Darvinovci

Uvek postoji jedna budala više nego što mislimo.

Pilot na stolici

Pre nekoliko decenija, jedan čovek iz Kalifornije po imenu Lari Volters povezao je 42 helijumom ispunjena balona sa balkonskom stolicom, seo na nju i presekao konopac.

I onda je on odleteo u nebo.

Izveštaji o tome šta se potom desilo, jedan drugom su protivrečni. Ali sigurno je da se ipak desilo sledeće: 33-godišnji Volters spakovao je sendviče za ekskurziju, flaše s pivom i vazdušni pištolj. Tim pištoljem trebalo je da puca u jedan balon za drugim kako bi sleteo. Na nesreću, pištolj mu je tokom leta ispao. Piloti koji su se nalazili u blizini videli su bespomoćnog ‘pilota na baštenskoj stolici’ na 4 kilometra od zemlje i alarmirali policiju. Policija ga je pronašla blizu zemlje, vidno uzrujanog.

Dobra vest: Lari je bio nepovređen. Loša vest: uhapsili su ga.

Jedna idiotska avantura, dakle mogla ga je koštati života. On je, razumljivo svoj let smatrao smislenim čak i neophodnim. Upitan da objasni šta je kog đavola tražio na nebu, odgovorio je: “ Pa, ne može čovek samo da sedi. “

Jedan pogled na svet, vredan pažnje, ujedno i jedan zastrašujući gubitak svesti o realnosti, pre svega jedan čin koji na ovoj planeti nije usamljen. Međutim, u činjenju svakakvih gluposti nemaju svi sreće kao dotični Lari Volters.

Vođa jedne hrišćanske sekte vežbao je u kadi – Isusov hod po vodi. Umro je nakon što se na parče sapuna okliznuo i pao. On je “ osvojio “ Darvinovu nagradu ( sarkastična negativna nagrada ), namenjenu onima koji se potrude da okončaju svoje živote na posebno glup način.

Jedan drugi “ osvajač nagrade „, 28-godišnji vozač kamiona želeo je da proveri da li je špijunska hemijska olovka i u stvarnosti funkcionalno oružje. Prislonio ju je na čelo i pritisnuo. Imao je pravo: Oružje je funkcionisalo.

Zar sve ovo nije zadivljujuće? Nakon toliko hiljada godina evolucije, čovek se i dalje ponaša budalasto. Zašto nasledni materijal koji favorizuje glupost ili tupost nije (evolucijom ) iskorenjen.

Glupost je štetna ali očito neiskorenjena i verovatno neiskorenjiva. No, previđamo li mi jednu stvar? Ima li glupost svoje skrivene dobre strane? Da li je ponekad pametno biti glup?

Naučnici su se radije bavili ljudima visoke inteligencije pa su dokazali kako ljudi sa visokim IQ u većoj meri dožive zavidnu starost, ostanu zdraviji i zarađuju bolje. Ali postoje i neki dokazi da to i nije baš tako tj. da sposobnost za apstraktno, racionalno mišljenje – ujedno i promašaj IQ testova – nije uvek povezana promišljenim odlukama. Na primer, iako pametni ljudi zarađuju više, često potroše preko mere tj. cifre koju realno imaju na kreditnim karticama. I ako jesu zdraviji, često je slučaj da više puše ili posežu za alkoholom ili drogama. Više od normalno (obično) inteligentnih po merama naučnih testova. I ponekad umiru takođe ranije ili prerano.

Nakon što su vrednovali rezultate IQ testova škotskih vojnika, učesnika 2. Svetskog rata, naučnici u Edinburgu otkrili su sledeće: oni koji su poginuli imali su višu vrednost IQ-a nego oni koji su preživeli. Zašto je to tako, niko ne zna.

Da li se može reći da su inteligentni ljudi pametniji ali “ ispadaju “ zapravo gluplji?

I šta zapravo mislimo kada kažemo da se neko glupo ponaša? Precizno definisati taj pojam – glupost ili glupavo ponašanje, odista je teško.

Neki sarkastični pokušaji u tom smislu nisu naročito doprineli boljem razumevanuju gluposti. Naime, italijanski istoričar privrede Karlo Kipola formulisao je 5 osnovnih zakona ljudske gluposti. Najzanimljiviji su prvi i poslednji zakon. Zakon br. 1: Potcenjujemo broj glupih ljudi. I shodno zakonu br. 5: jedan glup čovek opasniji je od jednog bandita.

Balaš Azel, psiholog sa Univerziteta u Budimpešti napisao je studiju pod naslovom: “ Šta je to glupost? “ U toj studiji dao je ispitanicima da pročitaju 180 anegdota i pustio ih da procene jesu li se protagonisti „poneli“ glupo. Na osnovu odgovora, izdvojio je tri kategorije gluposti. I samo u prvoj kategoriji, odlučujući faktor nalazio se u procesu mišljenja odn. u klasičnoj mentalnoj pogrešci prilikom zaključivanja.

***

Pre nekoliko godina, jedan bandži džamper je osvojio Darvinovu nagradu. On je pogrešno presekao sajlu koja je trebala da ga odbaci nazad i obezbedi siguran skok. U odmeravanju koliko treba da preseče nije se setio da je sajla elastična, skočio je i poginuo.

Iracionalno ponašanje se može dovesti u vezu sa neadekvatnošću da se primeni sopstvena inteligencija. Ljudi teže “ mentalnim prečicama „. Umesto da o nekoj stvari dobro promisle, oni krenu površnim putem i tako stignu do pogrešnih zaključaka.

U drugoj Azelovoj kategoriji našli su se pojedinci koji donose odluke protivno sopstvenim interesima. Oni sumnjaju ili uviđaju u čemu greše ali i pored toga ne mogu da se odupru toj sili koja ih goni u propast. Veliki broj političkih skandala kao da se odigrava po ovoj mustri. Američki političar Entoni Vajner je svoje škakljive, diskriminišuće slike slao ženama koje je upoznao – na internetu!

Ili jedan drugi primer: grozno se završila kombinacija mentalnog kurcšlusa i neumirive zavisnosti kod jednog čoveka sa Floride, po imenu Abraham Mosli. On je umro jer je nakon operacije grkljana zapalio cigaretu. Plamen je uhvatio zavoj na vratu i krajeve pidžame. 64-godišnji Abraham nije mogao da pozove pomoć jer mu glasne žice nakon zahvata nisu bile u funkciji.

Kraljevi gluposti

Najzad stižemo i do treće kategorije, najkraljevskije od svih kategorija. Ispitanici su određena ponašanja imenovali – osobito glupim 😀 Radi se o akcijama pri kojima je misaoni proces protagonista naročito “ kvalitetan „, gotovo jedinstven. Na primer, provalnik prilikom krađe mobilnog telefona u radnji posegne za uređajem za navigaciju jer nije u stanju da pravovremeno uoči razliku. Balaš Azal to naziva “ zavidnim neznanjem „.

Ponosni “ vlasnik “ sigurnog neznanja mogao bi da bude pljačkaš banke, McArtur Viler. 1990-e godine, u istom danu opljačkao je dve banke u Pitsburgu. Način na koji je to obavio, vredan je pamćenja. Niskog rasta, i s težinom od 100 kg bio je upadljiv. Nije se setio ni lice da pokrije, niti da se u nešto ili nekog preruši. Smejao se direktno u kameru. Iste večeri bio je uhapšen. “ Stavio sam sok na lice “ , mucao je. Ovaj kriminalac je verovao da kamera ne može da prikaže njegovo lice jer ga je on premazao limunovim sokom?! Kako je on to kasnije objasnio, verovao je da je limunov sok tinta koja garantuje nevidljivost, što je lično pre pljačke testirao. Slikao se i bio potom ubeđen da je nevidljiv, a kako je to moguće, ne znamo. Moguće da je oči izgoreo limunovim sokom pa nije dobro video ili nije dobro ciljao kamerom pa umesto svog lika, probe radi „uhvatio“ u kadar nešto sasvim drugo. Bilo kako bilo, čovek je poverovao da mu limunov sok obezbeđuje nevidljivost i tako postao kralj gluposti prema merilima testa našeg mađarskog psihologa.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

7 thoughts on “Darvinovci

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: