Kad reči emigriraju

Nerviraju me ljudi koji žele da se naprave važni pa koriste što više engleskih reči u svakodnevnom govoru. Smatram to neprijatnošću, oni time čine sebe smešnim.

Rajner Buk ( Radio i TV voditelj )

Jezici su otvoreni sistemi, uvek su kao reka. To znači da su oni tu kako bismo mogli na što više načina da se izrazimo. Da objasnimo ono što mislimo, pomažu nam te pokretljive reke tj.jezici.

Florijan Kulmas ( Istraživač jezika )

***
Ovde imamo dva različita mišljenja o istoj stvari. U nemačkom jeziku postoji tendencija korišćenja engleskih reči. Sve je više anglicizama kao što su: Sales account menager, coffee to go, wellnessfarm, beauty spa, tape itd. Zbog ove pojave mnogi govore o novon Denglisch jeziku u kojem se spajaju Deutsch i Englisch.
Florijan Kulmas smatra ovo pozitivnom pojavom, a Rajner Buk bi sigurno pozvao Nemce da ne upotrebljavaju reč tejp za traku već nemačku kleber – band. Umesto  Coffee to go ljudi neka koriste Coffee zum mitnehmen, kao i za svaku reč iz engleskog za koju se može pronaći odgovarajuća nemačka reč. Samo ne znam šta preporučuje za one reči za koje ne postoji nemački izraz? Verovatno nije o tome mislio kada je dao ovu izjavu, pre će biti da je mislio na ljude kojima je cilj da sebe predstave modernin i važnim u društvu pa zato koriste engleske reči. Bilo kako bilo, ovaj problem ne muči samo njega već i druge nemačke kulturne radnike koji su zbog toga osmislili jedan kontra udar. Naime, nemački jezički savet sproveo je nedavno jednu akciju čiji je cilj bio da ljudi prikupe što više nemačkih reči koje se koriste u drugim jezicima. Potraga za „odbeglim rečima “ je bila zanimljiva, na kraju potrage ljudi su imali zadatak da reči koje su pronašli pošalju u Minhen, sedište saveta.

Ideja se isplatila. U Minhen je stiglo oko 6000 reči. Pored onih već poznatih kao što su zauerkraut, kindergarten i veltšmerc pojavile su se brojne nove reči za koje mnogi Nemci nisu ni znali da su u upotrebi u inostranstvu. Najlepši primer je izraz nusu kaput iz istočnoafričkog Kiswahili jezika. Na kiswahili jeziku reč nusu znači pola, polovina, a kaput je naravno nemačka reč kaputt pa bismo kao završnu sumu imali izraz koji znači pola gotov tj pola kaput. Najzanimljivije u vezi ovog izraza je to što se on koristi kao izraz za narkozu! Dakle, za istočne Afrikance, nusu kaput je narkoza, jednostavnije rečeno: kad si pod narkozom tada si pola – gotov. Verovatno su se ovim rukovodili Afrikanci kada su spontano osmislili ovaj izraz.

Ovaj primer samo pokazuje da reči emigriraju tj.odlaze spontano da bi našle neku novu, miksovanu primenu u drugom jeziku, opet spontano. Kao reka kada teče. To se dešava u slučajevima kada ljudi u svom jeziku nemaju reč za nešto novo. Na kiswahili jeziku nije postojala reč za narkozu i pretpostavljam da su Afrikanci u kontaktu sa nemačkim lekarima smislili način kako da na svom jeziku ( i delimično uz pomoć jedne nemačke reči ) objasne šta je to narkoza. I to je sasvim prirodno i legitimno. Time kiswahili jezik nikako ne može biti ugrožen, naprotiv. Ljudi koji nisu znali šta je narkoza sada znaju da je to nusu kaput.  

Nemačke reči su emigrirale i u ruski jezik. Buterbrot ( butterbrot ) i vorschmack ( predjelo ) Srbi kažu štreber za one koji puno uče. Japanci koriste reč arubaito da označe sporedni posao, posao koji ljudi obavljaju pored svog glavnog posla. Naravno, ovo arubaito dolazi od der Arbeit, posao. Arbajt se japanizovao pa postao arubaito. Englezi komanduju svojim psima: Platz! i Pfui! Rečima koje su pozajmili iz nemačkog jezika. Dakle, akcije su dvosmerne. Ne koriste samo Nemci engleske reči već i Britanci koriste nemačke reči.

Osobu koja pazi i održava zgrade, Finci imenuju kao vahtimestari ( od Wahtmeister ) . Ova reč je sinonim za Hausmeister. Dakle, majstor koji pazi na higijenu u zgradama za stanovanje. Finci su prihvatili i reč beserviser ( besserwisser – neko ko uvek nešto bolje zna od drugih, ili misli da zna ). Imaju Nemci još jednu reč za ovo a to je klugscheißer 😀 Klug znači pametan, a ovo scheißer dolazi od jedne svima dobro poznate reči za koju prevod nije potreban. Klugšejzer ( pametnjaković ili bolje rečeno “ pametnjaković “ ) još nije emigrirala što ne znači da neće 🙂

Najuspešnije u emigraciji su reči iz Oktobarfest kompleksa. Kipp es! znači na finskom kao i u Argentini nešto kao Prost!-Živeli! Reč Gemütlichkeit koristi se u SAD i ima značenje kao ‘ Volksfest ‘ – ‘ Narodno veselje ‘ u slobodnijem prevodu. Gemütlichkeit je udobnost, prijatnost, komfor. Na otvorenim poljima gde se održavaju veselja ili festivali, ljudima je prijatno, dakle postoji – die Gemütlichkeit.

Kada jedan Čeh časti jednu rundu onda svi ljudi u lokalu imaju piće. Japanci poručuju kirushuwassa ( Kirschwasser – alkoholno piće od višnje ) , a kada Francuzi popiju malo više šnapsa, prijatelji mogu da se požale na njih nazvavši ih nemačkom rečju blödman – bukvalno glupan. 

Jednu nemačku reč je britanska omladina usvojila i tom rečju je potisnuta reč mega. Ta reč je über ( iznad ). Nešto što je bilo mega ili top sada je uber. To znaju klinci u Londonu i Liverpulu.

Neočekivano, u domenu IT sveta primećen je uticaj nemačkog jezika. U IT svetu dominira engleski jezik, no imamo primer da Izraelci za ovaj znak @ ne kažu monkey već koriste nemačku reč Strudel. Valjda im majmunče @ liči na štrudlu. Rusi ne koriste reč “ Firewall “ već Brandmauer. 

Veliki trijumf ove svetske jezičke „svađe“ nemačkom jeziku je donela reč Handy. Reč je nemačkog porekla iako zvuči engleski. Sve više Amerakanaca za svoj mobilni telefon koristi reč hendi. Nije li to cool? 😁😎

Japanci koriste nemačku reč Neurose ali uz malo drugačiji izgovor. Ipak značenje je isto. Noiroze, kažu oni.

Akiko svuda vidi paukove, meni to liči na noirozu, ne znam šta Vi mislite?

Od mnogo arubaito dolazi do noiroze, pa zato Japanci ponekad popiju kirushuwassa. 😀

Da li je nemački jezik na zalasku jer sve više Nemaca uzima Coffee to go i ide u spa umesto u Kur ( nemačka reč za banju ) ? Da li su svi ovi jezici u koje su “ uskočile “ nemačke reči takođe na zalasku? Mišljenja su podeljena. Što se mene lično tiče, uvek biram pozitivniji pristup.

 Iritiraju me oni kojima smetaju ljudi koji umesto reči neprijatan koriste reč iritantan. Ukoliko imaju srpsku reč za baklavu slobodno neka je upotrebe, poželjno je da takvi pokušaji ne budu urnebesno smešni poput hrvatskih jezičkih akrobacija. Jedan novosadski socilog za te večito zabrinute ljude ( zabrinute za tradiciju i originalne kulturne modele ) ima jedan zanimljiv izraz a to je – prdež mozga. 

Latinski jezik je osnova za brojne evropske jezike. Učenje latinskog, kao i korišćenje reči koje etimološki potiču iz latinskog može Vam samo pomoći da bolje razumete i učite nove jezike i neće obezvrediti ničiju kulturu. A o tome šta je zapravo kultura, u nekom drugom blogu. Mali hint – ni ona ne može biti ugrožena čak i da to hoćete.

U Nemačku se uselilo 2 000 000 ljudi arapskog porekla. Ima ljudi koji se plaše ovog novog „uticaja “ ali je više onih koji kažu: biće sve u redu, uspećemo da ih integrišemo. Ne znam da li su ovi filantropi – optimisti pušili previše šiše u nemačko-arapskim Schisha lounge barovima pa veruju u dobre međuljudske odnose ali znam da je harmonija među različitim kulturama – moguća, samo ako ljudi žele da prihvate svog novog suseda bez predrasuda jer svakom je potrebna pomoć, pre ili kasnije.

Schisha, reč koju su Nemci prihvatili od svojih novih arapskih sunarodnika. 

Kunafa – arapska poslastica. Unutra je kvark sir i razne vrste orašastog voća. I Nemci rado jedu ovu orijentalnu poslasticu. Nemci nemaju reč za kunafu, a ni za šišu. I nemaju nameru da traže nemačku zamenu za ove reči. Spoj različitih kultura obogaćuje, i pruža nove perspektive kao i uglove gledanja. Odgovorno tvrdim da su ljudi koji su odrasli u višenacionalnim sredinama tolerantniji, samim tim i spremniji da pomognu drugom. U tome je suština čovečnosti, a danas je čovečnost u deficitu. Samo čekam momenat da se pojavi neki novi Diogen koji će sa lampom u sred bela dana uzvikivati: Tražim čoveka, i nije mi bitno kojim jezikom govori i da li je u svoj jezik inkorporirao strane reči.

Na strane jezike i kulture gledajte kao na šansu da nešto novo naučite, pritom nećete ništa staro izgubiti.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

5 thoughts on “Kad reči emigriraju

    1. E, da, to si se odlično setila. Mislim da ne znamo kako se na srpskom kažu alati tj.koje su reči za alate, možda jer nismo prednjačili u svetu zanatstva nego smo kaskali i prihvatali od onih koji su više postigli na tom polju. Mom mužu je bilo neobično kako ja to znam šta je vaservaga i šrafciger i to nakon par dana boravka u Nemačkoj 🙂 Rekoh, verovatno sam u prethodnom životu bila Nemica. Šalim se, nije imao pojma da smo preuzeli njihove reči za alate. Jesmo mi imali neke zanate u srednjem veku ali sve je to bilo usporeno ili zamrlo dolaskom Turaka. Ok, necu kriviti Turke za zastoj ali na nekim poljima neki narodi su dominantniji i to je prosto tako. Nemci su zaljubljeni u alat 🙂 to mogu da izjavim nakon visegodisnjeg boravka. Zbog jednog jedinog šrafa koji će možda nekada pričvrstiti, kupuju set od 12 šrafcigera 🙂 Obožavaju svaku vrstu alata ili pomagala i valjda su zato smisli toliko reči za njih. I stalno te alate usavrsavaju, bilo da je to aparat za brijanje, nova kolekcija Bosch šrafcigera i bušilica, nova generacija bestežinskih kofera ili obični otvarač za konzerve. Fascinirani su onim što olakšava život do te mere da je to ponekad nepodnosljivo. Na primer, mašina za sakupljanje lišća proizvodi nesnosnu buku dok sa betoniranih povrsina oduvava lisce, na usima radnik ima stitnike protiv buke. Podseca me na pilota. Bitno je da bude uredno i cisto, a buka ce proci. Ponekad pomislim da u svakom ludilu leži čežnja za redom ili je to ipak super normalno? 🙂 Odoh na neke druge teme ali setih se bušilice, mislim da je to srpska reč 🙂 bušiti..

      Liked by 1 person

  1. Ja sam se setila „fruštuka“ ili doručka. Ova reč se ređe koristi u Srbiji, nekada se više koristila, sada može da se još čuje u Vojvodini.

    O šrafcigerima, vaser vagi i ostalim alatima znam od detinjstva. Moj deda je bio automehaničar i stalno sam mu dodavala šrafcigere i ostali alat ( pomagala sam dedi oko mehanike 🙂 )

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: