Nemoj preko reda

Mali traktat o nestrpljenju i strpljenju


Listajući današnje novine, prisetih se nekadašnjih “ testova “ u čiju validnost je nazahvalno verovati ali ipak pružali su nam zabavu i makar kakvo saznanje o nama samima. U nekim od tih testova pitali bi neke poznate ličnosti: “ Šta ne volite kod sebe ( osim nestrpljenja )?“. Pretpostavljam da je mnogo ljudi davalo odgovor „nestrpljenje“ pa su ljudi koji su postavljali pitanja morali da naglase da bi bilo lepo da tu opciju izostave. 

Nestrpljenje je nešto što mnogo ljudi tako lako kod sebe prepozna. Čovek želi da mu se događaju lepe stvari u životu i želi da mu se to događa brzo, i što brže. Ljudi su uvek u nekoj žurbi, dok obavljaju jednu stvar oni sebe vide već u nekoj sledećoj. Imati strpljenja sa ljudima je teško. Imati strpljenja sa samim sobom – možda još teže. 

Ono što znamo: mnogo čemu je potrebno vreme. Ne možemo povući biljku kako bi ona brže rasla. Isto tako, mnogim stvarima u našim životima potrebno je vreme da se ostvare. 

Postoje neke situacije gde se nestrpljenje može opravdati, i takođe situacije gde je nestrpljenje potrebno.  Ali nestrpljenje je takođe i napad na mir sopstvene ili tuđe duše. 

Kakvo to nestrpljenje nosimo u sebi? Smeta li ono našem unutrašnjem miru? Kako se čovek može sa tim izboriti? 

Postoji jedan lep citat, i glasi otprilike ovako: “ Ništa ne sme da te uplaši. Strpljenje rešava sve. Sam Bog to sve na kraju razreši.“

Zamislite sledeću situaciju: Zima je i vi prelazite preko zaleđene reke i led svakog trenutka može da popusti. Oprezni ste i budni, a istovremeno spremni za predstojeću opasnost. Sve ovo oslikava retke ljude koji žive bez žurbe. Treba biti toliko opušten da svojim mirom dozvoliš  svim stvarima oko sebe da se smire, i to onda rezultira neopisivo dubokim nivoom saradnje sa svetom oko sebe. 

Taoistički mudraci savetuju : “ Budite mirni iznutra i na suptilnom nivou, istovremeno ne žureći i ne zahtevajući, već imajući potpunu kontrolu nad svojim unutrašnjim svetom. “ 

 I najmutnija voda se razbistri kad se smiri. I iz te mirnoće, život dobija na kvalitetu. Treba biti smiren i oprezan kao neko ko reku zimi prelazi. Jednostavan kao neobrađeno drvo. Prazan kao pećina. Popustljiv kao led koji se topi. Treba uvek ostati skrivena klica koja ne žuri da prerano sazri. Ko prerano sazri, prerano i prezri, prestari, kaže dalekoistočna riznica mudrosti. 

Takvo neobrađeno drvo je deo prirodnog eko-sistema i ono simboliše primarni um i neograničeni potencijal. Naš um treba uvek da bude voljan da teče kroz život i bude oblikovan večnim silama Univerzuma. 

Nije lako biti spreman za bilo koju prepreku ili opasnost a istovremeno neužurban i siguran. Još teže je biti uvek popustljiv, a istovremeno biti miran i čekati da se voda razbistri

U prirodi sve na kraju postane jasno. To je utešna činjenica i preneseno na naše živote znači da i oni mogu biti kristalno jasni samo ako živimo „strpljen, spašen “ način života. 

Klica dugo boravi u dubinama zemlje i čeka svoj momenat da bez žurbe proklija i ispuni svoju sudbinu. Ona se ne može, kao ni bilo šta drugo u prirodi, naterati da požuri. Stvaranje u prirodi kao i u životu se odvija prema rasporedu, a ne preko reda. Sve što nam je potrebno biće  nam omogućeno bez žurbe. Zaista nije potrebno ništa požurivati niti siliti. 

Ono što je naše doći će nam baš onda kad ništa ne forsiramo. 

Čovek je bio, i ostaće, zagonetka. Ja mogu nestrpljivo da budem i na sebe ljuta, da požurujem sebe u smeru novih životnih ciljeva jer sebe ne razumem. Ali ono što mogu je da – stvari koje se još nisu ispunile ili rešile strpljivo prihvatim i da sva pitanja na koja još uvek nemam odgovor, privučem i prigrlim, i u svom sopstvu – negujem i volim. Bez obzira što nisu ispunjena, bez obzira što mnogo šta i ne razumem, ipak mogu sve to u unutrašnjosti svog bića bezpogovorno – voleti. Knjige koje su napisane na meni stranim jezicima i koje u prvi mah i ne razumem, tretiram kao izazov i odnosim se brižno prema njima. Ništa ne gradi čovekovo strpljenje bolje od truda i napora da korak po korak čitaš i razumeš literaturu na stranim jezicima. Prevod je prevod, dakle nešto što je neko na svoj način obavio, a kad sam čitaš original na stranom jeziku ti uzrastaš u znanju i strpljenju. (Ino)stranost je uvek izazov. O tome je pisao slavni pesnik Rajner Marija Rilke. 

“ Čovek mora imati strpljenja

Za nerešena pitanja svoga srca

I za pokušaj da u sebi zavoli pitanja na koja nema odgovore

Kao zatvorene odaje

I kao knjige koje su na jednom stranom jeziku napisane. “

Nestrpljenje je, svakako, slabost. Loša osobina koje smo svesni. Nevolja biva udvostručena jer svako ima neku idealnu sliku o sebi. Ne možemo sebi oprostiti sve te slabosti koje imamo, i koje kod sebe – ne volimo. No, kada zaista sebi oprostimo, tada ove potencijalne slabosti i manjkavosti naših karaktera gube svoju destruktivnu snagu. 

Mnogi ljudi sa nestrpljenjem očekuju uspehe u životu, a to su uspesi koji im jednostavno nisu dati. Ljudi žude za istovetnim uspesima koje su drugi ostvarili, i u toj žudnji gube strpljenje, ne mogu da čekaju. Zbog toga izgledaju smešno. Ponašaju se kao lovci na sreću ( istu kao što je drugi imaju ) koja im izmiče jer im promislom nije data. Jedini izlaz je – živeti u balansu sa samim sobom i odreći se svega onog što ne odgovara našem istinskom biću, našoj sorti. Prepoznati gde je i šta je naš svet a ne čekati i navaljivati sa ogromnim nestrpljenjem da nam se otvore vrata nekog sveta koji nam ne pripada i koji i ne treba da bude naš. Prepoznajte svoj svet i strpljivo ga gradite, ljubomorno čuvajte kloneći se nestrpljenja i žudnje za svetom koji vam je izvan dometa. Nema drugog puta do sopstvenog primera, i kada navodite svoje nedostatke trudite se da nestrpljenje ne bude više na toj listi.

Strpljenje je rezultat zrelosti. 



Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

4 thoughts on “Nemoj preko reda

  1. Svesna sam problema. Nestrpljiva sam kada su obične stvari u pitanju, kada rešavam ozbiljne i manje ozbiljne probleme. Moram da se menjam i da sledim moto- “ strpljen- spašen“. Problem “ hoću sve unapred da znam i uradim“ može da se posmatra i iz ugla psihologije. Kada je neko nestrpljiv postaje i nervozan. Nažalost, znam iz sopstvenog iskustva. Hvala za ovaj poučan tekst. ❤

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: