povukla se u sebe i slomila od tuge. Umrla je u 29- oj godini. 

Ovo je rezime priče tj. romana koji je napisao Teodor Fontan. 
 

Efi Brist je tragična figura njegovog istoimenog romana. Ova žena je imala sudbinu koja je pokazala kakve strahovite i nemilosrdne konsekvence može imati ogrešenje o predstave o moralu u nemačkom društvu kraja 19-og veka. Doba u kojem je vladao car Vilhelm Drugi bilo je rigidno, patrijarhalno i konzervativno. Niko tada nije znao da je Teodor Fontan bio inspirisan istinitim događajima i da je  lik Efi Brist izgradio na osnovu životne priče jedne druge žene koja je zaista postojala. To je bila Elizabet fon Arden. 

Elizabet fon Arden

Priču Elizabete fon Arden napisao je sam život. Rođena je 26.oktobra 1853-e u dvorcu Zerben na Elbi ( Labi ) u Saksoniji.

Važila je za temperamentu, divlju i svojevoljnu osobu. Igrala se radije sa dečacima nego sa devojčicama. Nakon smrti njenog oca 1864-e koja je nastupila kao posledica nesreće u lovu, njena majka je želela da je što pre uda. Ubedila ju je da se uda za Leon-Armanda fon Ardena. Na venčanju 1.januara 1873-e nije imala 17 kao Efi Brist ali je bila jako mlada, imala je 19 godina.  Muž nije bio 21 godinu stariji već samo 5. Armand fon Arden bio je ađutant i imao je vojnu karijeru. Mlada porodica se uvek selila. Dobili su dvoje dece, Margo i Egmona. I ona je bila nesrećna u braku, i osećala se usamljeno. Kada su dobili premeštaj u Dizeldorf došlo je do sudbonosnog susreta: Elizabeta je upoznala svog budućeg ljubavnika. Prilikom sastanka jednog umetničkog udruženja srela je deset godina starijeg pruskog sudiju Emila Hartviha koji ju je očarao na prvi pogled. On joj je otvorio nove horizonte. Ovaj sportista, umetnik i muzičar brzo ju je odvojio od muža. Emil je bio čovek neobičnog slobodnog duha i na njega je harizmatična Elizabeta ostavila jak utisak. Zaljubili su se i jedno drugom slali pisma u tajnosti. Kada se ona sa porodicom preselila u Berlin, posećivao ju je često. Armand fon Arden je postao sumnjičav i nepoverljiv, osetio je da se nešto događa. Kada je otkrio njena pisma, znao je o čemu se radi. Za njega je to bio snažan udarac, tačnije za sliku koju je o sebi gradio u društvu. Jedini način da odbrani svoju čast bio je duel pištoljima.

27.novembra 1887-e sreli su se Emil Hartvih i Armand fon Arden na jednom polju u blizini Berlina. Hartvih je bio smrtno pogođen. Nakon kratkog boravka u zatvoru Armand fon Arden se razveo i dobio starateljstvo nad decom.

***

Sudbine Efi Brist i Elizabete fon Arden bile su slične. Ali za razliku od Efi Brist, Elizabeta fon Arden se nije slomila od tuge. 1887-e godine otišla je u Bad Boll u Baden-Virtembergu i potražila savet od jednog tamošnjeg sveštenika. On ju je ohrabrio da završi školu za negovateljicu. Elizabeta je izučila ovaj poziv i radila je mnogo decenija nakon toga. 

Na internet stranici dvorca Zerben, mestu gde je Elizabeta odrasla opisana je kao “ snažna žena nesalomive volje, vredna pažnje i pamćenja „. 

Elizabeta je negovala nervno obolele ljude u gradu Lindau na Bodenskom jezeru. Tamo je i umrla u 98-oj godini života.

Ne određuju nas životne nevolje već način kako reagujemo na njih. 

Priča o Efi Brist bila je prvo u 6 epizoda objavljena u jednom nemačkom časopisu ( Deutsche Rundschau ) između oktobra 1894 i marta 1895 da bi se 1896-e pojavio i ceo roman Teodora Fontana u vidu knjige. On važi za preteču nemačkog sociološkog romana i predstavnik je vrhunca pravca poetskog realizma. Roman je više puta ekranizovan tačnije prema njegovoj radnji snimljeno je nekoliko filmova. 

Jedan od filmova o životu Efi Brist je i Der Schritt vom Wege ( 1938/1939) , u ovom filmu je Efi naročito melanholično prikazana, a glumica Marianne Hoppe se odlično snašla u ovoj ulozi. 

Ima i modernih ekranizacija jer sudbina ove žene ne prestaje da inspiriše režisere i scenariste. 

U verziji filma iz 2009-e majora Krampasa igra nemački glumac hrvatskog porekla Mišel Matičević. 

Ljubav je izlizana reč, možda i banalna ali i pored toga ostaje nedostižna banalistima. Čovek je biće nemira i malo ko može do kraja upoznati želje ženskog srca. Kako i zašto dođe do dosađivanja u braku i da li je sindrom Ane Karenjine prateća pojava sudbine mnogih žena udatih za starije muškarce, a koliko vidimo i za mlađe?! Ovde imamo situaciju da je ljubavnik čak i stariji od muža. Grešku zapostavljanja žene u braku prave mnogi muškarci, da li zbog lemjosti, obuzetosti poslom ili zbog elementarnog nepoznavanja ženske logike, i potreba nije do kraja jasno. Evidentno, ženama koje su imale izlete van svojih bračnih zajednica je nešto nedostajalo u istim. Da li su one trebale ili morale da zaustave svoju pasiju prema novim muškarcima i tako dokažu da su privržene porodici i deci i po cenu da u tom braku same ostanu nesrećne? Ili je možda ispravno što su se prepustile ljubavnim čarima i dale sebi na volju ne misleći o posledicama? Da li treba sebi sve dopustiti ili se ipak zamisliti i odoleti iskušenju? Verovatno da niko nikada neće moći objasniti sindrom Ane Karenjine i na nama nije niti da ovim ženama sudimo, niti da opravdavamo njihove postupke, jedini naš zadatak bi ovde bio da ih – razumemo.  

Svako sebi nešto dozvoli ili ne dozvoli, i u tome treba potražiti odgovore. Niko nije zakinut, svakome se događa ono što mu priliči po sklonostima i moćima. Svako sebi na kraju sam odredi mesto. Niko se nigde baš slučajno ne zatekne pa tako ni u problemima. Neko sebi dozvoli odlaske u javne kuće ili SM studije, neko sebi dozvoli prevare i laži dok neko sebe stopira i ne dozvoli ništa od navedenoga. Sami biramo. A ključna stvar je imati snage da nakon sloma koji si sam sebi proizveo nađeš snage da počneš iznova kao što je to učinila Elizabeta fon Arden, a nikako da se zbog toga tvoja duša slomi i padneš u neutešnu fazu, tuguješ u svojoj sobi ležeći na krevetu do prerane smrti kao Efi Brist ili ne dao Bog da se baciš po voz kao original Ana Karenjina. Svako zaslužuje drugu “ idi i ne greši više “ šansu. 

Roman Teodora Fontanea “ Efi Brist “ možete pročitati i na srpskom, odavno je preveden. Matica Srpska je objavila ovaj roman još davne 1962-e godine. 

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

2 thoughts on “Priča o dve nemačke Ane Karenjine

  1. Dopada mi se ova „recenzija“ knjige napisane na osnovu istinitog događaja- sudbine jedne žene.
    Volela bih da pročitam knjigu.
    I slažem se, nije na nama da donosimo sud o takvim ženama. Moja deviza je “ Živi onako kako misliš da je najbolje za tebe“….a ni sama ne znam kako bih se ponašala da se nađem u sličnoj situaciji.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: