Bilingvalnost kao beg od pasivnosti duha

Idu dve mačke ulicom i sretnu psa. Prva mačka mjaukne, a druga zalaje. Pas se zbuni i prođe. “ Šta ti bi? „, upita prva mačka drugu. “ Uvek je korisno da znaš neki strani jezik.“, odgovori ona.

Svako dete ove naše planete, ma u kom kutku te planete rođeno, ima biološke predispozicije da izgovori ma koji zvuk ma kog jezika koji se na pomenutoj planeti govori.
Onda bebama njihovi slušni aparati počinju da primaju zvuke iz okruženja. Veliki deo tog zvučnog spektra je ono što mi u svakodnevnom govoru zovemo maternji jezik.
U uzrastu od nekih osam meseci i kasnije, bebe pokušavaju da te zvuke i reprodukuju. Višegodišnjim procesom ponavljanja mi počinjemo da svoj maternji jezik savršeno pričamo. Zvuke jezika koje ne čujemo u okolini ne pokušavamo da reprodukujemo, jer nismo ni svesni postojanja takvih zvukova.
Starenjem, ljudski mozak gubi „elastičnost“ za učenjem jezika. Tako da što kasnije počne da se uči neki jezik, sve je teže. Naravno da su u situacijama učenja novih jezika uvek u prednosti one osobe koje su pre toga pričale veći broj drugih jezika, jer mozak lakše pravi paralele među rečima koje znamo od ranije da izgovorimo i onih koje učenjem novog jezika tek prihvatamo.
Kad si mlad, imaš nekoliko meseci do nekoliko godina, a imaš sreću da u svom okruženju čuješ više od jednog jezika, prihvatićeš ih, ma koliko ih bilo oko tebe, jer je mozak „setovan“ kroz desetine hiljada prethodnih godina da bude u režimu prikupljanja zvukova i pokušaja interpretacije istih.

Taj period kada odbacujemo zvuke (glasove) nematernjeg jezika i razvijamo sposobnost da identifikujemo koji su zvuci koje čemo kasnije biti u stanju da proizvedemo kao maternje se završava negde sa otprilike šest meseci života . Sve nakon toga se slaže i izgovara kao strani jezik ( usvajanje vs. učenje ).

 

***

Naučnicima, i lingvistima i neurolozima, najzanimljivije je, da ga tako nazovem, apsolutno dvojezičje, kakvo se može steći u najranijem detinjstvu, zahvaljujući gotovo paralelnoj, jednovremenoj izloženosti dvama različitim jezicima u neposrednom okruženju. Dobar primer su i pripadnici jezičko-nacionalnih manjina u bilo kojoj sredini. Istraživanja izražajnih sposobnosti bilingvalnih osoba mogu da nam pruže saznanja o prirodi samog jezika, a to nije mala stvar. Ipak nam je jezik, kao vrsti, neophodno sredstvo komunikacije s okolinom, neraskidivo je povezan s opažanjem, mišljenjem, pa što više znamo o njemu, to bolje.

Upravo nam posmatranje grupa koje različito vladaju određenim jezikom donosi nova saznanja o tome kako taj jezik funkcioniše. Što ne znači da oni koji su dvojezični od rođenja više nisu vredni pažnje, naprotiv. Samo da smo sada svesni da dvojezična osoba nije dve jednojezične osobe u jednom, da su oni koji se u to uklapaju prilično retki, a da i te kako ima šta da se sazna posmatrajući i one ostale…

Sigurno stoji da usvajanje vokabulara, gramatičkih struktura i kulturnog nasleđa jednog jezika pomaže mozgu da što duže bude u formi. ( Tako je i sa bicepsima, tricepsima i ostalim psima 🙂 u teretanama. Ni mozak se tu puno ne razlikuje.

Ali isto tako mozgu mogu da pomognu u održavanju kondicije sve “ misaone radnje “ kojima čovek može da se bavi. I slikarstvo, i ukrštene reči, i šah, i naučno istraživanje, i rešavanje matematičkih zadataka i čitanje lepe i onde druge literature, i pletenje i vez, i kreativnost u kuvanju, i učenje…

 

Ima toga mnogo. Samo treba čovek da se poduhvati nečega i da ne prestaje time da se bavi sve do onog poslednjeg trenutka. Nebitno je da li će biti uspešan u tome ili ne, ali je svakako lepo kada se vide i neki rezultati. Rezultatići, ne mora to da bude ništa veliko i od epohalnog značaja…

Isto tako, ono što izaziva suprotan efekat po naše mozgove svakako jesu raznorazne Farme ili tabloidne sage, tj. praćenje društvenih događaja u našem globalnom selu ( tipa čija žena je kurva i koja se glumica sretno udala po deveti put i sl. ) Jednom rečju, naše mozgiće sasvim sigurno i ubrzano ubija sve ono u čemu smo samo pasivni posmatraži koji ne delaju ništa. Ni mišićima, ni mozgom.

Neuronska mreža izgradjuje se tokom života, takodje i sada, dok čitate ili pišem(o). Ona se izgradjuje iste sekunde, zato ne treba čitati loše tekstove, ne treba slušati lošu muziku, ne treba jesti lošu hranu. To je sve jedno te isto, jer to ulazi u vas i ništa nikuda ne odlazi. Mozak pamti sve. I nije svejedno da li ste danas čitali Lisu, Gloriju ili Kanta, Aristotela, Hajdegera. Mozak pamti sve što se pogledali, šta ste namirisali, šta ste čuli.

A za mene savladavanje jezika svakako jeste jedna od lepih mogućnosti da se pobegne iz pasive duha. Iza toga slede i napori da se pobegne i od pasive tela.

Definicija dvojezičnosti tj. bilingvalnosti se vremenom menjala i više nije rezervisana za one koji su usvajali dva jezika od rođenja ili od najranijeg detinjstva. Iskreno rečeno, prava definicija i ne postoji, već je na samim istraživačima da što konkretnije definišu grupu ljudi s kojom rade u konkretnom eksperimentu. A lingvisti se sve više okreću baš takvim dvojezičnim ili višejezičnim ljudima upravo jer su ranije bili zapostavljeni, interesantno ih je porediti što sa onima koji su dvojezični od malena, što sa onima koji govore samo jedan jezik (a kojih je sve manje).

Tako da dragi moji, verovali ili ne, ogromna većina vas je barem dvojezična.

Sada bih navela nekoliko primera bilingvalnosti. Prvi primer je iskustvo jednog mog virtuelnog prijatelja.

“ Moj prijatelj živi u Torontu, priča engleski sa izraženim jaranskim naglaskom.
Išao sa svojim klincima da im kupi kopačke. U to vreme deca su mu bila u ranom pubertetu.
Uđu oni u radnju, deca gledaju za sebe nešto, a on gleda ono što treba da kupi.
Priđe mu prodavačica i počnu razgovor.
Kad je hteo da zausti da su mu potrebne kopačke, shvati da zna da kaže patike, ali da ne zna kako se kopačke zovu na engleskom. U deliću sekunde u mozgu preformuliše misao, pa je hteo da traži „patike sa kramponima“ ali u sred rečenice shvati da ne zna ni kako se kramponi kažu na engleskom. Tu ti on pozove sina i pita ga na srpskom kako se kažu kramponi, a dete skoči kao opareno i kaže mu „nemoj tajo, ja ću da pitam“ i pri tom oba klinca počnu da se kikoću.
Onda se klinac razjasni sa prodavačicom.
Kad su obavili kupovinu, pita ortak dete što mu nije dao da on razgovara sa prodavačicom. A deca počnu da vrište od smeha. On skroz zbunjen, jedva ih natera da mu objasne zašto se smeju.
Fora je bila što se mali prepao da će ćale umesto cleats (kramponi) da traži „shoes with clits“ 🙂

Imam i nekoliko ličnih iskustava.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

U ulici pored koje radim se otvorio jako dobar indijski restoran. U njemu rade majka Induskinja  i njena ćerka i drugarica. Ćerka (pola Induskinja pola Nemica ),  primi od tebe narudžbinu na nemačkom, onda kaže to majci na engleskom (da bi i njena drugarica razumela) a onda majka njoj kaže nešto i onda njih dve krenu u milisekundi da se raspravljaju na indijskom. Tri jezika za 5 sekundi. Ja obožavam to da slušam mada ništa ne razumem. 🙂

Bilingvalno vaspitanje je velika šansa za decu. U tom vaspitanju ima smešnih izazova koji se prevazilaze na ovaj ili onaj način. Pravilo je da roditelj sa detetom priča na svom maternjem jeziku. Da bi dete na vreme odvojilo pojmove “ Mamin jezik “ i “ Tatin jezik “ i da to ne bi mešalo. Ja svakako znam nemački jezik ali hoteći da izbegnem neugodne situacije u kojima brzo treba nešto da kažem i redovno pogrešim neodredjeni ili odredjeni član: dem, den, der, die, das, rešila sam da moja ćerka paralelno dobije i početna znanja i iz srpskog jezika. Da ne bi, u nekoj bližoj budućnosti došlo do situacije: “ Ah, mama, tvoj nemački je sa akcentom i pogrešno si upotrebila akuzativ, treba da kažeš “ den “ a ne “ dem “ jer to je dativ . “ 🙂 , rešila sam  da se pravim da ne razumem ćerku kada mi se obrati na nemačkom. Odgovorim na srpskom : “ Ja tebe, dete moje, ništa ne razumem, pokušaj da mi to kažeš na srpskom . “ Uvek sam očekivala ovakav odgovor “ Ali mama, pre dva minuta si sa tatom pričala o termodinamičkom razvoju raketnih motora 😉 na nemačkom, kako je moguće da sad ne razumeš kada ti na nemačkom kažem da želim na ljuljašku? “ Ali, to se nije desilo jer imam divno i predobro dete. Ona uči rado srpski kao sekundarni jezik, verujem da su joj zanimljive naše rime tipa : “ Hej, moja dušiCe, izbaci bubiCe, iz tvoje lepe, lude plave glaviCE.“ 🙂 Uvek sam se pitala kako srpski jezik zvuci strancima, sada imam osecaj da im zvuči melodično. Ja to ne mogu da osetim jer mi je srpski maternji jezik, ali moje dete može.

Osvrnula bih se i na nemačko-nemačke parove koji pošto-poto žele da im dete bude dvojezično?! Ta deca moraju od ranih nogu da uče engleski, čak im daju i američka imena. Jedno pola godina sam mislila da se drugarica moje ćerke zove Selma da bih tek nedavno skapirala da je u pitanju Thelma. Dakle, Nemci su detetu dali američko ime iako ne umeju ni pravilno da ga izgovore. Oni takodje slede pravilo da jedan od roditelja govori nemački jezik, a drugi roditelj govori, u ovom slučaju, za dete strani jezik engleski sa nemačkim akcentom! I sve to pod izgovorom da će dete imati više šansi na tržištu rada, sanjaju već o njegovom zaposlenju u Siemensu ili Mercedes Benzu.

Andrew Bulkeley, američki novinar i politički komentator oženjen Nemicom ima slična iskustva. U jednom svom tekstu je opisao sledeću situaciju: Sin je imao 4 godine i nalazili su se u kabini za presvlačenje u termama u oblasti Rocky mountains. Odjednom je ušao jedan kauboj unutra u punoj opremi, sa čizmama i šeširom. Andrew je rekao svom sinu „„Hast du schon mal so einen Kuhjungen gesehen?“ ( Jesi li već video “ Mladića sa kravama „? što bi bio bukvalni prevod Kuhjunge ili cowboy ). Dete je odgovorilo:  „Dad, why are you suddenly speaking German?“ . Kauboj se nasmejao. Od tada Andrew sa decom priča samo na svom maternjem jeziku tj.engleskom, a njihova majka Nemica na nemačkom. Tako je mnogo jednostavnije.

Published by

hofmanaginica

Lively Spirit Woman

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: