Empatija je opasna

Žrtvovati sebe radi drugih? Zvuči plemenito – ali je zapravo egoistično, teza je naučnika Frica Brajthaupta

Empatija, sposobnost da saosećamo, iz perspektive drugih da pogledamo, važi kao socijalno svemoguće sredstvo koje leči sve. Razumeti druge, jačati socijalne veze, integrisati izbeglice – svugde empatija treba da pomogne kao i da poboljša zajedništvo među ljudima.

Naučnici, evolucionisti kao što je Mihael Tomaselo ili Robin Danbar tvrde da je naša ljudska vrsta u stanju da poboljša zajedništvo u grupi kao i komunikaciju jer je produbila sposobnost empatije. Za filozofe kao što je Marta Nusbaum i psihologe kao što je Stiven Pinker, empatija je sredstvo za jedno srećnije i mirnije čovečanstvo.

Međutim, autor knjige “ Tamna strana empatije „, gore već pomenuti Fric Brajthaupt pokušava da nas ubedi, upravo u suprotno!

Empatija jesto nešto lepo jer nam omogućuje da sadoživimo ono što drugi osećaju. Ali, praktikovanjem empatije mogu se dogoditi jezive stvari.

Empatična osoba se može u drugom izgubiti! Jedan ekstremni primer je Štokholmski sindrom. Taoci se emotivno mogu vezati za svoje otmičare!

Nazvan je po pljački banke u Štokholmu 1973. kada su se žrtve emocionalno vezale za pljačkaše. Ta solidarnost se može ponekad ispoljiti i u samom činu, kada taoci pomažu svojim otmičarima da ostvare svoje ciljeve ili da pobegnu od policije. Ovaj sindrom su istraživali viktimolozi i došli do zaključka da se celi proces temelji na strahu da ne dođe do još veće patnje za taoca ali i zbog unutrašnje dobrote taoca da pomogne otmičarima.

Postoje i ljubavne veze ala Štokholmski sindrom kada žrtva voli svog partnera – mučitelja.

Drastični su oni slučajevi kada empatični ljudi potpuno izgube iz vida svoje interese, dopuste da ih kolege na poslu iskorišćavaju ili prihvataju olako tuđa mišljenja.

Empatija često ide ruku pod ruku sa glorifikacijom samog sebe. Ljudi “ skaču “ drugima u pomoć ne bi li bili heroji na jedan dan. Ciljaju na zahvalnost i priznanja. Ako zahvalnost izostane postanu ogorčeni. Ovaj efekat je bio primetan u Nemačkoj u vreme izbegličke ( azilantske ) krize kada su ljudi želeli da budu slavljeni jer su nekom pomogli ili neke druge ljude spasili.

***

Empatija se često završava pogrešnim zaključcima ili sudovima. Mi, ljudi smo socijalna bića koja teže biti delom društva. Često postajemo članovi nekih udruženja ili partija. I onda saosećamo sa našom stranom. Počnemo crno-belo da bojimo svet i da naglašavamo razliku između Dobrog ( Naše ) i Zlog ( Onih drugih ). Ovo je jedan opasan mehanizam koji može da se završi fanatizmom, političkim ili religijskim radikalizmom. Na taj način, od empatije može nastati – terorizam.

Empatija se može okončati i socijalnim vampirizmom. Kada čovek živi kroz potpunu identifikaciju sa drugim! U ovu grupu spadaju stalkeri kao i helikopter-roditelji. Oni koji prezaštićuju svoju decu, navodno jer za njih žele sve najbolje. No, prava istina je da oni žele jedan bolji i uspešniji život usput i za sebe same, kvalitetan život koji nisu imali. Iz tog razloga postavljaju svoju decu u službu; službu koja treba da im omogući ono što nisu imali.

Od empatije može nastati i sadizam. Empatični sadizam predstavlja situaciju u kojoj neko proizvede opasnost za drugog ili toleriše tešku situaciju drugih ljudi kako bi mogao empatično saosećati sa žrtvom. Ovde ne mora isključivo biti reč o psihopatama.

Osećanja su loš kompas

Empatija uzrokuje pogrešne sudove. Empatično motivisani bolje razumemo one koji su nam slični, bliži, iste nacionalnosti ili boje kože. Pre ćemo poslati SMS za nekog iz Srbije nego za nekog iz Afganistana.

Sada je momenat da povučem paralelu između empatije i efekta svetlosti baterijske lampe. Fokus je na jednom malom isečku stvarnosti koji ta lampa može da osvetli. Ostatak ostaje u tami, nepoznat. Za kratko vreme čovek nekom pomogne ali samo u jednom momentu, i bez šire slike. Empatija je ograničavajuća kad je reč o tome da se sagleda problem u celini, a ne samo jedan njegov deo.

Empatija je dobra za one koji odgajaju autistično dete, onima koji vole da čitaju empatija pruža da prožive bezbroj života.

I šta sledi nakon ovih saznanja? Umesto u empatiju, nadu položiti u veće poverenje kao i u racionalno zakljuvčivanje, a i u onaj stari, dobri (a zaboravljeni ) unutrašnji osećaj.

Kako bismo shvatili da nije dobro nekom ukrasti poslednju paru, ne moramo da se stavljamo u ulogu žrtve. Možemo usavršiti moral. Moral je nešto više od osećanja. Unutrašnji glas je instanca morala. Unutrašnji glas nas prati kao loša savest, i optužuje nas kad nešto loše uradimo. Treba češće da slušati svoj unutrašnji glas, i postaviti ga ispred empatije koja je precenjena.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

3 thoughts on “Empatija je opasna

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: