Mala letnja akademija

Kako će se Sunce pretvoriti u sopstvenu senku, da li žene zaista radije daju svoj broj telefona kada Sunce sija i mnogo toga drugog saznaćete u ovom tekstu. 🌞🌝☀

Senka

Kada bi Sunce bilo sveća sagorelo bi do polovine. Kao što se sveća sastoji od voska tako se Sunce sastoji od vodonika koji u unutrašnjosti fuzionira u helijum i prilikom toga proizvodi sunčevu vatru ili žar. Nastalo je pre 4,6 milijardi godina, i sijaće u vidu zvezde makar još 6 milijardi godina. U toku sledećih 1,3 milijarde godina Sunce će postati veće, naduće se i sijaće crveno. Astronomi govore o Crvenom Džinu. Za 8 milijardi godina potpuno će nestati njegova spoljašna opna ali će ostati užareno belo jezgro od kiseonika, ugljenika i nešto helijuma. Biće to jedan beli patuljak. Još nekoliko milijardi godina i postaće hladno i tamno. Svoja sopstvena senka.

 Arhitektura

Već 30 godina u Novom Meksiku ( SAD )umetnik Ra Paulette pijukom i dletom kopa sijajuće pećine. 

Ra, kao Bog Sunca, njegovo je umetničko ime. Njegovo carstvo su bizarne formacije u vidu peska i kamena. Sunčeva svetlost dopire kroz džinovsko “ oko “ tj. kroz mnoštvo njih obasjava ovaj podzemni lavirint.

Duhovni tragači za smislom pohode ove Sunčeve pećine ali ova umetnost najpre podseća na večne čovekove pokušaje da usmeri ili diriguje sunčevim zracima ne bi li obasjao svoja staništa na Zemlji. “

 Sunce nema pojma koliko je veličanstveno sve dok ne udari u zid neke zgrade. „, piše američki arhitekt Luis Kan (1901-1974) koji je u detinjstvu zadobio teške opekotine kada je fasciniran plamenovima,  zgrabio pramenove vatre u kaminu. Ne postoji prostor niti mogu postojati prostorije bez svetlosti, takođe je pisao Kan. Graditi zgrade ili bilo koje druge građevine znači raditi ono što Sunce radi – proizvoditi Svetlost!

Prirodno svetlo može proizvesti fantastične efekte, vidimo na delima ovog arhitekte. Kan je filozofirao : “ Mi se sastojimo od Svetlosti koja nam je data. I od ove neformalne mase koju možemo nazvati materijalom proizvodimo senku. A senka takođe svetlosti pripada. “

Senka

Prosečno 90% svog vremena moderni čovek provede u unutrašnjem stambenom prostoru. On tu dobije jako malo sunčeve svetlosti i energije a naročito ako se preko puta nalazi soliter. Ljudi u Tokiju imaju zakonsko pravo na sunčevu svetlost. Još 70-ih godina 20-og veka jedna tokijska komisija založila se za pravo svakog građanina na sunčevu svetlost. Ko u ovoj zemlji izlazećeg Sunca gradi soliter mora svima koji će živeti u senci tog solitera isplatiti materijalnu nadoknadu. Sve ovo je inspirisalo italijanskog autora Roberta  Kasatija te je izveo jedan misleni eksperiment. Nazvao ga je Otkriće senke : uzmimo da jedna kućica stoji na Suncu. Jedan Špekulant mora u tom slučaju izgraditi dve kuće, malu i veliku. I tako, da mala kuća stoji u senci velike. Argument: Velika kuća ne baca senku na manju jer njena senka ne prožima manju kuću. Ko želi da izgradi dva solitera ovom argumentacijom prema Kasatiju, uštedeće porez.

Psihologija

Onaj ko se prilikom flertovanja plaši da će biti odbačen samo treba da sačeka da Sunce zađe. Kada na nebu nema nijednog oblačka, žene češće daju svoje brojeve telefona. Do tog zaključka je došao francuski sociopsiholog Nikolas Guéguen i to nakon jednog eksperimenta. Kada Sunce sija muškarci imaju imaju uspeh kod 22% žena, a kad je oblačno samo kod 14%. Sunce nam popravlja raspoloženje i samim tim uvećava našu spremnost da budemo otvoreniji prema drugima. Da li su i muškarci podložni sunčevoj svetlosti kada je o flertu reč, francuski naučnik nije istražio.

Neke ljude Sunce obeshrabri pa dobiju letnju depresiju. “ Letnja depresija “ se prvi put pominje 1987.godine. Njeni simptomi razlikuju se od zimske depresije. Pogođeni letnjom depresijom imaju gubitak apetita i smetnje u spavanju i pre bi se mogli opisati kao blago uznemireni nego letargični. Svakodnevno tuširanje hladnom vodom može da pomogne u saniranju ovog oboljenja. Ali naravno nije svaka promena raspoloženja istovremeno i letnja depresija; ko je leti usamljen ili žali zbog svoje nesavršene bikini figure, svakako da on ne boluje od letnje depresije. Stručnjaci kažu da letnja depresija pogađa samo 1 % stanovništva, a i manje što znači da je zimska depresija daleko češća i opasnija. 

Senka

 SAD je na engleskom skraćenica za zimsku depresiju – Seasonal Affective Disorder. Stanovništvo severnih predela je podložnije zimskoj depresiji. U psihologiji je Jung pod pojmom Senka podrazumevao neželjene osobine jednog čoveka. “ Kada je tamna strana ličnosti čoveku makar delimično poznata onda je on svesno može preduprediti. „, kaže psihoterapeut Kirstin Bom sa psihijatrijske klinike Fridenvajler u oblasti Švarcvald, “ ili ako ostane sasvim nepoznata, i čovek o njoj ne može ni da razmisli jer mu ne dopire do svesti. „. Za nju, senka ne mora da znači unapred nešto negativno. “ Na kraju krajeva, ne radi se o tome da pobegnemo od svoje senke nego s njom da živimo. “

Literatura

Sunce

Bog Sunca u nemačkoj literaturi je naravno Gete. On se nije zanimao samo za fizičke odlike svetlosti već je mnoštvom svojih stihova opevao Sunce motivom zahvalnosti. O tome čitamo u ovom radosnom pasusu iz jedne od njegovih pesama:

Nemoj ostati za tlo zalepljen,

Svežom smelošću i svež izađi napolje!

Glava i ruke isounjeni veselom snagom,

I svuda bićeš kao kod kuće;

Tamo gde se Suncu radujemo,

Od svake brige smo slobodni,

Jer Sunce smo na sebe rasprostrli,

Te je zato svet lep i velik.
 Hajnrih Hajne isto čini ali uz sebi svojstvenu ironiju kada jednoj Italijanki opisuje klimu u svojoj Nemačkoj: “ Naše leto je samo jedna zeleno obojena zima, Sunce kod nas nosi jaknu od flanela jer ne želi da se prehladi. “ 😁

Senka

 Tragični junak-senka u istoriji književnosti je Peter Šlemil u poznatoj bajci nemačko-francuskog autora Adelbert Kamisoa. U zamenu za nepresušnu vrećicu novca od najfinije kože on daje svoju senku jednom “ sivom čoveku “ koju ovaj neverovatnom spretnošću odvaja od trave, podiže i uvija u rolnu. Neverovatna priča Petera Šlemila pripada epohi romantizma. 

U Hans Kristijan Andersonovoj bajci Senke jedan čovek u severnoj Africi preko noći gubi svoju senku i sreće je godinu dana kasnije. Oni menjaju svoje uloge i ova zamena kao i bajka završava se sumorno.

Kod Getea je Mefisto Faustova senka, personifikovano Nesvesno, tamna strana Duše. Umoran od života, Faust obećava Mefistu svoju dušu ako bi ovaj izvoleo da ga oslobodi nezadovoljstva i sopstvene senke. Mefisto kaže: Ja sam deo jednog dela, početak svega bio je jedan deo tame koji je rodio svetlost. 

Kod Ničea imamo sledeći dijalog: “ Ja volim senke, kao što svetlost volim. Na taj način se lepota lica, razgovetnost govora i čvrstina karaktera raspoznaju. Tama i svetlost nisu protivnici. Oni se drže zajedno pod ruke, i kada svetlost iščezne i tama sklizne za njom.

Medicina

Sunce

Diskusija o korisnosti/štetnosti Sunčevih zraka ne prestaje. Sa jedne strane ljudsko telo potrebuje svetlost u proizvodnji vitamina D. S druge strane UV-zraci mogu prouzrokovati rak kože. Šta činiti? Nemački ured za zaštitu od zračenja preporučuje dva do tri puta nedeljno po 12 minuta lice i ruke izložiti Suncu. Bez kreme za Sunce upravo da bi telo moglo da proizvede vitamin D i ne više od tih 12 minuta. To zvuči komplikovano. Da li čovek sada treba sa štopericom da se uputi na plažu? “ Do sada nismo bili sigurni u kojoj meri kreme za sunčanje ograničavaju proizvodnju vitamina D“, kaže Ekhard Brajtbart, predsedavajući Udruženja dermatološke prevencije. “ Sada znamo da se i uz korištenje kreme za sunčanje dovoljno vitamina D u telu proizvodi. “ “ Radi se o preterivanju „, uveren je Herbert Kirheš, član udruženja dermatologa. “ Kod onog ko živi potpuno normalno i izađe malo na Sunce i proizvodnja vitamina D će se već nekako uskladiti. “ Njegovo pravilo glasi : Izbegavajte da Vam Sunce napravi izgoretine – to je najvažnije. “ Po pitanju solarijuma stručnjaci su jedinstveni – štetan je i opasan. Veza između korišćenja solarijuma i raka kože da se potvrditi, izričita je Evropska Komisija i njen Naučni odbor za zdravlje, životnu okolinu i zaštitu od rizika zračenja početkom 2017. Ekhard Brajtbart kaže: “ Solarijum je nešto potpuno nepotrebno što je čovečanstvo proizvelo. “

Senka

Senke nisu svuda iste senke. Kada je kuća na severnoj strani, ona kroz refleksiju dobija 20% UV zraka, a kada je u senci dobiće 10%. Jedan suncobran onemogući 70 % sunčevih zraka pa UV – udruženje izvodi zaključak da u gradovima nema dovoljno senke tj.hladovine. Jedan izveštaj je objavljen u aprilu i tema je “ Prevencija zdravstvene štete od Sunca „. Više hladovine za sve, zvanični je moto UV nemačkog udruženja. Punktovi sa puno hladovine sada su prihvaćeni i od strane i dece i mladih koji su ranije isključivo želeli “ na Sunce „.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

2 thoughts on “Mala letnja akademija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: