Zelja za strahom

Zasto volimo da se plasimo, i sta se desava sa nasim telom kada se uplasimo? Na ova pitanja pokusacu da odgovorim u ovom blogu.

Horror-Clown

Sta se dogodilo kada je sestogodisnji Georgie u tami ugledao jezivog klovna zutih ociju? Ljudi koji su procitali roman Stephena Kinga “ To “ znaju o cemu se radi u ovom klasiku horor zanra. Ove godine smo u bioskopima imali jos jednu filmsku verziju ovog romana. U fiktivnom americkom gradu Derry, sestorica decaka i jedna devojcica bore se protiv Apsolutnog Zla otelovljenog u oblicju klovna Pennywise.

Ljudi vole horor filmove. Ljudi vole da se plase. Ljudi vole da budu prestravljeni kao i da prestravljuju druge ljude. Ne samo u bioskopu vec i kroz horor romane, agresivne kompjuterske igrice ili riskantne adrenalin-akcije u realnom zivotu.

Davno nekad, strah nije imao veze sa funkcijom zabave – umesto toga, osiguravao nam je opstanak. Refleks zorta ili straha na iznenadne snazne ili cudne zvuke, vizuelne stimuluse ili dodire ima ulogu da za nase telo obezbedi hormone stresa kao sto su adrenalin, noradrenalin, kortizol ili endorfin. Hormoni stresa nas uvode u stanje alarma tj. spremnosti na opasnost. Preko ovog snaznog hormonskog koktela nasi preci su bili u stanju da pobegnu od nadolazece opasnosti. Mehanizam koji funkcionise do danas, sto je, verujem, svima poznato. Napetost misica se povecava, puls postaje znacajno ubrzan. Ako se ispostavi da nije bilo realne opasnosti, dolazi do olaksanja, i upravo se taj kick krije iza uspeha svake horor price ili filma. U psihologiji se ovaj osecaj opisuje kao “ Volja za strah ( om ) “ ili “ Zelja za strahom “ . To je jedna mesavina straha i zelje koju ljudi imaju, jer znaju da opasnost nije stvarna nego postoji samo na platnu bioskopa ili stranicama knjige. Ono sto je najvaznije – situacija je pod kontrolom.

Reziser filma “ To “ Andy Muschietti, objasnjava ljudsku zelju za strahom na sledeci nacin: „ Najjaci utisak na nas ostavljaju jezive price i strašni filmovi iz detinjstva, iz vremena kada smo imali šest ili sedam godina. Taj intenzitet osecanja kasnije tesko dozivimo u tolikoj meri, zato tezimo takvim pricama. I kad odrastemo volimo da se plasimo.

Analiticar medija Dr. Florian Mundhenke sa Univerziteta Hamburg formulisao je to ovako : “ Znam da mi se nesto desava, i da to nije pozitivno, ali ima jedan ograniceni okvir : trajanje filma, i mogucnost da iskocim tj. prestanem da gledam. Mogu da nastavim da gledam i da se plasim ali mogu i da zatvorim oci ili izadjem iz bioskopa. “

Horor – filmovi su interesantni za psihologe kao i za analiticare medija. “ Horor – film je jedno bojno polje, tu postoje razliciti pristupi. „, kaze Mundhenke. Tu imamo i hipotezu katarze. “ Čovek prozivljava nešto što može i telesno doziveti, i iz čega izlazi dobro utreniran i rafinisan. Video sam kako izgleda strah, i ako mi se nesto iole slicno dogodi, znacu kako da se izborim sa tim. „, kaze Dr florian Mundhenke. Recepcija nasilja sluzi oslobodjenju od agresije, od sopstvenih demona. Postoji i Conditioning hipoteza prema kojoj na ovaj nacin zelja za destrukcijom biva ponistena.

Zavisno od toga za koji se pristup istrazivac odluci, menjaju se i odgovori na pitanje: Zasto ljudi vole horor filmove? Ne reaguje svaki covek na horor filmove na isti nacin. Kada klovn Pennywise otkine malom Georgie-u desnu ruku i odvuce ga u otvor, neki gledaoci ce biti ushiceni i presrecni, a ja cu recimo zatvoriti oci ili izaci iz bioskopske sale. Ko se odista interesuje za horor zanr, taj ima drugacije receptore za strah. Da li su ljudi rodjeni sa njim ili socijalizacija ima neke veze sa tim, jos je nejasno.

Da li prekomerna “ konzumacija “ horor prica vodi ka otupelosti i bezosecajnosti, nedovoljno je istrazeno, zapravo autori se spore oko toga. Licno, ne verujem da ce ljudi koji igraju Killer PC-igrice postati svi od reda potencijalne masovne ubice.

Fanovi horor prica su mahom mladi ljudi, od 16 – 22 godina, a potom oni prerastu taj zanr, smatra Dr Mundhenke. Ne znam samo u koju kategoriju onda spadaju odrasli ljudi koji vole horor price, ljudi koji su u petoj ili sestoj deceniji zivota, u neodrasle? 🙂 Zaustavljenog razvoja negde tamo u 17 – oj godini.

Horor – price se tako lako nastavljaju, nijedan zanr nema toliko nastavaka kao horor . zanr. I to je dobra novost za fanove ovog zanra. U Kingovom romanu junaci se i kao odrasli bore protiv horor – klovna. Njihovu pricu ce mozda ispricati knjiga „To 2 “ ili film. U buducnosti. A do tada, procitajmo sta je Stephen King rekao o strahu. Jednom su ga upitali zasto strah igra tako veliku ulogu u njegovim romanima, i evo sta je odgovorio :

Nisam plasljivac, umem da prevazidjem i razgradim svoje strahove tako sto drugima prenosim strah. 🙂 Najcesce me pitaju za detinjstvo. Izmedju redova kao da citam pitanje: Sta te je to toliko porazilo da sada pises ovakve knjige i ljude prepadas na smrt? 🙂 Moje detinjstvo je bilo sasvim normalno. Uvek sam voleo da fantaziram, imao sam strahove i košmare. Ali umesto da odem kod psihijatra i dajem mu 120 $ za sat, prenosim svoje brige i strahove na papir, i za to sam još i plaćen. Kada pišem, tada odlicno spavam. Kada ne pisem imam tendenciju ka jezivim snovima. Moja teorija glasi: kada covek svoj mozak istrenira da fantazira, on ga vise ne moze iskljuciti. Pisanje prica je moj ventil. Ideje dolaze same, jedno vreme sam imao toliko ideja da sam mislio da ce mi lobanja pući.

Ne znam za Vas ali mene je Stephen King uplasio. Once upon nightmare…Odoh sada da ljustim krompir 🙂

Ljudi vole da ih plaše, na filmu ili na bini, sceni, izgleda da je svejedno. Prikaze pakla na slikama Hijeronima Boscha takodje vole kao i simfonijski ili gotik metal 🙂

7d8d9e7b0f2496c2ca1ac2c7ab7c78c0eadaf6c64257452d236451b35284056c--hieronymus-bosch-madrid

When darkness will reign and blind us all

When darkness will reign and blind us all
Allegiance will bind us if we do not fall

We cannot tell when morning comes
Is there a choice to live another day?
It’s hard to find a new direction in your fragile life

The precious time of your existence is now to come
Don’t throw your life away by cheating time
Sugared placebos only fool your mind

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

13 thoughts on “Zelja za strahom

  1. “ Ne znam samo u koju kategoriju onda spadaju odrasli ljudi koji vole horor price, ljudi koji su u petoj ili sestoj deceniji zivota, u neodrasle? 🙂 Zaustavljenog razvoja negde tamo u 17 – oj godini. “

    Molim te da se ne ljutiš, ali sa ovim delom se ne slažem. Mislim da su ukusi različiti i kada su knjige i kada su filmovi u pitanju.
    Neki ljudi vole komedije, neki samo vesterne, a neki horor filmove. Stvar izbora.

    Ne znam da li si čitala „Uporište“ u tri dela i „Mobilni telefon“ od Stivena Kinga. I „Mizeri“. To jesu horor romani, ali su odlični. I nisu klasični horor romani.

    A ove starije generacije, u petoj, šestoj deceniji života verovatno vole horor filmove zbog Alfreda Hičkoka.

    Odličan ti je tekst, samo mi se ovaj deo nije dopao, i otvoreno i iskreno kažem.

    Što se mene tiče volim Hičkokove filmove, ali ih retko gledam. I volim neke od Kingovih knjiga-„Uporište“ je, čini mi se, najbolja.
    Eto..izvini još jednom, dala sam samo svoje skromno mišljenje:)

    Liked by 1 person

    1. Citirani deo je ironija ili šala ako hoćeš, zato i stoji smajli. Naravno da su ukusi različiti ali ja se ovde ne bavim ukusima već pokušavam da odgovorim na pitanje koje me intrigira: “ Zasto ljudi dobrovoljno pristaju da se (u)plaše?“ Meni je to neobično, ne čitam klasične horor romane, niti gledam filmove kojih ću da se plasim ali sam primetila da to mnogi rado čine.
      Zamislimo da smo na ulici, i vidimo nesto sto lici na zmiju. Bicemo uplaseni. Kada se ispostavi da to nije zmija nego štap ili krastavac oseticemo olakšanje. O tome se radi i kad je o zelji za gledanjem horor filmova rec. Čovek zna da će se svetla na kraju filma ukljuciti, zna da ce nakon adrenalina doziveti olaksanje. Svestan je da mu se to ne moze dogoditi. Mozda se i nesvesno konfrontira sa sopstvenom prolaznoscu. Ili je u fazi sensation seeking, potrebni su mu nadrazaji, ne moze samo da gleda pozitivne video – klipove o mackama i sl. I ne razmislja kako bi reagovao da je sve to stvarno, da li bi se uplasio, da li bi bio junak ili monstrum, sta bi se desilo da nema tog olaksanja na kraju? Vec sam napisala, nekim ljudima treba taj kick. A zasto, to oni znaju 🙂

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: