Western Indijana Dojčland

Tradicionalni Indijanski kamp održava se svake godine u junu u mestu dvoimenog naziva Orsingen-Nenzingen. To je samo jedan od brojnih kampova koji se tokom godine održavaju širom Nemačke. Ovakvi indijanski kampovi obično traju tri do četiri dana, i predstavljaju priliku za upražnjavanje jednog od omiljenijih hobija. Ljudi u Nemačkoj daju veliki značaj radu ali i zabavi, načinu na koji će upotrebiti slobodno vreme. Western kampovi su samo jedan od načina da provedete nekoliko lepih sati u originalnom indijanskom selu ili ako Vam je to hobi i da noćite u vigvamima odeveni kao Indijanci.

Ovo je jedan prilično skup hobi. Morate imati kompletnu opremu, vigvame, originalna indijanska ili kaubojska odela. Ako ste posetilac možete gledati te ljude koji polugoli baš kao Severnoamerički Indijanci nekada, šetaju pored svojih vigvama, kuvaju kafu, šale se, igraju, pevaju. 

 Verujem da su čaj ili kafa skuvani na ovakav način daleko ukusniji od onih koje spravljamo u našim modernim stanovima. 

Pred Vama se ređa galerija likova koji kao da su izašli iz neke od knjiga Karla Maja ili filmova u kojima je glavnu ulogu imao Džon Vejn: traper koji kupuje kožu, Indijanac namazanog lica, šerif sa zvezdom koja šljašti na prsluku, tragači za zlatom sa sve činijama za ispiranje zlata, dame u ondašnjim haljinama i sl. I sada, na tlu Nemačke, svi oni su prijatelji. Nema neprijateljstava, zajedno pucaju iz vinčesterki ili strelama gađaju mete, zabave radi. 

Ogroman broj ljudi sjatio se ispred nečega što liči na Saloon iz stripova o Zagoru i Čiku ne bi li čuo muziku koju izvodi jedan kantri bend. Ne znam koja je ovo pesma ali odlično je zvučala. 

Dok šetate i slušate muziku, nalazite se u 19-om veku. Nema razlike. I ko zna ko su svi ti ljudi odeveni u kauboje i Indijance, i čime se u svojim pravim životima bave. Možda su lekari, inžinjeri, stolari, električari. To ne možete znati. Pred Vašim očima oni imaju nove identitete koji im pomažu da se opuste i užive u svoje uloge. Iako nisu glumci jako podsećaju na njih. 

U kampu ima puno dece, takođe preobučene u western junake. Verovatno su prihvatili hobi svojih roditelja ili rođaka ili su im roditelji kupili odgovarajuća odela kako bi im ugođaj bio bolji.

U improvizovanim radnjama prodaju se dreamcatcher-i ( hvatači snova ), skupi kaubojski šeširi, cilindri, i razni ručno pravljeni predmeti tipični za to doba.

Pored indijanskih vigvama ravnopravno stoje i američka drvena kola, ona kojima su naselili SAD tzv. konestoga kola. Slika je idilična, kao da se negde iza kamera nalazi Kevin Kostner a mi to ne vidimo.

Ako baš želite, možete kupiti zastave Sijuksa, zastave američke konfederacije tj.Juga kao i američku zastavu sa 50 zvezdica. Možete zamoliti ljubazne domaćine da uđete u vigvam i razgledate šta ima unutra. 

Ako ste gladni moraćete malo da čekate u redu jer je prilična gužva gde god da se okrenete. Danas je bilo i jako sparno, nekoliko puta sam se oznojila dok sam sačekala da muž donese dve porcije kobasice u curry sosu i porciju pomfrita za ćerku. Da dobijemo nešto za piće trebalo je još više strpljenja. Da smo pivopije bilo bi lakše, odmah bi nam natočili pivo 😀 

U trenucima dok smo izlazili iz kampa i vraćali se u 21.vek sparina je dosezala kulminativnu tačku. Kada smo ušli u auto počela je kišica koja se nakon nekoliko minuta pretvorila u nevreme sa gradom veličine trešnje. Pretpostavljam da se onaj narod komotno smestio u vigvame i sačekao da nevreme prođe. Večeras će uživati u čistom vazduhu i spavati na otvorenom. I tako do nedelje. Što se mene tiče, ponovo ćemo se videti sledeće godine. Woah. 🐎🗽

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

5 thoughts on “Western Indijana Dojčland

    1. Da, postoji kao hobi i to vec vise od dve decenije. Ima mnogo ljudi koji su zaljubljeni u Divlji Zapad i sve sto je vezano za taj period. Pored ovog kampa postoje i brojni drugi, jos veci festivali. Moze da se cuje kantri muzika, da se gadja strelama, da se kupi neki odevni predmet. Severnoamericki Indijanci kao da imaju nesto carobno u sebi pa mogu da navedu i moderne ljude da se zaljube u njihov nacin zivota. Karl Maj je bio Nemac koji ih je voleo i pisao o njima, ovi danasnji Nemci samo nastavljaju tim putem. 😊

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: